Расписани су избори у Републици Србији за крај априла ове године. Међутим, то свакако нису обични избори за Србију и српски фактор у целини, они имају огромну важност, вероватно чак и у историјској вертикали, улог је велики, иако вам то у званичним медијима нико неће рећи.

Српска историја у целини посматрано је тешка, али часна историја једног народа који се током векова на ватрометини Балкана и Подунавља храбро борио за свој опстанак, градио и чувао своју државотворност и имао своју цркву, културу, самобитност и у исто време представљао део европске културе и хришћанске и словенске традиције. Изборни систем и плурализам смо прихватили међу првим народима у модерној историји, и са њим можемо бити поносни, још од средишњих деценија 19 века, са дисконтинуитетом једино у време Титоизма, али и тада смо имали дисиденте и алтернативне погледе.

Монополарни светски поредак, је трајао кратко у историјској равни, али се Америка, Британија и глобалистичке снаге, управо у том периоду обрушиле свом снагом на српски фактор на Балкану, рачунајући га дугорочно неподобним и дугим елементима трајања повезаним са Русијом, изворном деголовском Француском и другим центрима континенталне геополитике, што нас је коштало током последње две и по деценије, као углавном недужних жртава много губитака територијалних, материјалних и људских, бомбардовања, разбијања државе, фингираних сецесија, покушаја стварања засебних идентитета од делова српског народа, насиља над свешћу и насртаја на дух народа, све до данашњих дана.

Дух постоктобарске Србије, друга Србија, су експерименти који су тешко погодили нашу земљу и народ у самој Србији, блокада медија, наметнута неолиберална економија, социјално раслојавање и антисоцијално законодавство, насртај на науку и друштвену елиту, стварање златног телета од духа ЕУ (као некада комунизма), насртај на породицу, образовање, цркву и покушај дебилизације нарочито младих покољења, подстицање и у сваком случају недостатак државне потпоре у борби против беле куге, културно и политичко раздвајање Срба у региону, подстицај свих облика патологије, стуштили су се на нас преко бројчано можда малог, али у недемократском полуокупационом поретку „добро распоређеног“ дела отуђене друштвене компрадорске елите и персонално неизмењеног састава политичке квазиелите који су носиоци на овом тлу спровођења замишљеног пројекта нама најненаклоњенијих геополитчки већ споменузтих сила – САД, Британије и у мањој мери и Немачке.

Када су сви њихови жути и слични експоненти и поред све медијске и друге блокаде од ширих народних слојева били прочитани после свих мука и губитака у постоктобарском периоду, применили су једно подмукло лукавство. Отровну, напред наведену постоктобарску есенцију добили су од истих нама најненаклоњенијхих страних сила и глобалистичких центара моћи, да настављају у пуном обиму, (чак и у међународно повољнијем за нас амбијенту за промену те наметнуте погубне политике јер свет иде и закорачио је у мултиполаризам), групица политичара бивших чак шовиниста и који су дакле годинама пре тога претеривали у начину и форми деловања кроз ранију јединствену радикалну странку или неки од њих и у мањој мери Јул и чак СПС.

Ради се о невероватном подухвату чији је циљ да се на заобилазан начин задржавајући форму која није директно другосрбијанска, и има у свом широком спектру деловања и поједине националне атрибуте, али практочно само као обележја, подмукло и несметано спровођење стратешких циљева разбијања и чак у перпективи и нестајања српске државе, народне и друштвене есенције кроз наставак спровођења неолибералне економије, антисоцијалног законодавства попут новог Закона о раду који погађа практично све запослене, предаје потпуног чак и севера Косова који је уз сва етничка чишћења и даље остао српски, и представља бедем српског опстанка на јужном правцу, на Ибру, подривање саме Републике Српске (преко Вучића врше притисак на Додика и РС, а изостаје права и могућа подршка званичне Србије Бањалуци), окретања леђа херојској и демократској борби Демократског фронта и опозиције у Црној Гори где се љуља сродан београдском режиму по страној подршци и блокади медија Ђукановићев режим, поплава арапских миграната у Србији, где предстоји при некритичком пузању ка ЕУ од следеће године обавеза продаје и обрадивог земљишта странцима (једног од последњих, али веома важних ресурса које имамо), јер је јасно да овај режим има обавезе према страним центрима моћи да их задржава у земљи док све околне земље пре свега чланице ЕУ праве блокаде, преко Београда на води се прави логистика и у следећем веку опасности за хришћанску Европу ..

