Pročitaj mi članakDomaća privreda je u podređenom položaju u odnosu na strane kompanije, tvrde preduzetnici. Oni smatraju da se nametima i plaćanjima koja im se stavljaju na teret, zapravo finansiraju strane firme. "Strani investitori su nelojalna konkurencija i troše budžetski novac, zbog toga su previsoki nameti na male biznise i na male zarade", kaže za Nova.rs Milena Amon iz udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.
Често се у јавности чује да је малим предузећима, где је власник приватник из наше земље веома тешко да се изборе на тржишту које је немилосрдно и које доноси велике изазове домаћим привредницима. Неретко се дешава да држава богато плаћа инвеститорима за ново радно место, а инвеститорима посао отежавају и „правила игре“, која још увек нису успостављена тако да би привредници бринули само о томе шта и како да инвестирају.
Милена Амон из „Удружења предузетника и привредника Србије“ рекла је за Нова.рс да се закони доносе на брзину и да се привредници суочавају са неповољним привредним амбијентом у којем не важе иста правила за све људе.
„Домаћи инвеститори, у које спада комплетан МСПП сектор (микро, мала, средња предузећа и предузетници) суочавају се са неповољним привредним амбијентом у којем не важе иста правила за све. Предузетници и власници микро предузећа су махом и радници у својим фирмама тако да осећају и терет превеликих оптерећења на зараде (личне дохотке ), као и терет великог броја намета од којих су многи парафискални намети (као што је такозвана „еко такса“ за коју су критеријуми лоше дефинисани и није предвиђен наменски карактер ). Службе које треба да представљају сервис привредницима су често непрофесионалне и неефикасне, а тумачења прописа разнолика“, рекла је Амон у изјави за Нова.рс и додала:
„Корупција је свеприсутна. Закони се доносе на брзину, без слуха за предлоге које домаћи привредници дају ( као што је Закон о фискализацији који нема никакав ефекат на сузбијање црног тржишта, а представљаће додатни трошак у години кризе) . Тест самосталности је угасио многе паушалце и потребно је укинути га и увести категорије паушала“, истакла је она.
На наше питање колико страни инвеститори „одмажу“ нашим привредницима, представница Удружења Заштитник предузетника и привредника Србије истиче да они добијају богате субвенције од државе, те да представљају нелојалну конкуренцију.
„Страни ‘инвеститори’ одмажу јер уз богате субвенције државе, новцем који генерише домаћа привреда и порески обвезници у Србији, представљају нелојалну конкуренцију и троше буџетски новац због чега су превисоки намети на мале бизнисе и на мале зараде. Према анализи економисте Др Предрага Митровића страни инвеститори оштете буџет Србије за преко 4.5 милијарде евра годишње путем трансферних цена и изношењем добити путем фиктивних консалтинг фактура без плаћања пореза на добит без реакције пореске управе, која је ревносна у кажњавању и обрачунавању зеленашких камата када су у питању обични домаћи инвеститори ( који нису привилеговани политичким везама) . То је неправедно и према страним инвеститорима који не користе субвенције и који раде под једнаким условима као и домаћи привредници“, објаснила је Амон.
Када је реч о побољшању пословне климе и отварање тржишта за наше инвеститоре, Амон каже да је потребно учинити неколико ствари.
„Потребно је унапредити привредни амбијент , професионализовати државни апарат који треба да буде сервис онима који га финансирају, смањити намете на мале зараде и мале бизнисе, сузбити корупцију и непотизам и изједначити услове пословања за све на тржишту“, закључила је Амон.
Доктор економских наука Предраг Митровић изјавио је недавно за Нова.рс да странци годишње из наше земље „исисају“ 4,5 милијарди евра.
„Зарад повећања конкурентности српске привреде, раста запослености и ликвидности српских предузећа издвајана су велика средства из буџета Србије, Војводине и локалних самоуправа. Из разних фондова у периоду од 2008. до 2012. Србија је за стране инвеститоре уложила 9,8 милијарди евра, од 2012. до 2015 уложено је 8,2 милијарди евра. Од 2015. наставља се истим темпом. Континуитет се наставља, па је за ову годину 93,6 одсто субвенција намењено за стране инвеститоре“, рекао је Митровић.
Он је истакао да се велике мултинационалне компаније запошљавају по неколико хиљада људи и да се безобзирно опходе према запосленима.
„У толикој понуди радне снаге, пре свега младих, они могу себи да дозволе да уцењују, малтретирају и дефинишу радно време од чак 12 сати. Уз све то раднике држе на привременим уговорима, а када истекне рок опет траже субвенције за запошљавање. Отпусте једну гарнитуру, па их поново приме, а за то поново добију подстицајна средства“, казао је Митровић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 16, 2021
