Pročitaj mi članakSrbija je država u kojoj mediji, konkretno televizija, ima ogroman uticaj na formiranje mišljenja i stavova javnog mnjenja. Na žalost, ono danas predstavlja najjače oružje u rukama vlasti zarad manipulacije, ostvarivanja ličnih interesa i mahinacija, dok se prvobitna funkcija objektivnog informisanja potpuno degradirala i obesmislila.
У том смислу, телевизијске станице са националном фреквенцијом (којих у Србији има 6) одговорне су за садржај које пласирају својим гледаоцима, ондосно својим грађанима. Поражавајућа је чињеница да управо ови медији о томе уопште не брину, чак напротив, огромна количина простора користи се за приказивање најгнуснијих садржаја, ниских моралних и духовних вредности. Садржај који би требало да буде приказиван у касним вечерњим сатима, или преко сателитских програма, у Србији има доступност на најутицајнијим медијима, у ударним терминима.
Међутим, деградација се наставља и приказивањем информативног програма. Власници телевизија, као и њихови уредници представљају продужене руке владајуће елите, а за узврат уживају у привилегијама и међусобном заташкавању криминалних радњи.
У историји Србије није запамћена већа, агресивнија и деструктивнија медијска пропаганда која свакодневно врши атак на здрав разум обичног човека. Да ли нас је живот у потрошачком друштву натерао да конзумирамо све што нам се сервира без критичког размишљања и става? У досадашњој пракси показало се управо тако. Чињеница је да и даље постоје људи који критички мисле, посматрају дубље, промишљају и критикују оно што дефинитивно разара срж здравог друштва.
У том смислу, највећу пажњу заслужују медији, конкретно медији са националном фреквенцијом. То значи да у решавању проблема треба кренути од почетне тачке, а то свакако представљају медији у Србији, који злоупотребљавају националну фреквенцију, национално благо, народну имовину.
Живот у доба високе технологије и нових канала комуникација мења становништво у значајној мери, заправо конзумирање информација постало је глобална храна и навика свих људи. Међтим, јавно информисање и садржај масовних медија није нужно са негативном конотацијом. У свакој држави постоје различите врсте медија који извештавају или раде у инетерсу хегемоније, што такође не мора да представља нужно негативну ствар, уколико је на добробит друштва и државе. Проблем настаје, уколико се медији користе искључиво зарад пласирања личне рекламе, спиновања и фабриковања информација у оквире које одговарају само одређеној групи људи, или у најгорем случају појединцу, односно аутократи. Тада је и држава, али и целокупно становништво у великом проблему.
Сасвим је јасно да је неопходно преиспитати дозволе за националне фреквенције, као и начин на који су добијене. Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) дубокм сном спава. Уколико ускоро не дође до буђења и спровођења Закона о медијима у дело, положај истих, али и самих новинара ће бити потпуно обесмишљен. Иако је првенствено улога РЕМ-а (као независног тела) унапређење квалитета програма, старање о разноврсности услуга електронских медија, очување слободе мишљења и изражавања у интересу јавности и заштита корисника услуга електронских медија од садржаја ниских моралних вредности, онако како приличи демократском друштву. Они се понашају по принципу „нисам ја одавде“, што свакако доводи у сумњу њихову независност и легитимитет. Време је да народ каже своју реч, јавно изнесе своје мишљење и преузме иницијативу за заштиту медијског простора и у крајњој линији наше деце.
Драгана Милићевић
Окружни руководилац Српског покрета Двери за Срем