Уколико се продужи постојећи режим, и макар не ојача битније у парламенту патриотска опозиција, имаћемо несметано довршење најмрачних сценарија које смо упркос нечувеној недемократској медијској и другој блокади могли да осетимо сваки од нас у земљи Србији, али и наш народ посредно у региону, одсуством било какве државотворне политике београдског режима, последњих година.

Блокирани медији, компрадори, утицај нама најненаклоњенијег дела страног фактора, људи у врху власти неки са купљеним дипломама, службе које одавно не добијају налоге од патриотског врха власти (од Тадића па надаље), све то представља један муљ, у земљи у којој сваке године умре за неколио десетина хиљада људи више него што се роди, где још толико оде из земље и то највиталнијег и најобразованијег дела становништва, где се запостављају образовани људи и даје предност подобнима у једној марионетској варијанти геополитике незабележене на нашим просторима, ван година када смо провели у ропству и суженог суверенитета.

Једно је заједничко за све нас у Србији, и оне који послушнички спроводе овај намет и удар на народ и његову есенцију и будућност, и нас све остале, а то је да ћемо као смртни сви отићи пре или касније на онај свет, али није свеједно шта ћемо новом и другим покољењима остагвити иза себе и која је била шира есенција и смисао за друштво нашег живота и бивстовања, што је дилема укорењена у смислу хришћанства и православља посебно. Да ли смо ми најнедостојнија генерација у српској историји, да у односу на наше претке који нису се предали често ни пред несразмерном силом и насиљем, погнемо главу, или стојимо са стране утилитарно према једном режиму који предаје и наше сународнике, десетине хиљада њих који су опстали до данашњих дана суверено на северу Косова који је географски и на сваки начин део Србије, који нам наставком неолибералног у свету пропалог и напуштеног модела економије разара преостале ресурсе и уводи у дужничко ропство, режиму који је између осталог под сугестијама силе Британије која у исто време пише тужбу читавом српском народу за геноцид, а режиму који је неискрен и не сарађује озбиљно рецимо са Русијом која нас је само у 2015 два пута заштитила у ОУН и по питању британске резолуције о геноциду, и по питању покушаја увлачења нарко-америчке квази творевине државе Косову у УНЕСКО са свим српским културним благом и наслеђем које тамо постоји и које нам се жели одузети. Као алтернатива свему томе, од нас се не тражи никаква велика жртва, довољно је само да изађемо на изборе предстојеће и подржимо патриотску опозицију, то је сав напор која се од обичног човека у Србији тражи пред овим тренутком, а од интелектуалаца и друштвених делатника и више, да се јавно изрази пред изазовом у којима се налазимо, то је морални изазов пред сваким од нас.

Јасно је да је данас персонификација тог јединственог подухвата и пројекта наставка ове погубне есенцие постоктобарске, (коју су ранијих година у далеко тежим међународним околностима и када је неолиберализам у свету још како тако егзистирао и теоретски и практично, што сада више није случај спроводили Тадић и други политичари), дакле данас је персонификација и главна полуга читавог тог за нас и наше потомке крајње опасног подухвата СНС и Александар Вучић пре свега. У СНС су у питању само шака људи око врха и изнад свега председник странке, јер је за неповеровати да се стотине хиљада обичних чланова, и десетина хиљада активиста изјашњавају демократски за постојећу политику и то говори да је то далеко од демократског и већинског одлучивања један наметнут концепт.

У медијском и другом мраку, налазимо се пред опасношћу да се та политика настави, и стога пре свега у овако кратком року, који је ипак довољан да се учине додатни напори свих оних који нису под директним патронатом ових за Србију и наш народ у целини погубних сила, – да се прегрупишемо, и у изванредно тешким и недемократским околностима изборимо за што повољнији резултат патриотских опозционих странака и снага, које су реално далеко јаче него што се то преко блокираних медија и деловањем компрадора и нама ненаклоњеног дела страног фактора обичном народу и јавности то чини.

Дакле устанимо, и подржимо алтернативу овом безнађу. Имамо само један живот и обавезу да не оставимо иза себе пепео, имамо много већу обавезу моралну од најнижих и врло упитних материјалних потенцијалних добитака, рачунајући и онај бајати сендвич који добијају заведени ботови. Шака људи из вођства СНС, па и делом СПС заводи путем дезинформација и блокираних медија, и читавом логистиком већ споменутог нечасног апарата постоктобарског, стотине хиљада поштених људи који даноноћно ринтају за ове странке, вредно лепећи плакате, обилазећи домове грађана агитујући, пишући коментаре и лајкујући у организованих бот системима, верујући да раде корисне ствари.

