Pročitaj mi članak

Državni savetnik Rusije Kolerov: Zašto Kosmet dajete kao avans

0

MODEST-ALEKSEJEVIC-KOLERO_620x0(Новости)
Политиколог и државни саветник Русије првог ранга Модест Колеров, о дијалогу с Приштином. Логично је да РС, Каталонија или Шкотска имају више права на независност него Косово. Зашто преко нас не питате чему журба око КиМ.

У дијалогу о Космету било би корисно учешће још једне стране која нема унутрашњу журбу да се питање реши што пре и по било коју цену, став је историчара Модеста Колерова, државног саветника Руске Федерације првог ранга и бившег начелника Управе председника Русије Владимира Путина за међурегионалне и културне везе, који је протекле недеље држао предавања у Београду, Бањалуци и Подгорици. У разговору за наш лист он каже да је сама хитност решавања косовског чвора – новитет, па у таквим околностима није касно ни да на преговарачки сто стигну и неке друге, нове идеје.

* Пре четири године рекли сте да улазак Србије у ЕУ и НАТО нема алтернативу, али и да ступање у ЕУ не гарантује територијалну целовитост Србије. Да ли је политика Београда “ и Косово и ЕУ“ утопија или има шансу?

– Ово је лажна дилема. Зашто? Ватикан се налази усред Рима и не може да нема контакте са Римом. Тако и Србија, која је са свих страна окружена са ЕУ и са НАТО, нема дилеме да ли да ступа у односе са њима. То је географска неизбежност. Ипак, када се говори о томе треба ли супротставити вредности Космета и ЕУ, ту се полази од претпоставке да је Србију неко већ позвао у ЕУ. А ко је то урадио?

Турску зову већ 50 година. Да ли сте сигурни да Србија неће да чека ред, не 50, али 49 година? Зашто Косово треба да буде испоручено овог часа, а улазак у ЕУ биће једног дана? Повезивање српске судбине у ЕУ и Косова није питање географског детерминизма, већ питање фигура у власти.

* Да ли је закаснела прича о подели или кантонизацији Косова, за које кажете да су из руске перспективе најбоље решење?

– Да се не лажемо, кантонизација је прелазни корак на путу ка подели. Она је начин да се одреде, стабилизују и ишчисте етнографске границе. Ако се говори о журби, а очигледно се жури и Србији и ЕУ, у таквим околностима нове идеје могу да се изнесу на сто. Сама хитност је већ нова идеја. Зато треба ићи на фер однос.

Ако је Косово, као „организовани бандит“, потребан ЕУ, онда морају да се обезбеде и права Срба на тој територији. „Организовани бандит“ није дискриминаторни назив, већ термин из либерално- социолошке теорије који каже да држава може да се формира у друштву у ком није било реда, условно речено „бандитском“, у ком услед суживота долази до организације људи и формирања правних институција.

УЧЕЊЕ ОД НЕПРИЈАТЕЉА
* ЗБОГ чега не држите предавања у САД?
– Због тога јер њима нисам занимљив ја, већ то како да моју земљу учине лошом. То је снажан и достојан непријатељ од кога ми морамо да учимо сваког дана, али треба да схватимо да је његов основни циљ да ми као држава нестанемо.
Зато онај ко овде жури треба да погледа у огледало и поштено каже: њихов циљ је да нас нема као државе, а шта су Срби без државе већ сада можемо да видимо по судбини Срба на Косову. Ми не желимо такву судбину за Србе.

* Од руских дипломата последњих дана слушамо да Русију нико није позвао у дијалог са Приштином. Да ли је било начина да се Москва укључи?

– У решавању конфликта увек постоје две стране, па и од једне и од друге зависи ко ће бити посредник. У таквим околностима и сама Србија је могла да изнесе идеју о посредовању уз помоћ Русије.

Мислим да би за преговоре било корисно учешће још једне стране која нема унутрашњу журбу да се питање реши што пре и по било коју цену. Уколико Србија није имала храбрости да упита: чему толика журба, могла је то питање да постави преко Русије.

* Има схватања да је за Русију свеједно како ће се решити питање Космета?

– Није свеједно, Русији је битно да решавање питања Косова одражава слободну, суверену и независну вољу Србије и да њу нико не крши. Можда ће Србија хтети да да независност Власима у Пожаревцу. Русија ће тада само питати: да ли сте сигурни? Ако желите то, изволите, нека им буде.

* Каква је позиција Русије према Балкану, који је по неким анализама постао зона утицаја ЕУ?

– Не би била толико позитивна вест да је Балкан постао зона интереса неке регије. Својевремено, Либија је постала зона утицаја Француске, Италије и Енглеске и резултат је познат. Највернијег америчког сарадника на Блиском истоку – Израел, америчке државе су са свих страна окружиле арапским револуцијама.

Што се тиче Русије, она као држава има спољнополитичке и спољноекономске односе. За њих је Балкан приоритетна транзитна зона. А постоје и интереси руског народа – историјски, друштвени и културни. За руски народ питање историје Југославије и Србије, поготову од 1999, јесте пројекција негативне будућности која може да очекује и саму Русију.

Ова чињеница општенародног руског консензуса по питању Србије не своди се само на „Лукоил“, „Гаспром“ и друге фирме. Зато је за нас битно да се очува историјска целина и независност српског народа, да он сам одлучи треба ли да жури или не?

