Прочитај ми чланакУ понедељак се у Паризу одржава трећа Конференција о Западном Балкану. Те су конференције до сада служиле тек да се забашури неспремност ЕУ да прими нове државе, пише Томас Брај, београдски дописник агенције дпа.
Ученици конференције о Западном Балкану у Берлину 2014.
У понедељак се у Паризу одржава трећа Конференција о Западном Балкану. Те су конференције до сада служиле тек да се забашури неспремност ЕУ да прими нове државе, пише Томас Брај, београдски дописник агенције дпа.
Балкан не оскудева у политичким конференцијама. Пре четири седмице су лидери региона у Софији славили 20 година „Процеса сарадње у југоисточној Европи“. Више од осам година се државници из региона састају о оквиру „Регионалног савета за сарадњу“. Крајем маја су шефови држава југоисточне Европе одржали годишњи самит у Сарајеву у оквиру процеса „Брдо-Бриони“.
И поред свега тога, Немачка је пре две године лансирала нови формат познат као Конференција о Западном Балкану. После Берлина (2014) и Беча (2015), сада се, у понедељак 4. јула, састанак одржава у Паризу. Шефови држава и влада Србије, Албаније, Македоније, БиХ, Црне Горе и Косова требало би да се састану с најважнијим политичарима ЕУ, Немачке, Француске, Аустрије и других земаља Уније. Званични циљ: балканске земље треба брже приближити Бриселу.
Неспремност на проширење
Зачкољица је у томе што у догледно време неће бити проширења ЕУ – то су између осталих рекли шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер и председник Бундестага Норберт Ламерт. Након што су се Британци изјаснили за брегзит, спремност да се у Унију уводе нове чланице практично је непостојећа. Консолидација пре проширења – то је сада бриселска догма.
Ипак, у Бриселу постоји читава хорда политичара, дипломата и стручњака којима је посао да припремају балканске државе за чланство у Европској унији. Тај тим предводи комесар за проширење Јоханес Хан са европским парламентарцима задуженим за регион попут немачког демохришћанина Дејвида Мекалистера, известиоца за Србију. Они понављају да је и даље на снази „обећање“ Европљана земљама Балкана дато на конференцији у Солуну 2003. Тада је речено да ЕУ није потпуна без Балкана.
Стручњаци редовно путују у балканске земље и тамо уверавају домаћине и новинаре да је „приступна перспектива неокрњена“. Понекад, кад се окураже, чак наводе и конкретне године када би нека земља могла да приступи ЕУ. Тако су босански медији прошлог маја славили када је шеф тамошњег представништва ЕУ Ларс-Гунар Вигемарк превидео малој земљи чланство кроз десет година.
Политика милијардама
Јаз између заустављеног проширења Европске уније и увек нових обећања очигледно би требало да премосте Конференције о Западном Балкану. Европска унија жели да одржи државице југоисточне Европе у доброј вери са 12 милијарди евра за период од 2014-2020. године. Ту је рецимо нови аутопут дуж Јадрана или од Ниша до Приштине или модернизација пропале железничке везе између Београда и Сарајева. Или оснивање радионице младих из бивших зараћених република по угледу на немачко-француске односе.
Ипак, политика коју је ЕУ на Балкану водила уз помоћ својих милијарди, после деценију и по открива више проблема него решења. Иако је Брисел пре три године испословао договор традиционалних непријатеља Србије и Косова, готово ниједна тачка није спроведена. Ни после више од годину дана Унији не успева да својим посредовањем среди политички хаос у Македонији. Брисел нема успеха ни у деценијској свађи Скопља и Атине о имену Македоније.
Чланица ЕУ Хрватска и кандидат за ЕУ Србија су прошле године водиле вишенедељни трговински рат. Дубоко завађени народи Босне су разједињени око Споразума о стабилизацији и придруживању тако да овај не може ступити на снагу. Готово да се више и не прича о тлачењу медија, манипулисаном правосуђу, свепрожимајућој корупцији у свим овим државама. Грађани реагују масовним одсељавањем – у правцу Европске уније.
