ЂОРЂЕВИЋ: Вучић издаје Србију. Тачка.

14:54 02.03.2021.

Текст аутора Милојка Пантића објављен у дневном листу Данас 1. марта ми је привукао пажњу насловом и темом, иако морам признати да сам у њему пронашао више суштинских грешака, како у процени односа Вучићевог режима, али и српског друштва уопште, према питању Косова и Метохије. Како је текст упућен националним и патриотским снагама, узећу слободу да на њега реагујем, посебно јер је покрет Ослобођење у последње време најактивнија домаћа политичка организација у погледу противљења Вучићевим неделима око Косова. Подсетићу, први смо указали и данима протестовали у вези предаје енергетског система на северу Косова албанским оператерима, објашњавајући какве катастрофалне последице такав потез може да има по енергетску безбедност Србије, имовину Републике Србије, суверенитет наше земље и будућност српске заједнице на северу покрајине. Устали смо против срамног позива Србима да изађу на косовске изборе и тако дају легитимитет приштинским институцијама. То смо учинили једини на српској политичкој сцени.

Аутор наведеног текста прави логичку грешку, намерно или случајно, када раздваја Косово од Србије и сматра да се „издаја“ коју наводи не тиче косовског питања. Али те ствари су неодвојиве. Не само у формалним документима попут Устава Србије, или међународним, попут резолуције Савета безбедности 1244, којом се гарантује суверенитет Србије на целој територији. Не само у погледу правде и правичности, или историје и идентитета: не треба помињати да су Косово и Метохија основ српске културе, државности, историје, духовности. Не треба помињати какво културно благо се тамо налази. Шта оно значи за Српску православну цркву и српски народ. Или то да је Србија једини гарант живота, дакле голе физичке безбедности, за српску заједницу на Косову и Метохији. У том смислу, депласирана је аналогија аутора који сматра да се Француска лако одрекла Алжира, па Србија треба да призна независност Косова. За Француску је Алжир империјална колонија и на том односу њихова веза престаје.

Foto: Screenshot/YouTube

Међутим, грешка у поставци текста је суштинска из још једног крупног разлога: што не разуме значај Косова за Вучићев механизам владања. Аутор осуђује Вучића за издају јер је „суспендовао Устав, претворио институције, судство и медије у свој лични сервис“. То је све тачно, али Вучић је то учинио из само два разлога: први је, очигледно, лично богаћење; а други се односи управо на стварање друштвене ситуације у којој ће моћи глатко да изведе признање Косова. Зато је угасио све политичке странке, ставио десничаре под контролу, устројио медије, судство, САНУ, зато покушава под шапу да стави и цркву: да се нико не би успротивио долазећем правно обавезујућем споразуму са Приштином. А Вучићу треба тај споразум, јер су му то на агенду ставили његови западни спонзори – управо зато су га довели на власт, и зато ће га задржати на власти. Признање Косова је Вучићева улазница за наставак власти у Србији и наставак пљачке Србије. Ко то не разуме, не разуме основни механизам функционисања овог режима.

У једном се наиме слажем са Милојком Пантићем, а то је да је Вучић – велеиздајник. Лично инсистирам да Вучића у свакој прилици зовем тако, а видим да га тај надимак прилично погађа. Зашто то чиним? Нека чињенице говоре за себе. Следи листа достигнућа Александра Вучића у вези Косова и Метохије у последњих девет година, која су му донела ласкаву титулу велеиздајника – којом ће бити обележен у историји српског народа:

