ПОДГОРИЦА – Уочи вечерашњег великог антирежимског протеста у Подогрици друштвеним мрежама шири се писмо једне црногорске мајке посвећено њеним синовама. Реч је о активисткињи Покрета за промене Иви Бајковић, која на свом Фејсбук профилу на дирљив начин објашњава својој деци зашто ће вечерас протестовати за промене у Црној Гори.

Регион ја за њу сазнао после објављене фотографије на којој она храбро и пркосно стаје испред до зуба наоружаног кордона црногорске полиције.

Поруку коју је Ива написала дан уочи протеста, преносимо у целини и у интегралној верзији:

„Порука за моју ђецу,

Драги моји синови, пошто више не бројим дане него сате до наговјештаја слободе, осјећам потребу да вам и на овај начин објасним шта то ваша мајка ради. Наиме, никада нисам била најбоља мама на свијету и нисам вам пуно тога обезбиједила.

Чак нисам увијек ни била ту када сам вам требала. Али то не значи да сам осјећала мање љубави према вама. Напротив. Та љубав ме тјерала напријед чак и када је изгледало да је све пропало и да се нема више куд.

Тјерали сте ме да устанем када сам жељела само да останем да лежим и да ме сви оставе на миру. Па и када сам изашла да спавам под овим шаторима, опет сам имала у глави вас двојицу. Јер ако већ не могу да надокнадим пропуштено вријеме – могу да урадим само једно.

Да пробам да вам оставим мало бољу земљу од оне у којој сте рођени. И знам да је чудан осјећај да радиш нешто у шта вјерујеш док ти се сви около смију. Можда сте и вас двојица осјетили дозу нелагоде због грубих коментара, али и то је прошло.

Када сам стала испред оног кордона, ја сам видјела ваша лица и знала сам да им браним имагинарни пролаз до вас двојице. Можда ће сјутра слобода напокон ући на велика врата, али желим да вам поручим нешто.

Као што сам рекла, нисам вам обезбиједила пуно тога, али једно јесам. Као прво – ви сте ти који долазе, и не смијете дозволити више ни једном политичару да засједне у фотељу а да се не боји грађана. Дужни сте да пружите отпор свему што заудара. Па чак и да ја сједим у тој фотељи, ако лоше радим морате изаћи и урлати на сав глас да се склоним.

Немојте дозволити да вас уљуљка осредњост. Она је опасна. Осредњост је мирење са судбином и чекање бољих дана, а они неће доћи уколико се не изборите за њих. Желим да будете свјесни да живите у једној земљи која је од вас направила то што јесте, она вас је обликовала, формирала – дужни сте јој, да свакога дана урадите нешто добро, неку ситницу која од вас прави боље људи и чини ваше окружење бољим мјестом за живот.

Ја ћу сјутра опет бити на улици. Овога пута нико се више не смије. Радујемо се надолазећој слободи. Бићете са мном. У мом срцу, у мојим мислима.

Јер долази СУБОТА.“

Извор: Курир

Oznake: Milo Đukanović, Crna Gora