* Колико су вести из Србије присутне у руским медијима?

– Врло мало.

ПОДРШКА СПЦ У ЦРНОЈ ГОРИ
* Брига за Србе у региону често се критикује и повезује са великосрпском политиком?
– Ко сада спроводи ту политику? Борба за права Срба је садашња борба у Бриселу. Онај ко ће на тај начин да брани права Срба, добиће три похвалнице од ЕУ и сам, у својој пензији, биће члан ЕУ, али Србија у целини неће. Када говоримо о српском народу и СПЦ у Црној Гори, Русија неће дозволити њихово уништење и даљу дискриминацију, за такав став у Русији постоји пуни консензус.

* Шта је разлог?

– Пасивост српских власти. Претпостављам да је она намерног карактера. Неко ко познаје чињенични консензус руског друштва по питању Србије може хтети да тај консензус држи слепим, како он не би могао да реагује.

Када неко пред лицем целе Русије хоће да се позиционира као једина русофилска снага и монополизира сав спектар српског патриотизма пред Русијом, одмах могу да поставим питање: можда овај монопол носи инструменталан карактер како се неко не би замислио шта се у ствари дешава?

* Ко су „монополисти“ о којима говорите?

– Свеједно је ко је њихов носилац, то није персонално питање, монопол није добар у принципу. Али, питам, зашто се након сусрета са представником „Гаспрома“ представник српске стране захваљује на „политичкој“ подршци? „Гаспром“ добија, транспортује и испоручује гас, а не политичку подршку!

Ако се жели представити да је представник „Гаспрома“ дошао да пружи политичку подршку за вашу журбу око Косова, онда је ово непоштена и дупла игра, а државно руководство треба да се моли Богу да Алексеј Милер не схвати како сте га фактички изиграли. Иначе, то би значило да журба у решавању Косова није ништа друго него воља Русије.

Довољно је било пуштање гласина да је овде неког поставио Путин. Морамо да будемо одрасли људи и да престанемо да лажемо.

* Желите да кажете да су руски економски и спољнополитички интереси строго раздвојени?

– Азбука савремене руске спољнополитичке историје говори да су руски спољнополитички интереси и економски интереси руских фирми увек сразмерно одвојени. Баш зато, ЕУ која је политички доста хладна према спољној политици Русије остаје њен највећи спољнотрговински партнер.

Или, НАТО који себе формулише као главног политичког и војног непријатеља стратешке Русије, главни транзит до Авганистана води преко њене територије. Овакво понашање ЕУ и НАТО, по руској процени, само је симбол трезвеног размишљања. Ја и Србији желим да трезвено и хладно размишља.

ПИТАЊЕ НАЦИЗМА *
ДА ли је повампирење нацизма у Европи реална опасност?
– То је питање вредности. Ако у савременим европским државама једна престоница сваке године организује манифестацију сећања на легионаре немачке СС дивизије, од тога сигурно неће бити мање хлеба, али ће бити мање поштења. То је добар пример дуплих стандарда Запада, па не треба да чуди што се они користе и према Србији.

* У Бањалуци сте навели да Република Српска има право на самоопредељење и реинтеграцију са Србијом, што је реално у наредних 10 година?

– Када бисмо пошли од стандарда ЕУ, онда се може рећи да је логичније да РС, Каталонија, Шкотска имају више права на независност него, рецимо, Косово. Ако већ сами представници ЕУ кажу да се дошло до плафона и да је даље ширење сумњиво, онда сигурно долазимо до онога што кажу европски аналитичари да ће се ЕУ за десет година поделити на прву, другу и трећу класу.

Ова диверификација представља будући концепт који се већ сада остварује и назива „Европа европских регија“ и која значи да европске регије добијају статус држава.

* Правите паралелу између Русије и Србије по великом броју сународника који живе ван њихових граница. Како се руска држава хвата укоштац са овим токовима?

– Озбиљно решавање спољнополитичких проблема руских сународника ван земље иде у правцу евроазијских интеграција.

* Да ли је Евроазијска унија, која ће по некима можда бити најважнији геополитички догађај 21. века, више од економске интеграције? Како гледате на примедбе САД да је реч о „ресовјетизацији“?

– Ако једна изјава Хилари Клинтон да је ова Унија ресовјетизација предстваља мишљење целе Америке, онда ми је жао Америке. Клинтонова је искористила прилику пре одласка са функције државног секретара да каже све што њу брине. У таквим околностима Русија би могла да пита САД зашто Порторико улази у састав САД? Да ли је то покушај стварања новог Совјетског Савеза?

Зашто сви прогресивни народи у Европи теже ка ЕУ, да ли и они теже да створе СССР број 3? Да ли афричке државе које се уједињују у Афричку унију праве четврти СССР и да ли је уједињење Босне и РС СССР 5?

 Евроазијска унија ће 2015. бити створена као економска унија са слободом социјалних и радних права. Да је било референдума о Евроазијској унији као политичкој, сигуран сам да би такав пројекат добио већину гласова. Тај пројекат, међутим, воде локалне националне бирократије које су због очувања позиција заинтересоване да тај савез буде само економски.

Па, и у таквој формули можемо да нађемо оно што је главно: поновно уједињавање некадашњих вековних веза које тражи очување националних и социјалних права појединаца. Због тога је одговорност Србије за одбрану Срба у региону и одговорност за одбрану њихових језичких, културних, националних, али и социјалних и економских права.