Прочитај ми чланакТакву државу и те злочинце данашња Хрватска глорификује. Савремена, европска држава Хрватска је продужетак НДХ. А све то под окриљем ЕУ. Свака држава која је створена геноцидом над другим народом, која је своју „државу” натопила крвљу недужних и невиних мора да пропадне. Не може у таквој држави да се говори о правди, законима, култури, религији, људским правима, било чему људском.
Као основци смо ишли да одамо пошту жртвама дечијег логора у Сиску, пазили смо где стајемо. Било је, не сећам се, четири или пет округлих месинганих плоча на земљи које су означавале хумке. Кустос нам је причао причу која није за дечије уши. Усташе су клале толико деце и бацале у јаме, да су од умора почеле да греше. Понеко дете заклали би напола и тако полузаклано би бацали у јаму. Усташе би напослетку јаме загртале земљом. Сведоци су причали да се земља померала од мученичких труаја недоклане деце, која су онако полужива затрпана још дисала. Хумке су дисале.
Такву државу и те злочинце данашња Хрватска глорификује. Савремена, европска држава Хрватска је продужетак НДХ. А све то под окриљем ЕУ. Свака држава која је створена геноцидом над другим народом, која је своју „државу” натопила крвљу недужних и невиних мора да пропадне. Не може у таквој држави да се говори о правди, законима, култури, религији, људским правима, било чему људском. То право сама себи ускраћује и ЕУ, која срамно ћути и допушта најсрамнију, изузетно опасну ескалацију нацизма и фашизма у Хрватској. Децеубице и усташке звери бивају прослављане не само од стране државног врха Хрватске и забрињавајуће великог дела хрватског народа , већ и Брисел даје подршку. Пример је и недавна изложба о Степинцу.
Питам се да ли је могуће да су људи на Балкану заборавили сав ужас деведесетих (ако се већ не сећају усташких зверстава) и како су нас и због чега други гурнули у рат? Постоји ли барем трачак здравог разума у Хрватској? Постоје ли осим (преживелих) Срба и други грађани Хрватске који су довољно освешћени, довољно људи, да се ограде од повампирене усташке злочиначке политике данашње Хрватске?
Док стоје на хумкама, којима је премрежена читава територија Хрватске, осећају ли дамаре полузаклане деце? Чују ли врисак српског, недужног детета које убијају и кољу изнова и изнова кроз векове! Усташком руком, подршком државе, заборавом, заташкавањем.
Питам се да ли у Хрватској неимари када дижу споменике злочинцима разгрну кости усташких жртава или темељ салију директно преко костију ?
Горан Медаковић – Двери Панчево
