Pročitaj mi članak

DA LI BI RUSIJA STAVILA VETO i ako Srbija pristane na članstvo Kosova u UN?

0

Da li je cilj Beograda da od severa Kosova napravi neku vrstu Republike Srpske, da li vlada u Prištini nastoji da što više umanji ovlašćenja Zajednice srpskih opština, kako je moguće da Vučić tvrdi da u Briselskom sporazumu ne piše da Zajednica treba da bude formirana po kosovskim zakonima, kada u tom dokumentu upravo to piše, aanalizira Radio Slobodna Evropa.

Све што Тадић није хтео, Вучић је урадио…

Борко Стефановић, бивши шеф преговарачког тима Србије у дијалогу са Косовом каже да су „често наши званичници и Србима на Косову и Метохији и нашој јавности представљали Заједницу српских општина као свемогуће тело са хиперизвршним овлашћењима“.

– Никад није поменута Република Српска, али се најављивало да ће ЗСО имати велика овлашћења и да ће то бити трећи степен управе на КиМ. Наравно, једна је ствар шта СНС прича у кампањи, а друга шта је реалност. А реалност је да је формирање ЗСО отежано, јер треба да буде резултат компромиса са Приштином која целу ствар тумачи потпуно супротно – истиче Стефановић.

– Када би се у овом тренутку, према слову Бриселског споразума, формирала ЗСО, она не би имала много већа овлашћења од било које општине у Војводини. Међутим, овдашњи режим је од тога направио питање бити или не бити, тако да имам утисак да би ова власт пристала на свеобухватни обавезујући споразум – све са столицом у Уједињеним нацијама за Косово – само да добије Заједницу српских општина. И то је оно што је опасно – додаје он.

– Иако је Вучић недавно рекао да нигде у Бриселском споразуму не пише да ЗСО треба да буде формирана по косовским законима, у тачки 4. Бриселског споразума јасно пише да се Заједница формира по законима Косова, тј. у оквиру косовског законодавства. То је ова власт прихватила као што је прихватила и довођење косовских институција на север Косова. Све оно што Тадићева власт није хтела да уради – Вучићева је урадила – каже Стефановић.

„Русија увек прети ветом у Савету безбедности…“

– Проблем је у томе што се на споразум о нормализацији у Приштини, Берлину, Лондону и Вашингтону гледа као на споразум који омогућава столицу Косова у Уједињеним нацијама, а у Београду се то чита као споразум који обухвата све осим чланства у УН. Ја мислим да је одлука о столици Косова у рукама Москве и Пекинга, а не у рукама Београда и Приштине – закључује Стефановић.

Шкељзен Малићи, политички аналитичар из Приштине каже за РСЕ да „косовско питање није могло да се реши у Савету безбедности, јер Русија тамо увек прети ветом када је реч о независности Косова“.

– С друге стране, ако би неко предложио да се Косово врати Србији, САД, Велика Британија и Француска би такође запретиле ветом. Косовско питање је у УН потпуно блокирано. Ту нема никаквог стабилног решења ни за Албанце, ни за Србе. Косовско питање је постало европско питање. Требало је наћи решење у оквиру ЕУ – сматра Малићи.

– Ако се одбаци свеобухватни споразум о нормализацији, онда ћемо морати да сачекамо неку нову Берлинску конференцију, неки Версај или нешто слично, који ће ова питања решавати уз Крим или неки други случај. У међувремену Косово ће живети као независна држава коју је признало 115 или већ колико држава и која има подршку највећег дела Запада, али нећемо имати потпуну сигурност у региону с обзиром да се заоштрава сукоб између НАТО земаља и Русије – каже Малићи.