Pročitaj mi članak
Палма, мој коалициони партнер Драган Марковић, рекао је 2008. године, уочи формирања претходне владе Србије, да се патриотизам не сипа у трактор. Та реченица била је најцитиранија те године, иако аутор заправо није дефинисао патриотизам, али је у преводу казао чему служи, где се тражи и најбоље остварује у савременом свету.
Тада је јасно било наше опредељење да је место Србије у Европској унији и тим магистралним правцем, без намере да се искључи на неком краку и изгуби виталне националне интересе, иде сада и Влада Републике Србије чији сам ја председник. У том правцу заправо покушавам да пронађем одговор на домаћи задатак Недељника: шта је то нови патриозам? А додајем и питања: чему служи и ко су његови носиоци?
И да ли се само говори или се огледа у последицама добро одрађеног посла за свој народ где год да се он налази? Ако посматрам лично, као председник Владе Србије и лидер СПС-а, за мене је највећи патриотизам, колико год да парадоксало звучи, сести за преговарачки сто са Хашимом Тачијем и кроз преговоре борити се за интересе Срба на Косову, побољшати међународну позицију Србије, убрзати евроинтеграције, докопати се инвестиција и бољег живота за грађане Србије.
Суочавање са Тачијем је одговорност коју сам морао да преузмем иако сам био свестан ризика да ће ме по повратку из Брисела сачекати пароле да сам издајник. А могао сам да смислим неколико ватрених парола о Косову, да запалим широке народне масе порукама да ми не пада напамет да причам са ратним злочинцем, извређам пола Европе, ставим Тачијеве и Харадинајеве слике као потернице на све граничне прелазе, иако свестан да на Косово не иду ни преко Хоргоша, ни преко Батроваца.
И шта бих тиме постигао? Краткорочно бих подигао лични и страначки рејтинг. зауставио ионако многе успорене процесе, учинио да се наша деца, за деценију-две, питају зашто су само они гори и изоловани од остатка Европе. Нисмо и нећемо бити.
То не зртачи да ћемо признати Косово. Али је време да кажемо шта хоћемо јер ми увек знамо шта нећемо. Патриотски чин је народу рећи истину. И ништа не кошта, осим можда губитка политичких поена. Наш народ је врло интелигентан и свако потцењивање ће казнити. Свестан је колико је година Косово губљено и да сви који су били у власти у последње две деценије сносе део одговорности. Добро знам шта пише у Уставу Србије и тога се не одричемо, али такође знам да у свој родни Призрен не могу тек тако да одем на викенд. Тако је и народу јасно да ђаци не могу на екскурзије у обилазак Пећке патријаршије, као што обилазе Опленац или фрушкогорске манастире.
Разговори са Хашимом Тачијем нису пријатна премијерска делатност, али сам морао да прихватим одговорност. Проблем Косова оптерећује генерације деценијама уназад, а надам се да ћемо долазећим генерација оставити у аманет разрешену ситуацију, развојну шансу и перспективну Србију.
Инвестиције, уз решавање косовског проблема и приступање Европској унији, свакако су патриотски задатак првог приоритета. Ко у ова тешка времена у приватном сектору отвори радно место, запосли некога, поштено плати држави све дажбине, тај је родољуб високог ранга. А ко успе да доведе страног инвеститора, без скривених намера, тај је и родољуб и домољуб и србољуб. И који год још синоним постоји..
С обзиром на то да за инвестицијама вапе све околне земље, па чак и оне много богатије од нас, Србија мора шире да отвори инвеститорима врата и створи повољнију инвестициону климу, јер је криза у целом свету, а онај ко има новца да улаже може да бира и диктира.
Остаје да се види ко су праве патриоте новог доба. Они који интерес свога народа стављају испред личне користи. Они који много воле своју земљу и нацију. али су способни да направе дистинкцију од национализма, који, како је приметио ирски писац и заљубљеник у ћирилицу Џо Бернард Шо, почиње када мржња према другим народима премаши љубав према сопственом. Видеће се то најбоље у решавању косовске приче, прикључивању Европској унији, унапредењу живота грађана. Ко буде радио више за сопствени интерес или рејтинг, а мање за будућност наше деце, тај неће имати право да прича или пише о оваквој теми. Ја сам свој живот. а успут и функцију. ставио на располагање.
Тврдим и знам да патриота у Србији и међу Србима има много. Као министар унутрашњих послова знам да су полицајци прави родољуби, који обављају најсложеније задатке често ризикујући живот. Недавно је један младић у Власотинцу дао живот, а претходне деценије деветорица, док је чак 3.000 повређено. То су патриоте и хероји који постану познати тек када се трагедија догоди. Има Србија и младих научника који се упркос бројним понудама враћају у своју земљу да шире знање, баш као и спортиста, којима би најмоћније светске државе радо дале свој пасош и дрес. Такав је свакако Новак Доковић, најпознатији Србин, иначе врло поносан на своје порекло, који је учинио да помињање Србије више не асоцира на ратове и санкције. већ на таленат, успехе и дружељубивост.
Ако Србија не искористи шансу коју има, не реши косовско питање, не закачи се на воз за Европску унију и не подигне се из економске стагнације, неких следећих година неће бити ни нових ни старих патриота. Биће само одговорних за упропашћену будућност генерација које долазе.
Због тога је енигма шта је то нови патриотизам. То је заиста питање чији одговор вреди много милијарди долара неопходних Србији, а заправо нема цену. У њему се налазе и Косово. и ЕУ, и бољи живот грађана Србије.
(Недељник)
