Прочитај ми чланакЗбог рудног богатства исток Србије представља једно од најважнијих подручја за рударење, а за његово рудно благо заинтересоване су и највеће светске компаније, које тамо желе да истражују и експлоатишу руду. Тако се канадска компанија Данди из Торонта намерачила на Хомољске планине у жељи да отвори рудник и експлоатише злато.
За потребе новог рудника злата Потај чука – Тисница неопходно је 300 хектара шума и њива у општинама Жагубица и Мајданпек, а поред њега на Хомољским планина планирано је и јаловиште од 7 мегатона. Оно што је јавност највише забринуло јесте то што ће се у процесу производње користити цијанид, што је већ изазвало лавину реакција на друштвеним мрежама.
Али како је Данди дошао до намере да експлоатише злато на Хомољу лежи у обимним истраживањима компаније Авала Ресоурцес од 2010. до 2017. године, а „Нова“ је већ раније писала о овој компанији као вези између Рио Тинта и Дандија.
У априлу 2016. године канадска компанија је завршила аквизицију Авале, која се бави истраживањем злата у Србији на пројектима Леновац, Туларе и Тимок, а Авала је са Рио Тинтом имала споразум о заједничком развоју пројекта Леновац.
Жестока борба између Рио Тинта и Дандија за српско благо
Компаније Данди и Рио Тинто су „стари играчи“ на српском тржишту. Данди је још крајем 2005. године победио на конкурсу за истраживање бакра, злата и минерала на Црну врху код Бора.
Тадашњи концесиони уговор био је нападан и од појединих чланова тадашње Владе Србије. Наиме, критике су ишле на рачун тога да је овај уговор „неповољан“ и да су Дандију дати много повољнији услови, док га је конкуренција попут фамозног Рио Тинта, али и америчке компаније Фелпс доџ и Голд филдса из Италије, нападала да Данди није испунио услове и нема довољно искуства у рударењу.
Како су поједини београдски медији тада писали, цела прича је те године отишла и до дипломатских представништва у Београду, а Рио Тинто и Фелпс доџ су ове критике пренели и америчкој и британској амбасади.
Дандија су тада нападали и да се нигде није обавезао да ће уложити оно што је обећао уговором.
Рио Тинтов поход на исток Србије, све пропало у последњем тренутку
Колико ово подручје има потенцијала говори и прича о Рио Тинту и његовој жељи да заједно са некадашњих РТБ Бором испита и припреми отварање рудника на Црном врху. Све је било спремно, а онда је отказано потписивање уговора у јулу 2003. године у Амбасади Велике Британије у Београду из још увек непознатог разлога.
Тадашњи генерални директор РТБ-а Боривоје Стојадиновић је раније за „Време“ навео да је парафирање спречила бивша министарка рударства и енергетике Кори Удовички, а РТБ-у је тада, како тврди он, одузета лиценца.
Иначе, РТБ је својевремено уложио милионе долара у детаљна геолошка истраживања Црног врха, а крајем 2001. године наводно је нестао хард-диск са подацима у борском Институту.
Како је „Време“ тада пренело две дипломиране инжењерке геологије, Нада Ивановић и Жаклина Петровић, дале су крајем 2003. отказ у Заводу за геологију у Институту, а касније су постале представнице фирме Данди за Србију.
Веома детаљна и скупа истраживања овог подручја рађене су и у време СФРЈ од 1959. до 1966. године и тада је пронађено рудно богатство у вредности од 20 милијарди долара. Само пет деценија касније прича се поново актуелизује и Данди, компанија која се углавном бави експлоатацијом злата, укључује се у њу.
Придружница Дандија је још 2008. године открила лежиште у подручју Тимока, а на већем делу подручја које је покривено лиценцама спроведена су обимна геолошка мапирање, узорковање, геохемија тла и геофизичка истраживања у ваздуху.
Данди је 23. фебруара ове године објавио позитивне резултате претходне студије изводљивости на пројекту „Тимочко злато“, те је на основу тога приступио изради студије изводљивости. Данди је за сам пројекат истакао да ће почетни капитал износити 211 милиона долара.
За 2021. планирано је око 14.000 метара бушења, укључујући истражно и испунско бушење као подршку студији изводљивости, наводи се у опису пројекта на сајту компаније.
Проблематична прошлост Дандија
Компанија Данди, поред планираног пројекта у Србији, већ има два рудника у Бугарској, један у Перуу и један у Намибији.
У Бугарској на планини Средња Гора пријављено је загађење реке Тополнижа због јаловишта рудника ове канадске фирме. Како су тада пренели инострани медији, у води је било знакова тешких метала. Локално становништво је тада рекло да ова фирма само плаћа новчану казну и да не предузима ништа по питање загађења.
И постројење ове компаније у Намибији нашло се на удару због загађења када је пре неколико година објављен извештај Bankwatch-а, а који је открио како се високо токсичне супстанце држе у небезбедним условима у топионици.
Инострани медији су тада упозоравали да ће планирано повећање производних капацитета ове фирме у Намибији имати додатне трошкове за животну средину и здравље људи у тој земљи, посебно на загађење ваздуха.
Иначе, Данди је имао још један инцидент у јужној Јерменији где је због попуштања бране дошло до контаминације терена на месту јаловишта.Оно што је интересантно јесте да Данди на пример не експлоатише руду у Канади.
Највећи српски произвођач меда на удару цијанида
Подручје Хомоља је највећи произвођач меда у Србији, а велики потенцијал за развој имају шумарство, пољопривреда, лов и риболов, али би због коришћења цијанида у руднику злата ове привредне гране могле да постану прошлост. Овај предео богат је шумама и резервоарима питке воде.
Само отварање рудника злата ће довести до губитка станишта појединих животиња, укључујући и неколико километара речног станишта, што ће утицати на биодиверзитет, а посебно је због рудника на том локалитету угрожен поточни рак (рак камењар).
Употреба хемијских реагенаса у процесу лужења руде на депонији представљају потенцијалне ризике за квалитет површинских и подземних вода. Тако су због пројектом Потај Чука-Тисница угрожени сливови Млаве и Пека и последично Дунава.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 10, 2022
