Pročitaj mi članak
(РТС)
Добио сам уверавања саговорника да ће, уколико почне примена бриселског споразума, Србија добити датум за почетак преговора са ЕУ, рекао премијер Ивица Дачић, који се налази у дводневној посети Аустрији.
Председник Владе Србије Ивица Дачић добио је, приликом посете Маутхаузену, подршку саговорника да Србија добије датум за почетак преговора са ЕУ, уколико започне имплементација бриселског споразума Београда и Приштине.
Дачић је рекао новинарима да је разговарао са председницима Аустрије и Пољске Хајнцом Фишером и Брониславом Коморовским који су, како је истакао, били веома позитивни када је у питању подршка Србији на путу ка европским интеграцијама.
Премијер Србије је, после обележавања годишњице ослобађања нацистичког концентрационог логора Маутхаузен, разговарао са председнком Аустрије Хајнцом Фишером и председнком Пољске Брониславом Коморовским, и том приликом је заједнички констатовано да је веома важно да те две земље дају подоршку Србији на путу ка ЕУ.
„Искористио сам прилику да разговарам са председницима Аустрије и Пољске о ситуацији у којој се Србија тренутно налази. У разговору са пољским и аустријским председником заједно смо констатовали да је веома важно да Аустрија и Пољска дају подршку Србији на путу ка европским интеграцијама“, рекао је Дачић новинарима.
Председник Фишер, како је пренео Дачић, рекао је да су између себе причали о томе да треба подржати Србију.
„То исто ми је рекао и министар иностраних послова Аустрије (Михаел Шпинделегер) који је рекао да је практично на ЕУ да, уколико се крене у имплементацију споразума, Србија обавезно добије датум за почетак преговора“, нагласио је Дачић.
Дачић је указао да овај скуп пружа прилику да разговара и са другим званичницима као што је министарка унутрашњих послова Аустрије Јохана Микл-Лајтнер, која је, како је навео, такође, обећала подршку.
Према његовим речима, посета Маутхаузену битна и из моралних разлога јер велики број жртава са наших простора почива овде.
Дачић је навео да се процењује да је са простора бивше Југославије у логору било смештено 12.000 људи, од којих су већина били Срби, а половина од тога је изгубила животе у логору.
Такође је подсетио да се у селу Маутхаузен налази Војничко гробље на којем почива велики број наших људи који су изгубили животе у Првом светском рату у заробљеништву, око 8.000.
Дачић је најавио да ће посету Аустрији искористити за разговоре са канцеларом Вернером Фајманом и вицеканцеларом, шефом дипломатије Михаелом Шпинделегером, са којима се састаје сутра.
Такође, додао је премијер, разговараће и са лидерима Социјалдемократске партије, на којој ће бити присутан и шеф социјалдемократске фракције у Европском парламенту Ханес Свобода.
Поводом годишњице ослобађања злогласног логора Маутхаузен, премијер Ивица Дачић посету Аустрији започео присуствовом на свечаном отварању две нове изложбе у том Меморијалном центру.
Премијер Ивица Дачић започео је дводневни боравак у Аустрији присуством свечаном отварању две нове изложбе у Меморијалном центру Маутхаузен поводом годишњице ослобађања истоименог злогласног концентрационог логора из Другог светског рата.
Уз присуство политичара из више земаља, међу којима су, поред Дачића, били председник Аустрије Хајнц Фишер, председник Мађарске Јанош Адар, председник Пољске Бронислав Коморовски и председник руске Државне Думе Сергеј Наришкин свечано су отворене изложбе „Концентрациони логор Маутхаузен 1938-1945“ и „Место злочина Маутхаузен, потрага за траговима“.
Отворена је и нова просторија сећања Просторија без имена, у којој се налази списак 81.000 убијених.
Маутхаузен је био највећи концентрациони логор на територији данашње Аустрије, у којем је било затворено око 200.000 људи. Готово половина затвореника није преживела нацистичку машинерију смрти.
Убрзо после припајања Аустрије Трећем рајху у априлу 1938, већ у августу, у Маутхаузен су допремљени логораши из Дахауа.
У Маутхаузену, и његових 40 споредних логора, од 8. августа 1938. године до 5. маја 1945, када су логор ослободили војници 3. Америчке армије, било је заточено преко 200.000 људи из више од 30 европских и ваневропских земаља.
Око 120.000 људи није преживело страхоте овог концентрационог логора, који је био обележен степеном три, најгором категоријом логора Трећег рајха, што је значило уништење заточеника.
До 1943. је Маутхаузен био логор за уништавање у којем су владали тешки услови.
Од 1941. гасна комора била је део машинерије смрти, а лешеви су спаљивани у посебним крематоријумима, након што су жртвама одузети сви вредни предмети, али и вађени златни зуби.
Међу заточеницима је било око 7.000 Срба, а више од половине њих није дочекало ослобађање логора.
Први заточеници српског порекла стигли су у Маутхаузен октобра 1940. То су била четворица шпанских интербригадиста који су дошли са групом од 40 бораца републиканске армије из шпанског грађанског рата. Друга већа скупина из Србије упућена је у Маутхаузен октобра 1942. године, а последња је стигла почетком новемра 1944. године.
Поред та два, било је још 18 транспорта из нацистичких логора у окупираној Србији.
Премијер Србије обићи ће, такође, и споменик југословенским жртвама у Меморијалном центру Маутхаузен где ће положити венац, а потом ће положити венац и на Војничко гробље из Првог светског рата у селу Маутхаузен.
