Прочитај ми чланак
Звоно на вратима стана зграде у новобеоградском блоку најављује упорне посетиоце. Жена отвара врата и суочава се са двојицом средовечних људи. „Добар дан, ми смо из Српске напредне странке, анкетирамо људе, за кога ћете да гласате?” Жена објашњава да нема времена за разговор јер касни на посао. „Значи, неопредељени сте”, закључује један од „напредњака” и вади блокче да евидентира потенцијалног гласача за ову странку.
„Нисам неопредељена, него касним, не могу сада да одговарам на ваша питања”, објашњава суграђанка већ на ивици стрпљења.
Али, „анкетари” имају времена напретек. „Чекајте, онда нам реците за кога ћете да гласате, морамо то да знамо”, одјекује у ходнику док жена затвара врата.
Да ли сте се ових дана суочили са сличном ситуацијом? Људи који тврде да припадају различитим странкама, пре свега напредњацима, опседају станаре зграда питањима коју странку на листићу ће да заокруже на предстојећим парламентарним и београдским изборима. Или директније: „Јесте ли ви наш сигуран глас?“
Углавном су учтиви и љубазни, али њиховој упорности најчешће нема краја: ако сте неопредељени, надрљали сте, неће вас оставити на миру док не одлучите да сте баш желели да гласате за „њихове”. А онда следи легитимисање: траже вам личну карту како би вас унели у евиденцију. Објашњавају да ће вас, према тој евиденцији, 16. марта звати и подсетити да пожурите на биралиште како бисте им дали глас.
Е, то је нешто што је апсолутно незаконито. Легитимисање људи од стране било кога ко за то није овлашћен законом јесте директно кршење закона, упозорава Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
„Замислите да вам неко тако на улици приђе и тражи личну карту – а поготово да вам дође на врата. Зна се ко може да вас легитимише. Поред тога, прављење базе података на основу таквих докумената такође је незаконито”, истиче Шабић.
Искуства грађана са овим страначким анкетарима прилично су слична, јер они очигледно раде по одређеном обрасцу. И када дођу на врата и када зову телефоном.
„Добар дан, спроводимо анкету, за кога ћете гласати”, поставља питање љубазан глас. А онда следи легитимисање – име и презиме, адреса, матични број… Покушавате да прекинете разговор, али из слушалице се чује: „Само још мало, реците ми хоћете ли гласати за нас?” Упорност непознатог гласа може се образложити незваничним информацијама да је за звање потенцијалних гласача ангажована армија људи и да њихов хонорар за месец дана посла износи 500 евра, мада је и много волонтера – страначких активиста који из различитих разлога (пре свега, наде у запослење) на овај начин поклањају своје време и труд политичким странкама.
Ако решите да до 16. марта не отварате врата стана и да се не јављате на телефон, тешко да ћете избећи поштанско сандуче. Она су ових дана пуна писама у којима странке позивају грађане да гласају баш за њих. Можда то и не би био проблем да на писмима не стоји име и презиме потенцијалног гласача и његова адреса. Грађани Србије, очигледно још ненавикнути на овакве облике политичке кампање, често остају збуњени осећањем да су им се одређена странка или лидер лично обратили, али понекад и заплашени било тиме што „тамо неко” зна њихову адресу (често и статус), било оним папирима које виде у рукама анкетара када им дођу на врата па нешто бележе или штиклирају.
„Реално је да се плаше, многи људи се плаше. Ви ћете да кажете ’немојте да ме смарате, нисам расположен’, али ће онај анкетар онда у својим папирима нешто да забележи. И због тога неки не могу да се не плаше. Мене је пре свега занимао тај податак што носе некакве спискове, који снажно асоцирају на некакве базе података, које су најчешће у поседу органа власти. Али, не можемо категорички тврдити да је то тако без озбиљне истраге, укључујући и полицијску. Међутим, ако све труднице у једном граду, рецимо, добију некакав допис о томе да ће им једна политичка странка повећати дечји додатак ако победи, онда је потпуно јасно да је то једна специфична база података која може да постоји само у болници”, указује Шабић.
Ако се, дакле, у кампањама користе базе података које су у поседу органа власти и које су законом установљене у друге сврхе, то је кривично дело. И на то би морали реаговати и полиција и тужилаштво. То није ствар коју може да ради, рецимо, повереник или омбудсман, истиче Шабић.
Он указује и на то да постоји огромна разлика, бар на папиру, између заштите коју закони ове земље пружају грађанима у односу, рецимо, на агресивни маркетинг продаваца робе или услуга и агресивни маркетинг политичких странака. Овај други заправо уопште није санкционисан, док, рецимо, у области електронске трговине постоје законске одредбе (друго је питање да ли се примењују и колико су ефикасне, али су уписане у правни поредак) које, у случају малтретирања грађана неком понудом услуге или робе, дају могућност активирања прекршајне одговорности. У том случају, на пример, казна за предузетника може да износи и више стотина хиљада динара.
Кампања „од врата до врата”, наравно, није забрањена, али, према Шабићевим речима, како се спроводи код нас, она је на граници политичке културе. Али, већи део оваквог понашања формално се тешко може подвести под кршење неког закона. Отуда изгледа да је једина заштита да грађани реагују, наравно не грубо, а било би сјајно, примећује Шабић, ако почну да образују анкетаре и инсистирају на примени закона. Тако што ће рећи, на пример: „Господо, нема смисла да доводите и вас и нас у непријатну ситуацију. Себе у ситуацију да сте на рубу закона, а мене да будем узнемираван.” Али, наравно, то треба да буде пропраћено и апелом политичким странкама да покажу више поштовања према људима који ће им сутра дати легитимитет да врше власт.
СНС: Наши активисти не траже лична документа
„Активисти СНС-а редовно на терену обилазе грађане, што смо чинили и пре кампање. Увек смо инсистирали на непосредном контакту са грађанима, како бисмо из прве руке чули њихове проблеме и како бисмо разговарали о могућностима да им се помогне и побољша квалитет живота”, кажу у овој странци која у актуелној кампањи, чини се, има убедљиво највише активиста на терену.
„Наравно да нико од активиста СНС-а никада није тражио личну карту од грађана, јер за то нисмо ни овлашћени, нити је то по закону, а свима је познато да се управо СНС залаже за поштовање закона и прописа и за увођење реда у све области живота, па и у ову”, истичу у СНС-у у одговору на питање да ли њихови активисти траже личне карте.
Како се додаје, уколико неко од грађана, са којима разговарају на терену, жели да се учлани у СНС, активисти му дају приступницу да је сам попуни и упише неопходне податке.
„Ако је неко тражио од грађана личну карту, одговорно тврдимо да то нису били активисти СНС-а, нити је став СНС-а да се траже лична документа. Ако се таква ситуација десила, тврдимо да је то била зла намера, како би се нанале штета нашој странци”, речено је у СНС-у за „Политику”.
(Политика, карикатура: Драган Стојановић)
