Прочитај ми чланакРаздор између Срба и Албанаца стварају странци, конкретно Лондон, Берлин, Париз, који се крије иза Берлина, и Вашингтон, истакао је Демо Бериша.
Србија мора да бира у оквиру вредности и у оквиру интереса, водећи рачуна о вредносном систему и о интересима. Ово је врло тешко, али јесте могуће, и то само у сингерији власти и популиса, народа и лидера, рекао је политички филозоф Драгољуб Којчић на јучершњој конференцији за новинаре удружења „Тробојка”, посвећеној теми „Државотворност Србије – између Истока и Запада”. О томе су говорили, осим Којчића, и председник Матице Албанаца Србије Демо Бериша, геополотички аналитичар Милутин Илић, адвокат Владан Глишић, проф. др Чедомир Антић, а присуствовала је и проф. др Мина Зиројевић.
Заједницу чине они који могу међусобно да комуницирају, било да је реч о националној заједници, држави-граду или хемисфери, навео је Којчић. Историју, како је додао, има сваки народ, али њен смисао је да нас усмерава и да нам показује куда да идемо. „Комуникација подразумева и стандарнизован систем вредности, односно да можемо да се добро разумемо. Када кажемо било који важан појам, рецимо, Косовска битка, онда можемо да разумемо Руса који говори о Куликовској бици. Ми морамо да имамо појмовне парадигме у глави да бисмо могли да разумемо и неке туђе вредности”, навео је Којчић и додао да су ово услови да бисмо били државотворни. Говорећи о систему вредности, он је поменуо као пример за то да у САД кажу – сви смо Американци.
„Ми не можемо да улазимо у генетичку карту, међутим, најбитније је да прихватамо један етос. Данас у Србији можеш да кажеш да си Србин, можеш да кажеш да си грађанин Србије – значи да прихваташ један етос”, навео је он. У контексту државотворности Србије између Истока и Запада, истакао је, морају пре свега да се помире те две ствари: грађанско и национално. Подсетио је да је током деведесетих година био један од оних који су покренули национално-деморкатску опозицију, мислећи да су то спојене вредности. „Онда су нам ’уваљена’ кукавичија јаја или фалсификати где је формирана нека грађанистичка партија која апсолутно не разуме ово о чему смо причали, о јединственом систему вредности који нас повезује као људе и конституише као нацију. Ампутирали су грађанско од националног, што је немогуће”, рекао је Којчић.
Председник Матице Албанаца Србије Демо Бериша осврнуо се на српско-албанске односе, али и на питање националних мањина у Србији. Он је истакао да је држава одлучила да омогући мањинама право да управљају својим бићем и увежу га са државом у позитивном смислу и остваре своја права као мањине. У том контексту, Бериша је рекао да не треба злоупотребљавати права већине. Истакао је да раздор између Срба и Албанаца стварају странци, конретно Лондон, Берлин, Париз, који се крије иза Берлина, и Вашингтон. Навео је да премијер привремених инситуција у Приштини Албин Курти представља реметилачки фактор на југу централне Србије и да у договору с Немачком покушава да постане отац албанске нације, као и да свакој „новонасталој ситуацији” претходи то што немачки амбасадор у Приштини оде код Куртија, а онда се земље Квинте појављују као миротворци.
Адвокат Владан Глишић, говорећи о самом Удружењу „Тробојка”, рекао је да је оно замишљено као концепт у коме се људи не слажу у свему, али који су коректни и пристојни и комуницирају на такав начин да нас уче да слушамо и поштујемо једни друге. „Идеја државотворности не може без обнове идеје државе. Захваљујући сукобу глобализма и суверенизма имамо поново повратак државе на велика врата у историју”, истакао је. Геополитички аналитичар Милутин Илић, који је уједно био модератор конференције, рекао је да се свет налази на једној геополитичкој и геостратешкој раскрсници. Оценио је да је дошло до снажног судара глобализма и народа који желе да буду суверени, да сачувају свој суверенитет. Истакао је и да је очигледна потреба појединца да се држава обрати њему.
Антић: Европа се уједињује, велике теме су поново на делу
Догађаји из деведесетих година показали су несумњиво једну чињеницу – међу народима нестајуће социјалистичке Југославије само Срби су били уверени да су испунили своје националне државне циљеве, истакао је проф. др Чедомир Антић. „И колико год се јављао неко ко је хтео проширену Србију, велику Србију, савез српских земаља, увек је за већину грађана то била нека врста резервног или лошег решења. И по правили када се говорило о Србима у будућности, обично се говорило о тим партикуларним решењима – од Републике Српске Крајине до овога чему не знамо име на северу КиМ. Нека врста цераде, а испод ње увек иста прича, да се уозбиљимо, Европа се уједињује, велике теме поново на делу”, навео је он.
