Pročitaj mi članak
Ослобађајућа пресуда хрватским генералима може бити опасан преседан за случајеве који се воде пред тим судом.
Све указује на ослобађајућу пресуду и за Рамуша Харадинаја, оцењују гости емисије „Око“ и похваљују иницијативу Вука Јеремића да се пред УН-ом одржи јавна расправа о улози међународних ад хок трибунала.
Хашки трибунал је, после ослобађајуће пресуде хрвтаским генералима Анту Готовини и Младену Маркачу, изгубио кредибилитет, сагласни су гости емисије Око.
Специјални извештач РТС-а из Хага Милош Милић каже да су гласине о ослобађању стизале из кругова блиских Трибуналу и пре изрицања пресуде, као и да ће првостепена пресуда пасти на техничком детаљу о 200 метара неселективног гранатирања.
„Нико није могао да поверује да је та техничка ствар била повод да се сруши првостепена пресуда, сви су рачунали на смањење казне“, каже Милић.
Проблем Трибунала је у томе што је неконзистентан у доношењу пресуда, оцењује Милић и напомиње да је у релативно кратком року од првостепене пресуде до пресуде жалбеног већа, замењена чланица већа за коју се веровало да дели ставове судија које су биле против ослобађања.
„Сем бранилаца, нико ни у суду ни од посматрача није био спреман да брани пресуду, то је био шок. Неће бити казне ни за један злочин против Срба, то је био највећи утисак за све. Неки су рекли да је Трибунал сам себи закуцао последњи ексер у ковчег кредибилности“, напомиње Милић.
Историчар Предраг Марковић сматра да је Трибунал погазио, односно, „поцепао своју документацију“ и донео ад хок пресуду.
Тај суд је, како каже, заснован на лажном миту да треба да допринесе помирењу и катарзи, а напротив, допринео је огорчењу и озлојеђености.
Марковић подсећа да су први ставови били да се „суди целој српској историји од Гарашанина и Пашића“, али су напустили идеју да „докажу агресивност српске политике кроз историју“.
„Ми смо себе заваравали да су силе које стоје иза Трибунала промениле став. Они су савезници својим савезницима. Америка је сада само доследна својој улози у Олуји“, истиче Марковић.
Аналитичар и уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић оцењује да је, краткорочно и дугорочно, ефекат неповољан, а „пресуда је скандалозна за институцију која претендује да буде оличење права“.
„То је одлука које се стиде и многи у Трибуналу, мотивација је јасна – требало је опрати не само Готовину и Маркача него и хрватску државу, као и оне са Запада који су је логистички и политички помагали у Олуји. Изненађен сам безобзирношћу да су изашли невинији и од нас у студију, јер је записано да гранатирање четири града није било злочин, да није постојао заједнички злочиначки подухват и да нико не одговара“, каже Вукадиновић.
Вукадиновић подсећа и да је Хрватска озбиљно лобирала и да је велики новац уложен у одбрану генерала. Критикује однос државе и јавности у Хрватској и Србији према оптуженима у Хагу.
„Код нас чак и они попут Шљиванчанина се третирају као сумњива лица и злочинци. Наша јавност горе третира затворенике у Хагу, него Хрватска која их третира као националне јунаке“, сматра Вукадиновић.
Мале шансе за обнову поступка
На питање да ли би ослобађајућа пресуда могла да буде измењена, Милош Милић каже да Трибунал не обнавља поступак без посебног новог доказа.
„Једино ако се нађу ‘топнички дневници’ који нису пронађени током првостепеног суђења. Знам да је судија Алфонс Ори улагао велике напоре у то, али Хрватска је рекла званично да не може да их лоцира“, каже Милић.
Гости Ока слажу се да се после 2000. године, када је Србија требало да буде враћена у равноправну породицу европских народа, третман наше земље није побољшао, иако је била изузетно отворена за сарадњу, посебно према Хашком трибуналу.
Сматрају да Трибунал није замишљен као антисрпски инструмент, али да се у међувремену у то претворио.
Пресуда у случају Рамуша Харадинаја требало би да буде изречена 29. новембра. Милош Милић каже да све указује на то да су шансе да буде осуђен веома „танке“.
На коментар да би пресуде хрватским генералима могле да буду преседан, те да би српски генерали у Хагу могли да буду ослобођени или да им се казна ублажи, Милић понавља да у Хагу не постоји конзистентна политика и да се не могу давати прогнозе.
„У Хагу неки кажу: шта ће се десити са предметима где се суди за гранатирање Сарајева? Правило на основу којег је донета ова пресуда морала би да се примени и на те случајеве. Не знам да ли ће падати пресуде,“ каже Милић.
Гости Ока се слажу да је иницијатива Вука Јеремића да се пред УН одржи јавна расправа о улози међународних кривичних трибунала у помирењу између народа, добар потез. Трибунал ће бити тема у Уједињеним нацијама, па би Србија и њени пријатељи морали озбиљно да се припреме за 10. април 2013. године, закључују гости Ока.
(РТС)
