Pročitaj mi članak
Дунав је после Волге највећа река Европе, и има огроман саобраћајни, трговински, туристички и свеукупни привредни, као и геополитички значај за све подунавске земље. Од укупне дужине реке Дунав од 2860 км, на српски део Дунава отпада чак 589 км, што је око петине дужине ове реке и то у њеном средњем и делу доњег тока, где је Дунав посебно широк, богат водом из бројних притока, регулисан за пловидбу и већих, па и поморских бродова и пловних објеката.
Подунавље Србије представља водећи привредно и најгушће насељени део земље, где су практично посебно развијене све гране привреде, од примарног сектора (пољопривреде), секундарног (индустрије и рударства), преко терцијалног (саобраћај, трговина, туризам, образовање). Дунав представља осовину развоја, посебно у правцу развоја саобраћаја, трговине и туризма, а ове области су (сем најисточније Карпатске области Подунавља Србије) углавном равничарске, са доминантим педолошким покривачем чернозема, иначе најквалитетнијег облика земље за обраду на свету, што све изузетно погодује и развоју пољопривреде, нарочито у Војводини, Београдској регији, Стигу и делу Великог Поморавља који припада географски српском Подунављу. У великим градовима уз Подунавље развијена је посебно индустрија, (као и образовање), смештајни капацитети, културне знаменитости за развој туризма и др. На српском делу Дунава се налази хидроелектрана Ђердап, једна од највећих и најзначајнијих у Европи.
Подунавље Србије има изузетне предиспозиције за развој туризма, и то свих његових облика, историјског, конгресног, спортско-рскреативног, наутичког, везаног за лов и риболов и др. Солидне саобраћајнице, развијени привредни центри, природне лепоте, релативна еколошка назагађеност, етно-историјски мотиви, бање, представљају добар основ за даљи развој туризма.
Са друге стране, Подунавље Србије представља у геополитичком смислу, важну област, између осталог регију комуникације и повезивања са читавим Подунавским регионом у Европи, где је посебно утицајна Немачка као сила, али се преламају утицаји и других великих сила, попут Русије, САД и др.
На тему „Србија и Подунавље – геополитички аспект“ говорио је као гост вечери на тв Кладову др Драган Петровић, руководилац дводневног међународног научног скупа о Подунављу Србије одржаног крајем септембра у Кладову, са учешћем научних радника из Немачке, Француске, Румуније, Мађарске, Украјине, Србије, Републике Српске. Петровић је и аутор књиге „Дунавска стратегија“ у издању Института за међународну политику и привреду, који је заједно са немачком фондацијом Ханс Зајдел Штифтунг био организатор овог скупа.
Како да Србија искористи геополитички значај свог Подунавља, сарађује са Немачком и Европском унијом, на њеном пројекту Мегарегије Подунавља, а да у исто време задржи своје геополитичке интересе, избегне замке, али и директну конфротацију. Какви су интереси и намере Америке у овом делу Европе. Како, повезати и искористити руски утицај у источном делу Подунавља, као и утицај других сила, на реализацији егзистенцијалних српских геополитичких интереса. О овоме можете више видети у једносатној емисији Трагач на Тв Кладову, у којој је др Драган Петровић био гост код водитеља Радисава Чучулановића.