Стога је нама слободномислећим, а пре свега онима у патриотској опозицији врло осетљив задатак, морални, патриотски, људски, хумани, да те људе уверавамо да је земља пред провалијом, и да се морају тргнути пропаганди и лажи (о економском и другом просперитету, о 5:0 по питању решења на КиМ и др,) која није била на овим просторима од титоистичких времена. Угрожена нам је на различите начине и демократска традиција и култура. Избегавјмо сукобе било које врсте, потребна нам је демократија и то она права. Мирно сталожено требамо да указујемо на алтернативе које имамо, за боље просперитетније друштво, где ће свако имати прилику да га гради као наши преци у последња два века модерне државности: интелектуалци, они прави интелектуалци да делују на стручном плану, да свако у народу ради свој посао који најбоље зна и можда да пружи друштву на поштен начин, да криминалци буду неутралисани, да патриотизам буде стварни и да се заштити оно што имамо и не арчи држава Србија, њене територије и имовина, као и имовина сваког од нас, јер овим наметнуим погубним моделом све је заправо угрожено – иако неки појединци мисле да ће нешто ућарити на кривини и краткорочно и са оваквим режимо, ако ништа друго због учешћа и веза са њим.

Режим треба позвати на иоле људскости и части, да изађе на мегдан у медијима, и да бране концепције које спроводе аргументима. Опозиција, посебно не она постоктобарском моделу и есенцији једина стварна, патриотска, дакле она која није под пресудним утицајме нама најненаклоњенијих сила САД. Британије и делом Немачке, се не појављује у медијима уопште. Вучић није иамо тв дуел од како је започео свој нови политички живот.

Патриотска опозиција треба да максимизира своје могућности, пре свега да настави са уједињавањем. Од пресудног значаја је да у Патриотски блок буде укључена странка која дели сва политичка стратешка уверења са њим, а то је Српска народна партија Ненада Поповића, која последњих месеци потпуно има исту политику и у пракси. Потом би било добро да се и Родољубиви савез укључи и не наступи сам, што би вишеструко добро било за наш виши циљ и идеју, да у Народној скупштии Србије од краја априла буде што више посланика који заступају чак већинско мњење у земљи, по кључним питањима које сам навео – економски и социјални пут, дражвна политика, мигранти и др, а због слабе излазности, медијске и друге блокаде и недемократских недостатака, то није адекватно валоризовано, где наравно постоји одговорност у техничко организационом смислу, саме патриотске опозиције до сада. Мести сујети несме бити, све мора бити подређено вишем циљу. И Заветници, и друге организације треба на неки начин укључити јер сваки глас испод цензуса патритоске странке која је у опозицији према погубној владајућој постоктобарској есенцији је бачен глас, и то зна режим и други експоненти апарата мекоокупационог па стално роваре по опозицији и чине све да буде некооперативна међусобно. Када је у питању Шешељ, избегавати чарке са њима, по суштини и СРС је опозицион режиму, а вероватно у понашању практичном треба узроке вероватно тражити и у чињеници да га Хаг потражује (као и Радету и неке друге) те од Вучића директно зависи да ли ће то бити и реализовано.

Многа делом намештена истраживања која показују наводно невероватну снагу режима и слабост посебно патриотске опозиције ће се изјаловити у пракси, али она постоје као додатан елеменат у лепези недемократских притисака и утицаја налогодаваца. Многи ће се „изненадити“ када буду видели резултате чак и под овако тешким и недемократским околностима – наравно под условом да се у ова три месееца и кусур искористе сви потенцијали. Међутим, најзад кључно је да сваки грађанин, а нарочито они који се ево путем портала могу информисати о раду опозиције, пошто су главни медији под практично потуном блокадом, да изађу на изборе и на начин како су у могућности подрже алтернативу постојећем погубном и неперспективном стању.

Треба се борити и ово је шанса, у сваком случају јасно је да избори нису расписани бар још шест месеци, да се Вучићева власт топи и осипа под налетом чињеница коју постепено и у потпуној блокади, грађани све више спознају и непопуларност спровођења те политике због своје обавезе према нама најненаклоњенијем делу страног фактора, од економске и социјалне стратегије, изостанка подршке РС, попут препоруке Додику да одустане од референдума поводом питања врховног суда, као и макар одсуству иморалне подршке тешкој борби црногорске опозиције и одбрани СПЦ и уласку ванреферендума у НАТО, питања миграната који масовно проваљују у земљу а суседне земље из овамо усмеравају и др. – свуда и на сваком кораку сагледавају.

Извор: СРБИН.ИНФО

Oznake: dr Dragan Petrović, parlamentarni izbori, patriotska opozicija, patriotski blok, SRBIN.info, srpske političke stranke