Прочитај ми чланакСитуација у региону, у Македонији, Црној Гори, у самој Србији (Косово и Метохија, рачунајући и север), дакле и шири постјугословенски простор напосле, доноси грађанима Србије и Србима у целини (изузетак је делимично Република Српска) лоше вести и чине се да и нема неке српске политике и у интересу Срба.
У самој Србији ствари се такође у принципу одвијају лоше у привреди, друштву, демографији, иако су медији блокирани, и вести и стварност декорисана-улепшана, грађани стварност најбоље осете на својој кожи од беспарице до извршитеља, лошег превоза и услуга. Отуда се намеће потреба да се формира политичка опција која би се борила за интересе грађана Србије паралелно са Савезом за Србију, који једни подржавају, а неки су уздржани због прошлости „жутих“ који чине део овог савеза. Та опција би морала да има инфраструктуру, дакле изграђене одборе по Србији који би могли да се носе са сендвичарима и да имају довољно људи макар за изборне кутије, односно да штити изборе колико је то могуће у оваквим околхостима од директније крађе и да се представљају политику покрета грађанима упркос медијске блокаде.
Друго морала би да има програм и стручњаке у својим редовима из области економије, социјалних и других важних друштвених питања, којим би представљала озбиљну алтернативу режиму. Такав покрет – организација би најзад била наша алтернатива постојећем злу, помогла грађанима да престану да буду неми статисти и воајери лоших догађања у Србији и окружењу. Таква организација интереса грађана наспрам режимској неолибералној концепцији би заступала наше интересе у економији, социјалним и демографским питањима, политици државној. Она би помогла као што је то био случај у време Краљевине Србије и прве деценије постојања Југославије, са Народном радикалном странком која је представљала интересе народа и чак успела да надвлада ауторитарну власт краља Милана и потом краља Александра Обреновића и да артикулише вољу широких маса у тим деценијама.
Таква организација би била лако препозната, јер би је предволили људи који нису никада били на власти, стручни су и немају у својој прошлосит афера, сумњиво стеченог иметка, показали су се као родољуби и поштени грађани. Таква организација би режиму могла одузети значајан део заведених и обманутих бирача, покренути значајан део апстинената, повезати српску дијаспору и заједно са осталом опозицијом помогла кључно да дође до промена, које би биле у интересу грађана Србије. Тада, као у време радилклаа и Николе Пашића и обичан човек постаје судеоник у поллтици, утиче на њу преко изборног система, престајемо да будемо воајери, обманути и разочарани, постајемо актери у политици и утичемо на њу, укључујући и своју судбину, статус, државну политику, демографију, бринемо за потомство.
Режим и странци све чине да такве организације уопште и не буде, а шанса да се она појави још постоји..Вучић и Сорош, Блер се тога плаше и знају да им тада не би кључно помогли ни блокирани медији..Воља за таквом променом набоље постоји код дела патриотске елите, али су препреке у елементарном недостатку средстава за формирање и делање оваквог свенародног покрета. Тада би се укључила и дијаспора у политички и друштвени живот, али неопходно је учинити први корак и да се таква организација конституише.
Да ли ће до тога доћи зависи као и у животу од сплета околности. Србија, и највећи део грађана у њој уз све напоре свакодневнице, очекује такву могућност.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
