Pročitaj mi članakPlan Aleksandra Vučića za Kosovo, poput platforme Tomislava Nikolića – kao nešto o čemu se priča, ali što niko nije video, čak ni Metju Palmer, zvaničnik Stejt dipartmenta, najverovatnije ne postoji.
И то не зато што је Палмер недавно на предавању публици у Београду рекао да тај план није видео, а ваљда би требало, већ зато што то и није класичан план него понуда. И то заједничка, са Хашимом Тачијем, усмена понуда дила, по којој ће њих двојица наставити да буду миљеници Берлинског процеса и ослабљене и одлазеће немачке канцеларке Ангеле Меркел. Најава немачке канцеларке да се повлачи са чела странке 2021. када заврши мандат, ако не буде ипак принуђена да одступи раније, иду у прилог балканској понуди Вучића и Тачија.
Јер, Меркеловој би, ма колико забављена другим проблемима, ипак требало да крунише свој велики одлазак “коначним” споразумом Београда и Приштине. То што до тог потписивања није дошло у новембру, и увезало се са симболиком потписивања примирја у Првом светском рату, њој само може да одговара.
Предстојеће велико обележавање у Паризу, које сви већ називају новим Версајем, добро је само као проба међународне конференције за Косово. Не, дакле као завршни догађај између Београда и Приштине. Јер, тај догађај треба да представља и јаку улогу Немачке у Европи, која надгледа процесе помирења и присаједињења балканских државица Европској унији.
Одлагања до фебруара, када европарламентарац Едуард Кукан, ових дана у Београду, каже да ће споразум Београда и Приштине бити потписан, важни су и због Македоније. То је довољни временски оквир да се слегну напетости и немири због Преспанског споразума и промене имена Македоније. И што је још важније, да се на македонском примеру, тестирају реаговања и грађана, и других заинтересованих фактора.
“За САД је од велике важности да се оконча пројекат Косова, да се уклони зависност Србије од Русије која читав регион држи као таоца. Треба да схватите да је у игри експлицитно признање Србије, што ће одблокирати Косово, чланство Косова у ЕУ и донети нова признања. Оставите САД да реши то са Русијом. Али морате бити свесни да ћете нешто морати да дате (прим. ред за признање), а не да се понашате као Милошевић 1999. или као Коштуница 2008. који је одбио нешто како би касније изгубио нешто још важније. На вама је да одлучите шта сте спремни да дате, то не мора нужно бити територија”, овако је наводно, према речима једног косовског активисте цивилног друштва, изгледао кратки говор који је Метју Палмер недавно одржао представницима НВО у Приштини.
Личи на пријатељско убеђивање да ће морати бити прихваћена аутномија за косовски Север, која ће практично ићи до разграничења на Ибру, иако можда то неће бити формално граница у прво време. Као што ће у прво време Приштина вероватно добити само посматрачки статус у Уједињеним нацијама.
Какав год да буде споразум, изазваће политичку напетост, али ту су, како је то Јоханес Хан рекао за Македонију “балканска правила”. То су методе убеђивања опозиције које је македонски премијер Зоран Заев, применио у Скопљу. За Вучића се досад у дипломатским круговима на Западу, веровало да он једини може да спроведе тако нешто као што је признање Косова од стране Србије. Али, тако се и раније, у време пре власти његовог СНС-а, кога се сад једва и сећамо, веровало да једино Демократска странка може да “уведе” Србију у ЕУ. А онда се то веровање показало превазиђеним.
У Вучићевим балканским правилима, облик аутономије за Србе до нивоа поделе, биће приказан као његово огромно државно и историјско достигнуће. Међутим, још од средине 90-их, подела Косова, сматра се ђаволским скривеним циљем српске политике, присутним јако и у време власти коалиције ДОС и Демократске странке.
Из стратегије Зорана Ђинђића за Косово
Ако КиМ иде у правцу независности, и ако ми то не можемо да спречимо, треба да тражимо а) територијалну поделу, б) ефикасне међународне гаранције за Србе који остају у албанском делу, ц) посебни статус верских објеката. У међувремену треба интензивно радити на концепту локалне самоуправе на КиМ. Пошто је тај концепт прихваћен од стране међународних организација, треба га искористити за стварање мреже српских локалних структура (локалних већа, савеза месних заједница, и села итд.)… Треба придобити неке чланице Савета безбедности, и што више западних влада….
План Бориса Тадића из 2005. о два ентитета
Положај српске заједнице на Косову и Метохији било би најбоље уредити формирањем српског ентитета који би обухватао садашње и новоформиране општине мултиетничког састава, али са јасном српском већином. Овакве нове општине, које су битан предуслов за повратак већег броја интерно расељених лица у покрајину, треба формирати у северној Митровици, затим у централном Косову, у Косовском Поморављу и у Метохији. Већинске српске општине не би чиниле компактну територију, али својом функционалном повезаношћу представљале би институционални оквир за живот српске заједнице у Покрајини.
