Pročitaj mi članak
(Политика.рс)
Ивица Дачић до сада је знао да изабере најбоље решење за себе. Може да се каже да је победио Слободана Милошевића и, док је он био у затвору, променио је функционисање странке.
После тога успео је да изглади ствар с Мирјаном Марковић, код које га је у Москву одвео Милутин Мркоњић. Подржавајући мањинску владу ДСС-а, полако се враћао на политичку сцену.
Први политички земљотрес изазвао је када је отишао у „неприродну” коалицију са ДС-ом, 2008. године, други када је 2012. направио владу са СНС-ом. Постао је премијер и почело је да се говори како су све Дачићеве одлуке стратешки добре. Нема сумње да је при доношењу одлука Дачић слушао шта говори „страни фактор”: 2008. Америка и Европа, 2012. Русија.
Али, врло брзо је тврдња о Дачићевој стратешкој далековидости стављена под знак питања. Та сумњапостајала је све већa, сразмерно расту сталног притиска Александра Вучића, који и те како користи сопствену популарност и снагу странке. Дачић је начет довођењем у везу с Мишом Бананом, оптуженим да је припадник Шарићевог нарко-клана, уследило је надгорњавање око директора полиције и коначно је Вучић два пута ишао у Брисел после Дачића да поправља учињено.
Сада је Вучић ставио Дачића пред нови задатак: реконструкцију владе. Дачић неће имати проблем са сменом својих министара. Он је својима рекао: „Ја сам постављао министре, није их бирало ни Председништво ни Главни одбор, ја ћу их и смењивати.” Председништво је климнуло главом и Дачић је добио бланко оставке својих министара.
Дачић верује да се није прерачунао када је ушао у ову коалицију. „Нисмо погрешили када смо ушли у коалицију са СНС-ом, јер је промене немогуће зауставити, а победа Николића донела је промене. Наша одлука била је добра и свака другачија била би погрешна..” Он је рекао и да је добра одлука донета када су ушли у Владу Војислава Коштунице, и кад је направљена коалиција са ДС-ом и сада са СНС-ом.
Владимир Вулетић, социолог, каже даако се све заврши на реконструкцији, Дачић се није прерачунао, а ако дође до избора – јесте.„Ако буде избора, видеће се да ли је подигао рејтинг странке. Када је постао премијер, СПС-у је скочио рејтинг, уколико би и на новим изборима имао већи рејтинг, није се прерачунао. Међутим, тешко је да се коцкице тако сложе да СПС у новој влади има место премијера, па чак и да буде у коалицији са СНС-ом. Сада му свакако помаже то што је међународна заједница заинтересована за примену бриселског споразума.”
Бранко Радун, политички аналитичар, каже да се премијерско место не одбија ако немате најјачу странку. „То је узлазна путања и таква понуда се можда само једном добија.” О притисцима на премијера Радун каже да има још материјала који би могли да се доведу у везу са СПС-ом. „За време афере са Мишом Бананом, Дачић је деловао уплашено, као да ће испасти из игре. Сада се стабилизовао. Био је више пута у САД и његова позиција сада изгледа јача. Он рачуна с том подршком, и као да се мало хвали том подршком.
Радун каже да је Дачић направио каријеру с Милошевићем, Коштуницом и Тадићем, а онда им је окретао леђа. „Увек је био у проблемима. Требало је опоравити странку у расулу и успевао је да исплива из свих ситуација. Сви су га потцењивали, нико га није схватио као претњу. Али, на изборима 2008. године једва су прелазили цензус, а сада имају 15 одсто поверења. То је највећи раст. Ни на следећим изборима не би лоше прошао, али сигурно не би био премијер. Ако би друга странка имала више, СПС би отпао. С друге стране, био би прихватљив партнер, јер могу да га уцењују. Могући су и преокрети, може да пропадне реконструкција, могући су страначки избори у СНС-у.”
Миодраг Радојевић, политички аналитичар, каже да је Дачић своју шансу искористио, тако што је са странком која има скроман број посланика у парламенту добио премијерско место. „Место председника Владе омогућило је бољу промоцију странке, и практично скидање последњих остатака компромитујуће патине из деведесетих. Дачић је добио прилику да у одређеној мери води и самосталнију политику у односу на свог коалиционог партнера, и то као неприкосновени преговарач у процесу договора о статусу Косова са ЕУ и Приштином. Он је, осим личног кредибилитета, ојачао и коалициони, јер је остао на власти са ДС-ом у Београду.”
„Може се очекивати да би СПС са коалиционим партнерима у случају избора остварио бољи резултат. Друга страна медаље јесте неизвесност Дачићеве политичке будућности. Притисак напредњака за Дачића није новост. Тога је било и док је био у политичком браку са ДС-ом. Али, СНС је искуснији и тешко ће дозволити да се понови сличан сценарио и да преузме терет одговорности за лоше резултате Владе. Ако се остваре прогнозе и СНС освоји већину мандата, претпоставка је да би Дачић био у опозицији. Ако то не буде случај. он је и даље најозбиљнији кандидат за партнера у новој власти, али без премијерског места. Али, с обзиром на његове вештине у политичком преживљавању, није неочекивано да би добро прошао у новој трговини”, каже Радојевић.
