Pročitaj mi članak
Једини пут успеха за патриотску опозицију – стручношћу и достојанством надвисити ирационалности режима (клевете) и медијску блокаду.
Последњих година долази до таблоидизације штампе, до опадања њеног квалитета у сваком погледу у Србији. Међутим последњих месеци пут у ирационализам медија које су заправо у највећем под утицајем режима, односно под укупним, макар индиректним надзором нама најненаклоњенијих сила САД, Британије и делом Немачке, подигнут је на степен који доводи у питање елементарне цивилизацијске норме једног друштва. Поставља се питање мотива, зашто је и коме потребна потпуна дебилизација друштва у Србији, јавне свере, превага ирационализма и избацивање не само било каквог смисленог дијалога у оквиру нашег друштва и политичког живота, већ и сваке рационалности.
Иако је готово свака власт у свету, укључујући и парламентарне земље, склона одређеном улепшавању свог доприноса управљању друштвом, а опет опозиција повећаној критици, то се ипак одвија у једном нивоу нормалности и „одраслих људи“, дакле поштовања закона, затим институционализованог вишепартизма и свако претеривање бива препознато пре свега од јавног мњења и бирача и пре или касније кажњено, далеко драстичније од потенцијалног, краткорочног и крајње условног добитка за ону страну која евентуално крши та етичка, да не говоримо и нормативна правила.
Србија се налази у специфичној ситуацији озбиљног губитка своје суверености од нама геополитички најненаклоњенијих сила већ годинама, а то се наставља појачаним интензитетом у последњих неколико година, иако се заправо свет мења управо ка мултиполаризму, дакле слабљења омнипотенције управо оних нама најненаклоњенијих сила чији се утицај појачава на нашим просторима, а реч је пре свега о САД, Британији и у мањој мери Немачкој. Како је таква нелогичност могућа и како се остварује?! Без директне присиле читавом народу и земљи као целини, већ преко дела отуђене и наметнуте друштвене елите – компрадора, а пре свега преко политичке елите која се персонално годинама не мења, а на један трагикомичан начин многи од њих мењају своја геополитичка опредељења управо према личној и страначкој зависности од већ споменутих нама Србима најненаклоњенијих сила САД, Британије и делом Немачке.
Заправо ове силе можемо слободно рећи на овај или онај начин поткупљују и (или) чине зависним део друштвене и наметнуте елите у Србији – компрадоре и највећи део политичке елите. У тој спрези, већ је од стране ових сила поседнут медијски простор на територији Србије, оформљене одавно њима подложне невладине организације које временом заједно са компрадорима полако преузимају у тој спрези институције система. Тај паразитски систем постепено преузима власт у земљи, изолује стварну и потенцијалну опозицију, и читава инфраструктура једне државе се налази у рукама те хоботнице. Насупрот томе имамо вишемилионске народне масе, обесправљене и жртве читавог подухвата, те државу која се систематски растаче и полако нестаје у оквиру овог позамашног процеса.
Тако су заправо настала два паралелна света у Србији: онај стварни реални, где се путем наметнутог концепта од нама најненаклоњенијих сила САД, Британије и делом Немачке, спроводи погубни неолиберални модел економије и неолиберална социјална политика која уништава и задужује привреду и саму супстанцу земље и народа са несагледивим последицама за будуће генерације, где је само једна од колатералних штета драстично смањење становништва (негативан природни прираштај, механичко исељавање из земље, повећана смртност и размах хроничних болести, али и подстицање или макар одсуство институционалне борбе против свих облика патологије – од разних облика коцке, наркоманије, алкохолизма, проституције, криминала), предаја без стварне нужда кључних делова националне територије попут северног Косова од непроцењивог геополитичког и свеобухватног значаја, те практичног одустајања од покрајине у целини и де јуре, преко некритичког пузања ка ЕУ, и довођења НАТО у Србију у етапама, обмањујући при томе, уосталом као и у свиом другим напред наведеним питањима јавно мњење да се то уопште не одвија тако.
