Pročitaj mi članak

Đorđević za ruski Regnum: Vučić nastavlja da izdaje i Rusiju i Srbiju

0

Autorski tekst lidera pokreta Oslobođenje Mlađana Đorđevića za rusku federalnu agenciju REGNUM prenosimo u celosti

Протеклих десетак дана било је веома бурно у Србији. Са покретом Ослобођење на чијем челу се налазим организовали смо и учествовали у низу акција усмерених на разоткривање издаје и криминала председника Србије Александра Вучића.

Почело је у петак, 12. марта, акцијом “предаје потписа” за учествовање на предстојећим председничким изборима у априлу. Узбуркали су се духови након што смо потпуно неочекивано најавили да ћу испред покрета Ослобођење предати кандидатуру за председника Србије. У питању је, ипак, био перформанс с циљем скретања медијске пажње.

Дошавши у зграду Републичке изборне комисије с кутијама налик на оне које се, пуне потписа, предају овој институцији, уручили смо члановима комисије празне кутије као симбол безнађа у ком се налази српски народ и празних соба и кућа које остају иза омладине која нашу земљу свакодневно напушта у огромном броју. Уместо 10.000 потписа подршке мојој “кандидатури”, члановима РИК-а смо предали 10.000 налепница с ликом Александра Вучића и натписом “издајник”. У обраћању медијима током и након перформанса указао сам да је Вучић, супротно вољи више од 85% становништва Србије, себе сврстао на страну Запада у хистеричном информационом рату против Русије тиме што је гласао за доношење резолуције Генералне скупштине Уједињених нација, којом се осуђује наводни “напад” Русије на Украјину.

Указали смо да је Вучић овиме начинио тек први корак према потпуном окретању леђа Русији, чији ће наставак уследити након поменутих избора, када се потпуно основано може очекивати да уведе и санкције нашем најважнијем спољнополитичком партнеру, уколико специјална операција тада и даље буде у току. Вучић готово да то и не крије, већ скоро свакодневно најављује како ће након избора уследити “незапамћени притисци” на нашу земљу (тј. њега лично) и око Косова, и око “других тема”. Тиме ствара себи одступницу и припрема терен и јавно мњење на прихватање тешке одлуке да се у потпуности окрене својим западним менторима, одрекавши се вековног пријатељства с Русијом. То ће бити онај “Ђукановићевски обрт” који месецима најављујем у текстовима на Регнуму.

А већ је почело. Непосредно након посете немачке министарке спољних послова Аналене Бербок донета је одлука о смањењу броја летова српске авио-компаније Ер Србија између Београда и Москве, у ситуацији када би исплативо било не само одржавање истог броја, већ и малтене бесконачно повећање броја свакодневних полазака. Осим економског интереса, Београд је могао да, уз Истанбул, остане вероватно једини прозор у Европу за грађане Русије, али је Вучић одлучио да им тај прозор максимално сузи и тиме најави своје кораке за период након 3. Априла.

Осим наше акције, заједно с другим патриотским покретима и организацијама, учествовали смо у ауто-вожњи у знак подршке руској специјалној операцији у Украјини 13. марта. На скупу је било присутно више хиљада људи у стотинама аутомобила, који су се провозали центром Београда, вијорећи руске и српске заставе уз готово обавезно “З” на стаклима, као симбол борбе против нацизма, борбе за правду и истину, за децу Донбаса и њихов миран сан. Била је то заиста величанствена акција српских патриота.

Фото: Покрет Ослобођење
И, занимљиво, Вучић је и њу покушао да спречи. Након што је некаква фантомска група “подржавалаца Украјине” најавила да ће доћи на почетак скупа како би се “обрачунала с руским фашистима”, Вучић је дан пре наше вожње најавио како ће она бити забрањена у циљу “очувања реда и мира и спречавања сукоба на улицама Београда”. Наравно да никаква група подржавалаца Украјине не постоји, нити је дошла да нас омета, већ је то био само покушај српске Безбедносно-информативне агенције и издајника Вучића да застраши људе, не би ли нас у акцији било што мање. Очигледно им то није пошло за руком.

Коначно, након више од годину и по дана постојања покрета Ослобођење, добио сам прилику да гостујем на прорежимској телевизији К1, и то у ударном термину јутарњег програма, који води главна и одговорна уредница и супруга власника телевизије, Јована Јоксимовић. Тема је, наравно, била Русија и њена акција у Украјини, а саговорник један од водећих про-украјинских гласноговорника и коалициони партнер Вучићеве Српске напредне странке Ненад Чанак. Иако је замисао уреднице била да се нас двојица 45 минута свађамо о различитим тумачењима специјалне акције и последица по Русију и Украјину, где би Чанак Путина називао Хитлером, а ја га, за разлику од водитељке, бранио, и не дотакнемо се односа српских власти и Александра Вучића према овој теми, мало је рећи да јој то није пошло за руком.

Након неколико неуспешних покушаја да скренем пажњу јавности на Вучићеву издају начињену гласањем за Резолуцију Генералне скупштине УН, издају Космета и Републике Српске и упозорење да нашу земљу води у НАТО, госпођа Јоксимовић је покушала да ми забрани да називам Вучића издајником. Оно што је уследило је вероватно најгледанијих два минута у историји ове телевизије.

За то време сам – потпуно непланирано и неприпремљено – успео да кажем све о спрези Вучића и породице Јоксимовић, којој је под сумњивим околностима омогућено да постану власници три телевизијска канала и некада чувене новинске агенције Тањуг, што је само један од модалитета за остваривање медијског мрака у ком живе људи у Србији. Апсолутна контрола и немогућност изношења било каквих чињеница против власти је реалност у нашој земљи већ десет година, што је само један од разлога зашто је овај сегмент емисије до сада видело више од два милиона људи на друштвеним мрежама (готово трећина укупног становништва Србије). Верујем да ће послужити као отрежњење макар за неке.

Са своје стране, наставићу да пружам сваки могући вид подршке Русији и акцији у Украјини. Оно што се након готово месец дана искристалисало на политичкој сцени Србије јесте да је покрет Ослобођење једини истински проруски покрет у Србији који је отворено и најјасније могуће против Вучића и његове власти.

Осим тога, на глобалном нивоу је постало јасно да запад жели да се до краја обрачуна с руским народом, те да му је ова акција само изговор за често горе облике обрачунавања од оног обрачунавања с Хитлером и његовом Немачком. Избацивање спортиста (па чак и мачака) с међународних такмичења, протеривање студената и уметника, називање Руса погрдним именима и исписивање графита против њих, па све до криминалних санкција које се против Русије уводе – све су то само неки од облика специјалног рата који се данас води широм света. Срби и Србија морају да учине све да остану на страни свог братског народа и очувају вековне везе које су можда и најзаслужније за наше постојање данас. Срби и Руси – браћа заувек!