Дај глас или нема плате,идеш на митинг или нема социјалне помоћи:Кренуле претње…

11:51 12.11.2023.

Идеш на митинг или остајеш на улици. Даћеш нам глас или нема социјалне помоћи. Тако од једног до другог изборног циклуса у Србији изгледају уцењивање, присила и претње којима СНС себи обезбеђује подршку.

Каравани сутобуса већ су кренули на крстарење кроз Србију, а у јавним предузећима, али и у центрима за социјални рад спроводи се прави терор над људима који се присиљавају да дају подршку владајућој странци. На сваки могући начин.

Претходних неколико дана радницима јавних установа и предузећа у Вршцу стижу СМС поруке у којима се обавештавају да у недељу морају да присуствују митингу СНС у Смедереву, а да након тога морају да помогну колегама из овог града на терену.

Заменица председника Демократске странке, посланица Драгана Ракић, иначе Вршчанка, у разговору за Нову каже да су јој се овим поводом обратили радници градске управе и јавних предузећа.

Радници из Вршца се сада ангажују јер ту неће бити локалних избора, па се прераспоређују као појачање оним градовима и општинама где је то потребно.

“Људима је речено да постоји могућност да после митинга остану у Смедереву и током поподнева раде кампању од врата до врата. Обећано им је да ће то бити плаћено као прековремени рад, док ће за одлазак на митинг сви добити слободан дан који могу да искористе кад им буде било потребно. Речено им је и да убудуће очекују позиве да иду у Смедерево, али и у друге градове по Србији, где ће бити ангажовани у кампањи “од врата до врата””, каже Ракић.

Идентичне информације има и Марија Миљков, председница Општинског одбора ЛСВ Вршац.

“Грађани нам се стално јављају. Што се одласка у Смедерево тиче, јавили су нам и да им се прети отказом уколико се не појаве. Радници су под страховитим притисцима. Притом, људима се не иде, срамота их је. Али ту је страх од губитка посла“.

Истина је да ово није ни први, ни последњи пут да до јавности стижу информације да се радници у јавним предузећима и градским управама, поготово они који немају уговоре за стално, притискају да гласају за СНС или да присуствуују њховим митинзима.

Друштвене мреже су преплављене фотографијама спискова за капиларне гласове разних јавних предузећа. Недавно се појавио и онај за који је задужен директор ПИО фонда Реља Огњеновић.

Ипак, најекстремнију причу о бруталности владајуће странке, недавно је донело истраживање Црте.

Добићеш социјалну помоћ ако одеш на митинг

Оно говори о политичким притисцима којима су изложени запослени у јавном сектору, али и најугроженији део овог друштва – људи који се боре за пуку егзистенцију. Корисници социјалне помоћи.

“Изнуђивањем и “куповином” гласова егзистенцијално најугроженијих грађана политичке партије злоупотребљавају ситуацију у којој пола милиона људи у Србији живи у апсолутном сиромаштву, број корисника у евиденцији центара за социјални рад износи око 700 хиљада, а 176 хиљада грађана прима социјалну новчану помоћ”, наводи Црта.

Програмски директор Црте Раша Недељков посебно наглашава да се с изборима на видику политички притисци, који су већ дуги низ година свакодневица, појачавају и да су посебно бескрупулозни према грађанима који највише зависе од помоћи државе.

“Стручни радници и остали запослени у центрима користе се вишеструко – као сигурни гласови, страначки активисти, непосредни извршиоци притисака над корисницима и “донатори“ који део плате дају странци. На крају ланца су социјално угрожени грађани, који морају да гласају по директиви, статирају на митинзима, али у неким случајевима и да део финансијске помоћи коју примају такође уступе странци”.

Томе у прилог говори следећи цитат из поменутог истраживања.

“У разговорима са запосленима у ЦСР сазнајемо и да се са корисницима не врши само размена „глас за услугу“, већ се у неким случајевима, поред политичке, од корисника тражи и финансијска подршка. У једном разговору је забележено да корисници своју једнократну помоћ, коју им „странка“ обезбеди, морају да поделе са странком. Механизам је сличан „систему донација“ који налаже да директори и запослени преко странке део плате враћају странци”.

Ланац притисака

У истраживању које је објавила ЦРТА објашњено је и како изгледа систем притисака.

“Руководство странке обично врши утицај преко руководства општине или града, које је даље задужено за притисак на директоре центара или запослене који се непосредно баве пословима материјалних давања и локалних услуга које финансира локална самоуправа“, рекла је Марија Стефановић, менаџерка квалитативних истраживања у Црти, која је уз Данила Вуковића, редовног професора Правног факултета Универзитета у Београду, ауторка извештаја.

Директор центра, затим, као главна веза између партије и институције, развија сопствену клијентелистичку мрежу, врши притисак на запослене и омогућава злоупотребу јавних ресурса.