Дакле насупрот овом реалном, тмурном и надасве жалосном, за Србију и у краћем, а камоли неком дужем року, крајње погубном развоју ситуације, са несагледивим последицама и за будуће генерације, што ако би се ово стање одужило, можда да доведе у питање и сами опстанак нације и државе, постоји онај други медијима и пропагандом креирани свет који треба да виде грађани наше земље.
Дакле тај лажни, нестварни свет, онај свет уосталом чију слику креирају, исти креатори који деструишу нашу земљу и народ, истина преко компрадора, и оног највећег дела, политичке (квази)елите, контролисаних медија, нво и сада већ већине елемената и структуре државе Србије која је узапћена – дакле тај лажни свет је намењен грађанима наше земље, јавном мњењу. Грађанима и јавном мњењу који онако осиромашени и са све јаснијом спознајом да се свакодневно макар на тренутак, а многи и стално, сусрећу и живе у том несрећном, страшном, погубном свету стварности пропадања Србије, а и њих самих, дакле они се преко света медија, уверавају да заправо није тако: тобоже само некима од нас није још најбоље, али ствари, стратешке ствари у земљи иду набоље, реформе напредују, ми већ као колективитет осећамо напредак, а и оној мањини, која тај напредак још не осети у пуном елементу, и њима ће ускоро бити боље, а свима треба да нам буде топло око срца, јер нам отаџбина напредује, будућим покољењима ће свакако бити боље, и од наших одрицања. „…Додуше тих озбиљних и за многе досадних стручних емисија и нема много, онако између редова, али све је у забави и разбибризи, то је одраз општег полета, премијер и стручни штабови брину о томе, зашто сумњати, а сопствено незадовољством положајем, треба прикрити због несумњивог јавног напретка који као друштво и држава доживљавамо…“
Ова два паралелна света, ова шизофрена ситуација погађа и дотиче практично све нас у земљи, код многих људи само у току једног дана их сустижу различита осећања и спознаје., сумње и збуњености. Заправо овде се води једна врста специјалног рата од стране логистике нама најненаклоњенијих сила, отуђене политичке елите, компрадорског повлашћеног, неоколонијалног дела друштвене елите, који сви заједно држе медије, институције државе Србије и њене ресурсе, против било кога ко би био спреман да се одважи и у опозиционом смислу делује против есенције ове десетрукције Србије (неолибералне економије, антисоцијалног законодавства, предаје и севера Косова, некритичког и безпоговорног пузања ка ЕУ и у новонасталим околностима, довођења НАТО у Србију…).
Блокаде за потенцијалну опозицију су практично неограничене, и ово више није плуралистички парламентарни систем, већ нека врста гладијаторске арене, где се патриотска опозиција са ножем и штитом бори са чопором дивљивх звери и до зуба наоружаних оклопника у узаврелој арени и без правила игре која се стално мењају на штету Давида.
Док медији на територији Србије врше свеобухватан подухват регресије и дебилизације широких слојева становништва испод границе цивилизацијских елементарних достигнућа, док различите структуре убацују башибозлук на друштвену и политичку сцену која треба да смути управо сегмент патриотске опозиције, из групације друштвене некомпрадорске елите, претежно из групације интелектуалаца, из онтолошке бриге за отаџбину и жалости за упропаштавањем народа одважавају се појединци и групе да се повежу и нејаким снагама, без финансијских средстава, уплива у медије и подршке било каквих структура институција система, дапаче, они су жртве њих у пракси с обзиром ко управља њима, – покушава се на плуралистичком вишепартијском спектру нешто учинити да би се спречила реализација до краја катастрофе брижљиво припремане и реализоване од центра моћи пре свега преко канала Ла Манша и Атлантика.
Режим са друге стране избегава било какву дебату и чак и саме медијске наступе и на локалу патриотске опозиције. Због окупационог закона о медијима, да не могу бити у власништву државе ни на општинском нивоу, преостале регионалне и локалне телевизије су у највећем покуповане од режима и у крајњем су углавном под надзором и споменутог страног фактора. Поред свега СНС има организоване ботове у Градском одбору Београда, али и на другим местима, који плански делују на интернету спинујући портале, дневне и друге новине, ширећи пропаганду за режим и прогањајући додатно опозицију, нарочито патриотску.