Размонтирао је присуство Републике Србије на Косову и Метохији и цео државни систем који је постојао до 2012;
Преговоре са Приштином је подигао са техничког нивоа на статусни;
Преговоре је подигао са нивоа чиновника на ниво председника и премијера;
Већ у децембру 2012. године, упркос жестоким протестима Срба са севера Косова, административни пунктови Брњак и Јариње постали су гранични прелази;
Убрзо је успостављена и царина – због тога је Приштина данас у могућности да уцењује Србију таксама;
У априлу 2013. потписан је Бриселски споразум, којим је Вучић предао све што је у том тренутку од њега тражено;
На основу тог споразума, српске судије, тужиоци и полицајци су силом интегрисани у тзв. косовске институције;
Српски правосудни систем на Косову и Метохији је престао да постоји;
Српска цивилна заштита је расформирана – Едита Тахири је то назвала „најзначајнијим кораком у успостављању суверенитета Косова“;
Заједница српских општина, тај велики успех преговора, није формирана ни осам година касније;
Предао је Албанцима комплетан телекомуникациони систем на Косову и Метохији;
Дао је Косову засебан позивни број;
Сложио се са чланством Косова у десетинама међународних организација и регионалних иницијатива;
Одобрио је репрезентацијама независног Косова учешће у спортским савезима попут Међународног олимпијског комитета, ФИФА и УЕФА, што Албанци здушно користе за промоцију независности на међународном плану;
У септембру 2020. године потписао је Вашингтонски споразум, где је Косово по први пут у преговорима са Србијом било представљено без ознаке Резолуције 1244 („звездица“), која је оспоравала њихов суверенитет;
Истим тим документом, Израел је позван да призна Косово – њихови дипломатски односи су успостављени 1. фебруара;
Вучић је прекинуо релативно успешну кампању наше дипломатије за повлачење признања независности;
Обавезао се да Србија неће блокирати покушаје Приштине да уђе у преостале међународне организације и тиме је практично отворио пут да тзв. Косово уђе у Интерпол, УНЕСКО и УН;
Предао је комплетан енергетски систем на северу Косова Албанцима – укључујући и имовину и постројења, али и снабдевање српских домаћинстава електричном енергијом;
У покушају да умири јавност, обећао је да ће се обратити грађанима у вези предаје енергетике „у року од 72 часа“. То је било 16. децембра. По истом моделу се сакривао у мишју рупу и онда када је предавао телекомуникације, цивилну заштиту, правосуђе;
Води преговоре мимо било каквих овлашћења и без усвојене преговарачке платформе, а преговара са Тачијем и Харадинајем, људима које је Република Србија осудила за ратне злочине и који су чак и пред међународним судом оптужени за злочине над Србима;
Јавности потура дефетистичке изјаве попут: „немамо ни метра на Косову“, „нема Срба у Ђаковици“, „не знамо где нам је граница“, „немамо ништа на Газиводама“ – којима покушава да убеди српски народ да се одрекне Косова;
Чини кривична дела против суверенитета Србије: група професора права поднела је против њега кривичну пријаву прошле године, јер је починио кривично дело признавање капитулације или окупације (чл. 306 Кривичног законика), као и кривично дело угрожавање територијалне целине (чл. 307), за која су предвиђене затворске казне;
Позива Србе да гласају на илегалним косовским изборима и тиме ради на легитимитету сепаратистичких институција, противно Уставу и законима Србије;
Крије шта потписује у наше име. Према речима Петра Петковића, Вучићев режим је претходних година потписао укупно 48 споразума (!!!) са Приштином;
Испостава СНС, Српска листа, држи у страховлади српске средине на Косову и Метохији, прогањајући и застрашујући свакога ко их не подржава. Након стравичних медијских кампања и претњи, животе су изгубили Оливер Ивановић, а 2014. године и његов кум, Димитрије Јанићијевић;
Истовремено, исти ти чланови Српске листе, који се представљају као велике патриоте, седе на канабету у Приштини са бившим командантима ОВК оптуженим за ратне злочине над Србима, где заједно раде на изградњи тзв. независног Косова.

Ето, то су разлози зашто Вучића зовем велеиздајником. Све што је чинио у вези Косова и Метохије, Вучић је чинио уз огромно правно, политичко и отворено физичко насиље, са само једним циљем: да тргује Косовом и Метохијом у замену за западну подршку свом личном режиму. Зато је немогуће одвојити косовско питање од питања рушења овог режима. И зато је рушење овог режима гарант опстанка Косова и Метохије у Србији.