Прочитај ми чланакРусија се уплела у изборни процес у Црној Гори са жељом да осујети њен улазак у НАТО, казао је у разговору за Хину црногорски министар спољних послова Срђан Дармановић.
– Уплитање Русије у изборне процесе других држава је данас тема о којој се готово свакодневно говори, како на страницама светских медија, тако и путем изјава званичника разних држава – рекао је Дармановић, преноси „Јутарњи лист“.
Фото: ХРТ
То се уплитање спроводи, објаснио је, сајбер нападима, снажном пропагандом, издашним финансијским помагањем странкама које се противе НАТО-у или ЕУ-у, обавештајним радом.
У складу с доктрином хибридног ратовања овакве акције не проводе службене руске институције па Москва најчешће може рећи да иза таквих акција не стоји, нити да је с њима упозната, додаје Дармановић.
– Али с друге стране упорним истраживачким радом се може јасно показати блиска повезаност с државним субјектима – рекао је.
– Све то се догађало у време листопадских избора у Црној Гори, али с једном великом разликом – у нашој земљи покушан је и отворени државни удар, укључујући и напад на бившег председника владе. Како досадашњи ток истраге показује, организатори ове акције били су припадници руске обавештајне заједнице – наглашава Дармановић.
Русија се у изборни процес у Црној Гори уплела пружајући политичку, финансијску и медијску подршку оним снагама у Црној Гори које до дана данашњег, ни после десет година, нису прихватиле чињеницу да је Црна Гора самостална држава и да њена самосталност неминовно значи чланство у НАТО-у, рекао је.
– Сви њихови напори били су мотивирани само једним циљем – да се спречи улазак Црне Горе у НАТО – нагласио је шеф црногорске дипломатије.
– Не очекујемо да ће овај притисак стати самим тим што ћемо постати чланица НАТО, али ће тада клима бити другачија и као чланица колективног система сигурности с таквим изазовима ћемо се лакше носити – оцењује Дармановић.
Говорећи о реакцијама ЕУ и НАТО-а на те догађаје Дармановић је рекао да су црногорски партнери у тим двема интеграцијама прво и сами били затечени, као и цела црногорска јавност, но да Црна Гора, након што им је предочено чињенично стање, у расветљавању читавог случаја и опсежној истрази која се још увек води, има њихову значајну подршку и помоћ.
Изванпарламентарно деловање опозиције
Одговарајући на питање о подршци српским и руским националистима у Црној Гори, пре свега међу неким челницима опозиције, црногорски шеф дипломатије казао је како је посебни државни тужитељ проширио истрагу на неке од челника Демократског фронта, износећи сумњу да су били умешани у цели сценарио државног удара и да је он припреман у њихову корист. Додао је да ће судски процес показати је ли ова сумња била основана.
Дармановић такође истиче да опозиција од 16. октобра није ушла у парламент, већ га бојкотује, упркос извештају међународних организација и институција, попут ОЕСС-а и Већа Европе, о томе да су избори спроведени на легалан и легитиман начин те да се радило о слободним и поштеним изборима.
Постоји и низ препорука о томе како се изборни амбијент може побољшати, каже Дармановић додајући да их влада прихвата као добродошле и спремна је да их имплементира.
Но црногорска опозиција, наводи, остала је усамљена у оспоравању легалности и легитимности октобраских избора, при чему опозиционе странке нису доследне, јер су без проблема преузеле власт и формирале градске управе у општинама (Будва, Котор) где су победиле, а бојкотују власт на националном нивоу на којој су изгубиле.
ЕУ и САД одбацују политику бојкота и континуирано траже од опозиције повратак уобичајеним формама деловања у демократском систему односно повратак у парламент, истиче Дармановић, а ситуацијом нису задовољни ни црногорска влада и парламентарна већина, које сматрају да политичка затегнутост не доноси никоме ништа добро.
Црногорски министар истакао је да његова земља врло цени конструктивни став Србије у расветљавању покушаја државног удара у Црној Гори, када је ухапшена и скупина српских држављана.
Додаје да је и касније настављена комуникација између надлежних полицијских служби, тужитељстава и министарстава правосуђа те да су у првом раздобљу истраге премијер Александар Вучић и српска влада пружили велику помоћ црногорским службама с обзиром да је територија њихове земље била злоупотребљена за припрему акција.
Дармановић истиче да, упоредно с тежњом за улазак у чланство ЕУ и НАТО, црногорска спољна политика велику важност придаје развоју и јачању добросуседских односа и свеукупној регионалној стабилности и просперитету.
Црна Гора кроз различите иницијативе остварује конкретне облике сарадње са земљама западног Балкана, при чему се посебно издваја сарадња земаља регије у оквиру Берлинског процеса, иницијативе коју је покренула Немачка и која у великој мери помаже у реализацији кључних инфраструктурних и енергетских пројеката који ће допринети појединачном и укупном развоју регије.