Поред свега, специјалне групе тзв. патриота у различитој вези са режимом, имају задатак да замене тезе: уместо суштинске расправе о (не)успешности макроекономског економског и социјалног модела, предаје и севера Косова, увлачења НАТО у Србију, некритичког пузања ка ЕУ у измењеним међународним околностима и диктатима Брисела, мигрантском притиску, стално се даје акценат на тобожњој уравнотеженој и „мудрој“ спољној политици премијера, који се слика и иде у све светске метрополе, а у пракси даје дипломатски имунитет НАТО војницима у Србији, а одуговлачи да потпише годинама еко-базу за Русију у Нишу, заправо највећи проблем је сатирање земље због наметнуте неолибералне економије и антисоцијалног законодавства.
Одкуда тежња режима и нама најненаклоњенијих сила које управљају протекторатом Србија, да се баш 100 % држе сви медији, и да се патриотској опозицији не дозволи буквално ни минут наступа не само на медијима са националном фреквенцијом, већ на регионалним и локалним тв, које никада није дирао ни Милошевић ни жути режим? Откуда потреба да се колико-толико подношљив дневник Правда угаси чим је СНС дошао на власт и формира муљ од таблоидних и „жутих“ новина попут Информера, листа који нема аналитику ни стручњаке, рубрике за спољну политику и културу, и где је акценат на најниже страсти и просто писан за најниже слојеве становништва – пубертетлије, најнеобразованије слојеве становништва, на моменте чини се и „људе са асфалта“?!
Откуда потреба у влади и власти који спроводе за рачун нама најненаклоњенијих сила неолибералну економију и антисоцијално законодавство, предају и север Косова, секу сарадњу са српким фактором у Црној Гори и подупиру антисрпски режим Ђукановића, притиска и Додика, да не идемо даље, откуда потреба да једну жену, изгнаника из Туђамнове Хрватске, да јој пребројавају крвна зрнца и излажу само њу тесту патриотизма, тесту који је одавно од њих срочен да она за јавну сцену коју креирају наводно буде крива – парадокс у издајничкој структури по делима која влада прозива се једна жена за недовољно патриотизма и то она која је на челу ванпарламентарне странке? Откуда медији режимски и мекоокупациони, са толико нискости и антицивилизацијских елемената нападају једну жену у тренуцима када је земља којој владају у дубокој кризи и институције система функционишу само у оном нестварном медијском свету који се презентира грађанима? Ако постоји парламентарна опозиција, зашто се стално напада и опасност види само у патриотској опозицији, пре свега у Патриотском блоку и самом ДСС и госпођи Рашковић.-Ивић која је на његовом челу. Неубедљиво делују „објашњења“ аналитичара и експерата, да СНС и Вучић полажу и на „патриотске гласове исте као ДСС, па је сукоб интереса“, тврдећи да је око „једне трећине грађана десница“ за коју се као боре ДСС, али и СРС и остали, а део треба да припадне, је ли и СНС која наводно узима гласове и са центра па „чак и са левице.“
Глупости, каква подела на десницу и левицу, па ДСС и Патриотски блок, се боре против антисоцијалног закона о раду који је донела ова влада и који подржава наводни „левичар“ Вулин, и још више дају алтернативу неолибералној економији коју спроводе власти и земља због тога већ годинама, уз све лажи и спиновања, заправо тешко пропада. Тачније, Србија под Вучићем има, да кажем симболички, најмање пет великих рана из којих липти крв и која свака од њих појединачно може и у средњем року ако се не санира и измени да доведе до клиничке смрти: то су неолиберални концепт економије и неолиберално и антисоцијално законодавство који су директан узрок деструкције остатака наше привреде, али и дубоких патњи становништва, социјалне беде, смањења броја становништва и пораста низа болести, али и патологије која се додатно од стране мекоокупационог апарата подстиче: објасните ми у супротном како то да и у најмањој варошици у Србији је претходних година (плански) уништена индустрија, а у исто време (плански) отворени казино, слот, спортска прогноза и различити други облици коцке, да не идемо даље са другим елементима друштвене патологије који су у експанзији и које помажу или ништа не чине на њиховом обуздавању медији и компрадори, држава.
