Прочитај ми чланакАмбасадор Немачке Аксел Дитман о оживљавању пројекта "велике Албаније" и ситуацији у региону. Све стране треба што пре да спусте тензије. Наставити дијалог са Приштином у Бриселу.
Регион Западног Балкана има јасну европску перспективу, што је још једном изричито потврдио Европски савет на заседању у марту. ЕУ и Немачка подржавају регионалну сарадњу и ми смо пријатељи и партнери Србије на њеном путу ка Бриселу. Све изјаве које имају за циљ мењање граница на Балкану опасне су и нису корисне. Немачка то не прихвата, то јавно и кажемо и то је позиција и ЕУ.
Овако немачки амбасадор у Србији Аксел Дитман, у интервјуу за „Новости“, одговара на питање како гледа на изјаве Едија Раме, Хашима Тачија и Јонуза Муслијуа. Он поручује да помирење остаје важан и значајан изазов у региону, да је Србија у том погледу покренула важне иницијативе и да нашу земљу Берлин види као централну земљу и фактор стабилности.
* Да ли је блага реакција Немачке и ЕУ знак прећутне подршке великоалбанским аспирацијама?
– Понављам, тачно је да одређене изјаве нису биле корисне. ЕУ је на њих реаговала. Али, уколико се настави са коментарисањем коментара, улази се у бескрајну спиралу. Важно је сада да све стране вербално деескалирају. Сада је тренутак да се крене даље и да се спусте тензије.
* Зашто нема санкција према политичарима у Приштини и Тирани које дају, како и сами кажете, опасне изјаве?
– Сада је важно да постоји конкретна сарадња у циљу стабилизације и сарадње у региону, да гледамо у будућност. ЕУ подржава ту сарадњу у оквиру Берлинског процеса, нпр. великим инфраструктурним пројектима. Србија је покренула важне иницијативе у оквиру Берлинског процеса, ту је и иницијатива српског и албанског премијера за успостављање мреже младих. Србија је изнела и добре предлоге за економску сарадњу у региону.
НЕМАЧКА НЕ СТОЈИ ИЗА ПРОТЕСТА
* Да ли је Берлин на било који начин укључен у организацију протеста у Србији?
– Наравно да не. Пратимо дешавања у Србији. Демонстрације су сасвим нормалан елемент у свакој функционалној демократији.
* Постоји ли страх у Берлину од јачања утицаја Русије у Србији и региону?
– Србија је донела јасну стратешку одлуку да постане члан ЕУ и то снажно подржавамо. И бројке показују тај курс. Две трећине трговинске размене Србије одвија се са чланицама ЕУ. Брисел је од 2000. одобрио Србији три милијарде евра донација, сама Немачка 1,6 милијарди евра финансијских средстава. Нормално је да Србија, поред тога, има традиционалне и блиске везе са другим земљама, укључујући и Русију.
* Да ли је за Немачку споран Српско-руски хуманитарни центар у Нишу и то да његово особље добије привилегован статус?
– Не коментаришем статусна питања Србије са другим земљама. С друге стране, наравно да пажљиво пратимо ту дискусију. Напоменуо бих да немачке организације, које овде пружају хуманитарну помоћ, међу њима Каритас, АСБ, Хелп, немају дипломатски статус.
* Када се може очекивати наставак дијалога Београда и Приштине?
– Радује ме што је српска страна веома јасно изјавила да је опредељена да се што пре настави дијалог о нормализацији односа. Надамо се да ће се то ускоро и десити и да ће се говорити о отвореним питањима међу којима је и формирање ЗСО.
* Подржава ли Немачка отварање нових поглавља у јуну?
– До сада је отворено осам поглавља, четири нова од децембра. Надам се да ћемо успети да у јуну отворимо додатна поглавља, уколико буду испуњени услови за то. Важније од отварања нових поглавља је транзициони процес у Србији. Србија спроводи реформе за своје добро, а не ради Брисела. Од посебног значаја је напредак у области владавине права, односно у поглављима 23 и 24, где је ЕУ заједно са Србијом разрадила акционе планове.
