Pročitaj mi članakVučić je „catch all“ (uhvati sve) političar. On nije napravio samo stranku i vladajuću koaliciju u kojoj ima mesta za svakoga, kakvu god ideologiju imao, samo ako je spreman da mu služi. Ne! Otišao je mnogo dalje.
На читаву друштвено-политичку сцену гледа кроз „catch all“ наочаре. Хвата у своју мрежу опозиционаре и све друге факторе који на њу утичу, ако препозна и најмању могућност да се упецају и са њим сарађују.
Штавише, не чека да се поколебају и крену му у сусрет постојећи опоненти, већ благовремено ствара лажне противнике. Но, и то није све.
Српски постмодерни аутократа сваки свој потез прорачунава „catch all“ калкулатором. Води политику са намером да добија на свакој (гео)политичкој страни.
То подразумева да нема никаква, национална или идеолошка, чврста опредељења, већ је код њега све флуидно, како би резултат увек био у његовом лично-партијском интересу.
Тако може да се са свима, са Истока или Запада, „свађа“ а да му то нико истински не замери; да се куне у принципе а буде непринципијелан. Па и да „јуначки води тешке битке“ без правих губитака.
Све то као и претходно речено укршта се у „случају Вулин“. Американци су му увели санкције. Не зато што је посебно код нас битан или уистину руска узданица, већ како би послали поруку његовом господару. „Обећао си да ћеш нам испоручити Косово, што си умногоме и урадио, али време је да окончаш посао.“
Вучићу је то тешко због гласача које је убедио да је „епски борац за српство“. Нису баш толико хипнотисани да не би приметили окончање косовске капитулације. Али да око тога не дужим, јер оно што ради у вези са Косовом већ је добро знана прича. Ново је шта ће учинити са Вулином.
Реторички га је узео у заштиту. „Пркосно“ је проучио, као Вашингтону, а заправо српској јавности, да „води независну политику“. И да се неће одрећи верног сарадника зато што се нашао на мети охоле силе.
Да ли да му верујемо? Наравно – не! Бар десет пута се заклео, док му је требао Томислав Николић, да се неће кандидовати за председника Србије. И кандидовао се а да није ни поцрвенео. Тако би се очас посла ратосиљао и Вулина, када би израчунао да му то једнозначно користи. Али за сада види да може и да му осетно штети.
Његов пропагандни оркестар убедио је део грађана Србије да је Вулин скоро па симбол добрих српско-руских веза. Ту игру, из неких својих разлога, прихватили су и Руси. У таквим околностима, када би најурио Вулина – макар и уз малу компензацију амбасадорским местом, рецимо, на Куби – Кремљ би то тумачио као лош предзнак а режимски бирачи као озбиљну слабост.
Зато се Вучић неће одрећи Вулина. Обрнуто: одбациће ће он СНС! „Аца Србин“ са својим стратезима већ неко време смишља лукав план како да по старом српском „цатцх алл“ рецепту, „вук буде сит а овце на броју“.
Другим речима да се формално отараси Вулина, јер на нове изборе му се – шта год сада ускликивао – не иде са неким ко је на америчкој црној листи. Не додворава се сада џабе, и то у његово име, Жељко Митровић „Ујка Сему“. Кога је молити за помиловање није га љутити.
Опет, не би да се замери ни Кремљу. Поготово од када је видео како му је у Нигеру ишло испољавање „меке моћи“ пре него што су охрабрени локални фактори прибегли класичној. На крају, не заборавља Вучић и пулс својих опијених бирача, али о њима је већ било речи.
Оно што је време да подробније појасним, у складу са тврдњама упућених, то је какво је решење пронађено за компликовану „формулу В“. И то тако да, из Вучићевог угла, све буде лепо и корисно.
Када се приближе ванредни парламентарни избори (а режим мисли да ће на њих навући опозицију без суштинског испуњавања протесних захтева), Вулин ће да се „побуни“ против превеликог утицаја Запада на официјелне структуре. Напашће „прозападне мангупе“ у редовима власти, чак ће и Вучића благо критиковати због попустљивости према њима.
Наравно, много више од тога ће га, као и до сада, величати као „реинкарнацију“ Марка Краљевића. Али без обзира на то, „залупиће“ врата власти. И прећи ће у лажну опозицију, решен да самостално изађе на изборе. Додуше, не баш потпуно. Биће му направљена коалиција са оним што је остало од радикала.
Покрет социјалиста садашњег шефа БИА тешко да би уз сву режимску потпору добио и један посто гласова. Камоли да би прескочио цензус од три одсто. Опет, Српска радикална странка је на прошлим изборима добила подршку 2,2 процента бирача.
То указује да је уз Вучићеву материјалну и медијску помоћ, али и „благонаклоно пребројавање“ гласова, реално да СРС-ПС коалиција уђе у парламент. Шешељ му је, уз све свађе у прошлости, ипак драги кум и политички отац, а Вулин млађи, у стаљинистичком духу одани, полубрат.
Заслужили су, сматра наш самодржац, да буду парламентарна клон опозиција. Не зато што нема и неће имати неку другу, већ стога што тешко да може да му она буде толико по мери као ова коју је недавно осмислио. А сврсисходна му је и због наставка игре са западним менторима. Због њих му треба (гео)политичко страшило.
Коалиција Шешеља и Вулина је идеална у ту сврху! Вучићу, разуме се, не и већини грађана Србије. Њима је доста разних прљавих комбинација.
Од њих ова земља и нација немају користи. Напротив, све већи је како демократски тако и национални дефицит. Стога, да нам Вучић више не би организова како власт, тако и део наводне опозиције, не смемо да одустанемо од протеста и ту дефинисаних захтева.
У противном, и у наредним годинама гледаћемо велике „промене“ у Србији. Вулин и Баста пређу у опозицију, онда се поново врате у власт, а прикључи им се и Шешељ јуниор. И тако у круг, уз укључивање у нашу политичку хорор причу и других актера са променљивим улогама. Константа би био само Вучић, као недодирљиви лидер!
Златановић одговорио Владимиру Арсенијевићу: Кад се војска на Косово врати (ВИДЕО)https://t.co/mpAU6GNdix
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 17, 2023