Суштина свих суштина је да већина грађана Србије је против такве политике, и да у макар средњем року патриотска опозиција претендује не као наводна десница, на до трећине бирачког тела, већ на више од половине према овим кључним друштвеним и политичким показатељима, и отуда толико напада и коришћење средстава и снага мекоокупационог апарата, од логистике страног фактора, режима, различитих и небројених служби, нво, потпуне контроле медија, и др.
Заправо суштина тоталне контроле медија, убачених агената дезинформација који оптужују, заправо клеветају предводнике патриотске опозиције који на изборима могу да постигну резултат, пре свега Патриотски блок и првенствено саму др Санду Рашковић-Ивић, а наводно потичу сами из опредељења патриотске опозиције , и сада кулминација ирационализма и простаклука у медијима под њиховом контролом, је заправо свесна и планирана регресија и немоћ да би било која, чак и дубоко неравноправна дебата и медијски наступи у демократском поретку показали суштину – крах и немоћ власти по кључним параметрима управљања земљом од макроекономије неолибералне и антисоцијалног законодавства, до предаје и севера Косова, некритичког пузања ка ЕУ, увођења НАТО у Србију.
Заправо те дебате, па и обични медијски кратки наступи опозициони, би и у тако подређеној ситуацији и неравноправној улози представника опозиције, скренули милионима грађана Србије пажњу на онај реални свет стварности, о томе да је земља за последње четири године увећала спољни дуг за близу 60 % свих задужења које је деценијама стварао Тито, потом осамдесете године, затим кризне деведесете, сви режими до 2008, лоша Цветковићева влада до 2012, дакле све то заједно је увећано за последње четири године за око 60 % задужености! Када председник владе Вучић каже на економском форуму да је огромна предност Србије којом се поноси, да су овде најконкурентније плате у региону као подстицај улагања странаца, то би са језика пиар Блера (Гебелса?) на српски значило да имамо толико најмање плате у региону, да би та чињеница требало да привуче уз банана државу односно гажење еколошких стандарда, стране инвеститоре да у колонијалном стилу овде искоришћавају све, за неку цркавицу надничарима обесправљеним антисоцијалним законодавством које је донела Вучићева влада, баш као у колонијална времена.
Дакле било каква дебата, демокраски јавни наступ, демократско надметање- утакмица, чак по узору на ону чувену утакмицу у окупираном Кијеву у Другом светском рату, када су играчи Динама из Кијева одиграли утакмицу боси са представницима Вермахта који су играли у чизмама, уз наравно судију есесовца, и победили на крају, дакле чак и у таквој неравноправном наступу, би милионима грађана Србије плански диригованим годинама у оном другом свету, свету медија и лажи (Гебелса?), потстакли толико нових сазнања и утисака да би то наштетило планираном одвијању мекоокупационе стратегије, и макар за моменат подсетило на демократски и плуралистички систем, од кога су остале само назнаке. Колико су контролисани медији у Србији може да покаже и антинато скуп у Београду 20 фебруара о коме су практично сви електронски и штампани медији јигнорисали његово одржавање, баш као што су прећутали и само потписивање срамног споразума са НАТО и ове и прошле године, а потом јавили да је било до неколико стотина људи, а било је око 15 000 о чему сведоче бројни снимци са скупа, али и извештаји неких страних извештача.
