Једном давно стари столар Ђепето направио је дрвеног лутка и назвао га Пинокио. Дрвени лутак је био чудан лик – имао је дрвену главу, дрвене руке, дрвене ноге и окружио се дрвеним адвокатима у импозантним количинама.

Е сад, како је Пинокио одрастао тако му је дрвени нос био све дужи и дужи, што је иначе нормално за дрвене лутке у пубертету.
Ђепето је, међутим, био убеђен да Пинокију расте нос кад год слаже, али је Пинокио веровао да нос мора да ти расте ако хоћеш да ти паралелно расте рејтинг.

Стари столар Ђепето је помислио да Пинокију неће пасти на памет да икада у животу затражи још нешто дрвено, а онда је он једног дана пожелео баш то.

– Направи ми оклагију и даску за сецкање меса – рекао је Пинокио, па је столар Ђепето серијски почео да производи оклагије и даске за сецкање меса, те је после неког времена постао кооперант компаније Икеа.

Наравоученије ове бајке јесте: што ти је дрвени нос дужи, то ће ти бити потребна већа оклагија.

Дуго је на ледини крај Бубањ потока стајао билборд на коме је писало: “Икеа. Ускоро овде”. Од четвртка ће на истом месту стајати билборд: “Оклагија. Ускоро овде”. А нешто даље билборд: “Даска за сецкање меса. Ускоро овде”. У средини ће, ваљда, стајати централни билборд на коме ће писати. “Он је већ био овде”.

Премијер Србије, наиме, појавио се у четвртак на ледини крај Бубањ потока да постави камен темељац за Икеу, познату фабрику оклагија из Шведске. У питању је фирма која своје тржне центре у Србији отвара уочи сваких избора већ 25 година, тако да је до сада отворено чак нула великих Икеа центара.

Постоји пророчанство Тарабића да ће цела Србија једног дана бити запослена у Икеи. Пекари ће правити кифле за Икеу, касапи ће правити чварке за Икеу, дерматовенеролози ће отварати ординације за Икеу, глумци ће глумити за Икеу, певачи ће певати за Икеу, каменоресци ће правити камене темељце за Икеу, а пилоти летети Икеом на интеконтиненталним линијама.

Тарабићи ће, пак, правити тарабе за Икеу.

Пола српског народа мисли да је појава Икее у Србији равна указању Исуса Христа на ливади крај Бубањ потока. А друга половина да је појава Икее равна указању Александра Вучића на ливади крај Бубањ потока са лопатом.

У Демократској странци, опет, сматрају да су баш они правни наследници Икее, јер је ова еминентна фабрика оклагија из Шведске за свој лого изабрала боје на које ауторска права одавно има само ДС и нико други.

Та жуто-плава нијанса Икеиног логоа збунила је на први поглед и премијера, јер ко је луд да усред предизборне кампање постави камен темељац за Општински одбор Демократске странке из Стокхолма, на шта очигледно личи Икеин заштитни знак.

– Ало, Стефановићу! Кажи ми, мајке ти, какве везе ова шведска фабрика оклагија има са Пајтићем? – телефонирао је премијер са лица места министру полиције, посматрајужи злокобни жуто-плави натпис Икеа изнад своје главе.

Ни министру полиције, а ни Драгану Ј. Вучићевићу није било јасно како то да после Жутог Бујкета, Жуте Оље, Жуте Осе, Жуте Дуње, Жутих Људи, Жуте Минуте и Жуте Штампе, Србију задеси и Жута Икеа баш у овом хисторијском тренутку.

Онда је премијер решио да се прави мртав хладан, те је дохватио лопату и према извештају медија рекао: “Баш ми добро стоји лопата”, али му је онда неко рекао да му од лопате много боље стоји оклагија. И то из искуства.

Жене оклагију обично користе да по стану јуре мужеве који су се касно вратили из кафане, док је премијер једном приликом примећен како са оклагијом јури министре који су закаснили на седницу Владе. Али се нико од њих није наљутио, већ су му сви после опаучивања оклагијом по глави, мазно рекли: “Што вам добро стоји та оклагија! Где сте је купили?”

И после тога је премијер наложио да почне серијска производња оклагија у Ћуприји, граду за који је Зоран Бабић убеђен да се у њему дешава радња романа “На Дрини ћуприја”.

Па је премијер свечано рекао да ће одмах по отварању тржног центра Икеа код Бубањ потока лично посетити објекат и пазарити оклагију, као и даску за сецкање меса, пошто се ти софистицирании изуми светске ИТ индустрије тренутно производе у Андрићевој Ћуприји. И тражени су на међународном тржишту скоро ко пегле на угаљ.

Уочи претходних избора, додуше, премијер је тврдио да ће у Србији нићи фабрика чипова и погон за производњу српског “мерцедеса”, али је у међувремену схватио да просечан гласач нема појма шта је чип, али је зато одлично упознат са важношћу оклагија и дасака за сецкање меса у животу сваког грађанина. Што ће рећи: кад немаш чипове, добра је и оклагија.

Пут од српског “мерцедеса” до српске оклагије веома је кратак, јелте, па се већ може реконструисати прва посета премијера тржном центру Икеа у потрази за оригиналним ћупријским оклагијама.

– Извините, где вам стоје оклагије? – можете замислити премијера како се гура међу народом који је дошао да пазари јефтин Икеин креденац и још јефтинији Икеин брачни кревет на спрат.

– Оклагије!!! – узвикнуће запањени продавац на течном шведском: “Аман, бре, човече, данас сам продао 123 спаваће собе, 156 кухиња и 890 полица за библиотеку, али ми нико није тражио оклагију. Шта је то у ствари?”

– То вам је она мотка за развлачење пите и кифлица! – објасниће му премијер.

– Мотка за развалечње пита и кифлица?! Што, човече, не одеш у пекару, јефтиније ће ти испадне… – наставиће нервозни продавац на шведском.

– Али, младићу, те оклагије су српски производ! – рећи ће премијер поносно, не рачунајући да у тржном центру где има 10.000 разних артикала, можеш деловати сумњиво ако од свих тих артикала тражиш једини који је наше горе лист и одавно је изашао из употребе. Српску оклагију.

– Добро, у реду. Ако немате оклагије, имате ли бар српске даске за сецкање меса? – поентираће Вучић.

– Српске даске за сецкање меса!? Па ви, човече, нисте нормални! – тек тад ће се шокирато продавац.

– Шта ће вам та даска? – наставиће продавац с неверицом.

– Па, знате, фали ми та даска – казаће премијер.

– Добро, видим ја да вам фали нека даска, али ми те даске које вама фале тренутно немамо – рећи ће на крају продавац и бесно залупити врата од Икеиног ормана.

А премијер ће у себи помислити: “Знао сам још онда да ова Икеа има неке везе са жутима. Нељубазни су до зла бога!”

И тако, као што су у време Јосипа Броза по факултетима писали докторате “Утицај друга Тита на развој црне металургије у нас”, изгледа ће ових дана масовно почети да пишу докторате: “Утицај друга Вучића на развој оклагија”.

(Н1)