Треба омогућити међуопштинско повезивање у извршењу одређених надлежности од заједничког интереса, то јест хоризонталне везе међу општинама, као и стварање одговарајућих тела, кроз која би се те везе остваривале. У већ поменутим и неким другим областима општинама у саставу српског ентитета биле би зајамчене и директне институционалне везе са Београдом.
Срби би имали право на локалну полицију и правосуђе, као и на локалну самоуправу у области здравства и одређене надлежности у области социјалне заштите и пензионог осигурања, са правом на кадровску и материјалну помоћ Београда у овим областима – својинска питања и приватизација, просторно планирање и финансијска аутономија општина.
Када су у питању одлуке парламента које се тичу виталних интереса српске заједнице, укључујући и доношење покрајинских закона, треба предвидети да се одлука не може ваљано донети ако за њу не гласа и већина посланика српске националности. Део српског ентитета била би и најважнија средишта православне вере на Косову и Метохији, уколико се не налазе на територији већинских српских општина.
Спекулације о 80 одсто територије за Албанце, 20 за Србе
У време Тадићевог плана о два ентирета, на политичкој сцени постојале су спекулације да су САД и Русија договорили поделу Косова по којој Албанци добијају 80 одсто територије, а Срби 20 одсто.
Такође, Небојша Човић, тада један од лидера ДОС и у међувремену нестале СДП, је као потпредседник Владе Србије 18. маја 2001. предложио да на Косову буду створена два ентитета – српски и албански, при чему би овај други био под заштитом међународних снага, а српски под заштитом југословенске војске и полиције. Човић је истицао да је овај план одбио лидер ДСС Војислав Коштуница и да то одбијање води потпуном губитку Косова.
Отежавајуће и олакшавајуће околности
Када је реч о косовском проблему, отежавајуће околности су истовремено и олакшавајуће. Јер, Србија је практично већ признала Косово самим тим што на многим међународним скуповима, највиши државни званичници седе поред колега из Приштине, без посебне ознаке “звездице”, која значи да косовски политичари ту нису пуноправни учесници.
Ових дана је портал КоССев објавио списак позваних код турског председника Реџепа Тајипа Ердогана на пријем поводом отварања аеродрома у Истанбулу и ту су имена Вучића и Тачија – председник Србије и председник Косова, без икаквих специјалних ознака. У последње време проблем око “звездице” у више наврата правили су представници Шпаније, који имају своје муке са Каталонијом, а делегација Србије морала је да се поведе за њим.
Бледски стратешки форум, који је одржан септембра 2011, био је први састанак на којем су се косовски и српски званичници нашли на истом међународном скупу. Учесници конференције били су тадашњи српски и косовски министар спољних послова, Вук Јеремић и Енвер Хоџај, али до сусрета представника двеју делегација није дошло јер су представници Приштине учествовали на скупу првог дана, а Јеремић сутрадан.
Од 2013. и Бриселског споразума, међутим, на многим форумима и догађајима, српски и косовски званичници не да су учествовали, него су заједно и наступали и држали говоре. Недавни такав форум у аустријском граду Алпбаху био је директна промоција “новог” Вучићевог и Тачијевог дила за Косово, будући да је председник Србије одржао одличан и врло запажен говор, док је на позорници седео и Тачи.
Говор су преносиле најгледаније телевизије у Србији, што значи да више ником није ништа чудно да спрски и косовски званичници наступају на међународном плану заједно. Даље, у Савету безбедности Уједињених нација, када се представљају извештаји мисије Унмик о Косову – амбасадорка Косова Вљора Читаку седи и полемише са шефом дипломатије Ивицом Дачићем. То што ових седница више нема по уобичајеном редоследу, на захтев Велике Британије, више доприноси слици по којој Вљоре Читаку и Приштине више нема тамо, него што даје ефекат да је та мисија неважна, пошто Косово престаје да буде међународни протекторат и постаје самостална држава.
Уколико се све то има у виду, као и способност Вучића да покрије најшири политички спектар – његову власт подржава и Веселин Шљиванчанин на трибини СНС у неком војвођанском селу, и Биљана Србљановић кроз учешће у Савету за креативне индустрије премијерке Ане Брнабић, сам чин потписивања не би требало да изазове никакву већу реакцију јавности у Србији.
Међутим, то што се после тог споразума и потписивања буде догађало на северу Косова и међу тамошњим српским становништвом, може да отвори трајни и неизвесни политички сукоб унутар Србије. Вучић зато неће ићи испод линије Заједнице српских општина, са разграничењем или без, будући да су гаранције за ЗСО и Србе, практично гаранције за његов опстанак на власти.
Уколико на северу Косова дође до непредвидљивих и тешких ситуација, попут убиства Оливера Ивановића јануара ове године, Вучићу никаква јака контрола јавног мњења и лојалност партије, неће помоћи да одржи слику историјски успешног вође. Будући да је рејтинг Вучиећве партије саздан искључиво на његовом личном рејтингу, и то на начин сталних вештачких криза и ванредних ситуација, дакле не на личној популарности која проистиче из стања друштва и карактерних особина, сваки озбиљан потрес у тој слици “историјског вође”, може да сруши целу конструкцију.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