Што се тиче жалосних изјава Андреја Младеновића да је садашњи ДСС нешто друго и да „Санда има пакт са ђаволом“, дакле са Самосталним ДСС, који је јавно уз СНС, чак са далеко коректниојом и по програму опозиционом странком Ненада Поповића која је сада и јавно на листи СНС , али и са наизглед коректним Државиотворним покретом (с ким ће он на изборе!?) , јасно је да је управо садашњи ДСС и Санда Рашковић-Ивић заједно са Патриотским блоком на црти читавом мекоокупационом постокотобарском систему, јер и жута опозиција има исте менторе и подударна је око кључних ствари постоктобарске есенције, а то су оних најмање пет рана на основу којих крвари српско друштво, народ и држава и где нема разлике између садашњег режима и жуте опозиције. Злоупотреба буквално по гебелсковском систему иде дотле да се дају слике са пар састанака целокупне опозиције око договора о техничком минимуму сарадње за предстојеће изборе у односу на режим, да се дају слике у медијима и говори о неком новом ДОС иза кога стоји наводно САД да би се изазвале емоције грађана, што су монструозне подметачине и специјални рат који се води против патриотске опозиције у Србији.
Када је у питању СРС мислим да је ова странка суштински на позицији патриотске опозиције, али да начин и култура понашања, те изградња конструктивне стручне алтернативе није на адекватном нивоу. Шешељ је свакако изузетна фигура и човек који на сваки начин изазива респект, колико са друге стране некад својим понашањем збуњује и разочарава чак и оне којима је макар симпатичан, што је само донекле разумљиво након тортуре коју је прошао задњих година у Хагу. Међутим, мислим да је Шешељ стално условљен притисцима из Хага (троје високих функционера СРС су под подигнутим оптужницама за „вређање“ Хашког суда и такође су у опасности да буду изручени од режима), те да веома тактизира у односу на власт, нарочито премијера, напада Тому Николића, одбија сарадњу са остатком патриотске опозиције, и на моменте је чак напада.
Низ организација у оквиру патриотске опозиције нису обухваћене Патриотским блоком, не зна се како ће се све изаћи на изборе, и ту има врло квалитетних организација, са којима након избора треба наставити сарадњу и проширивати на програму заједничком што ширу кооперацију, јер патриотска опозиција треба да се удружује на програмским принципима, где сујете и друге ствари треба из обавезе према земљи и народу стављати по страни. Са друге стране неке до сада називане патриотске организације или можда међу њима само неки појединци ће евентуално својим држањем то довести у питање, али треба сачекати следеће недеље па и месеце да би се то расветлило из више углова.
Шта можемо да урадимо из патриотске опозиције у оваквим тренуцима преваге ирационалности, спутавања демократског деловања и парламентаризма и вешепартизма до угрожавања есенције демократско-плуралног система у земљи. Како је у нашим рукама алтернативни програм постојећем погубном стању у земљи, морамо да истрајавамо да га презентирамо и у овако отежаним и све мање демократском амбијенту јавности и то на један коректан и достојанствен, али стручан и аргументован начин, да избегавамо инциденте колико је то год могуће и да тражимо начине комуникације са народом: од трибина, скупова, предизборних митинга, штандова, коришћења интернета, ју тубе и др, али и телевизија, штампаних медија колико је то год могуће.
Међу нама требају да имају предност у наступима, људи изузетно стручни и одмерени, рационални, и лишени било какве конфликтности, морамо чињеницама стварности које претежно саме по себи опозицији иду у прилог, а не режиму да наступамо и свакако ћемо и у овако скученим условима имати резултат. Следе и председнички избори, морамо да радимо на проширењу патриотско-опозиционог блока, где сви који прихватају његову есенцију имају своје место, сем оних екстремиста и вероватно и провокатора који нам као такви нису потребни, јер већ сада имамо велики пројектовани екстремизам са режимске стране, који никако не требамо прихватати и на такве гране се спуштати.
Снага патриотске опозиције је у чињеницама, стручности и истини, те уз минималан медијски продор то ће озбиљно, већ и на овим изборима заљуљати ону другу, пажљиво и перфидно грађену слику само у медијима креиране стварности, а то је да ће све више људи у земљи схватити да је „Цар го“, и да је једна конструктивна, уљудна, стручна и етична алтернатива потреба и да она углавном уз одређене дораде и филтере, постоји у оквиру патриотске опозиције, али и свих оних у политику још неукључених, квалитетних и стручних, етичних људи у нашој земљи.
Извор: СРБИН.ИНФО
