Pročitaj mi članakDokle god postoji i promil šanse da opozicija svojim naporima ipak privoli partije manjinskih naroda da zajednički pokrenu emancipatorski proces promena u Crnoj Gori, te napore treba pozdraviti i podržati.
Докле год постоји и промил шансе да опозиција својим напорима ипак приволи партије мањинских народа да заједнички покрену еманципаторски процес промена у Црној Гори, те напоре треба поздравити и подржати.
Осим афере везане за наводни покушај државног удара током изборног дана, тема која је ових дана кључна у политичком животу Црне Горе јесте конституисање будуће владе. Главну улогу овог пута, као и у више наврата у прошлости, имају странке националних мањина — Бошњачка странка (БС), Хрватска грађанска иницијатива (ХГИ) и коалиција албанских странака Албанци одлучно (АО) уз додатак Социјалдемократа (СД), који ће сви укупно имати шест мандата у новом сазиву црногорског парламента, и тиме бити тас на ваги два супротстављена политичка блока.
Са друге стране владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС) са освојених 36 мандата на једној, и опозиција која се обавезала да неће правити владу са ДПС-ом, Демократски фронт (ДФ), Кључ, Демократе и СДП са заједно освојених 39 посланичких мандата на другој страни, покушавају ових дана да убиједе представнике мањинских странака да са њима формирају нову црногорску владу. Кључно питање које се логично намеће јесте коме ће се овог пута приклонити партије националних мањина?
Демократски фронт је већ изразио спремност да дâ подршку мањинској влади у парламенту, у којој не би сам учествовао, а коју би чиниле партије националних мањина и такозвана грађанска опозиција — Кључ, Демократе и СДП. У том смислу, у Фронту су спремни да понуде и премијерску функцију представнику Бошњачке странке, а ових дана актуелна је и вијест да је један од лидера ДФ-а, Андрија Мандић, разговарао и са реисом Рифатом Фејзићем. На другој страни, из Демократске партије социјалиста најављено је да ће већ ове недјеље формално предложити мандатара и конкретизовати преговоре око нове владе.
Оно што засигурно ДПС-у иде у прилог јесте чињеница да је ова политичка групација и до сада са мањинским странкама била у коалицији и чинила власт. А предност ДПС-а је нарочито изражена услед околности да постоје јасне индиције да је ДПС изборним инжењерингом директно „помогао“ да одређене мањинске партије пређу цензус и тиме себи обезбиједи јефтине мандате за које је потребно само 0,35 одсто од изашлих бирача.
То се нарочито истиче у случају Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ), која је на овим изборима вишеструко поправила свој рејтинг у готово свим општинама Црне Горе, попут Подгорице, Херцег Новог, Бијелог Поља, Улциња, Пљеваља, Бара.., а ХГИ је на овим изборима први пут добила гласове и у општинама на сјеверу попут Шавника и Жабљака, гдје до сада ХГИ није добијала подршку.
Данас у поподневним часовима представници мањинских партија би, како је најављено, требало да се састану у Подгорици како би усагласили заједничку платформу за разговоре са потенцијалним партнерима о формирању власти. Оно чему су такође ових дана давали предност у својим јавним обраћањима из Бошњачке странке и ХГИ, чак упадљиво и прије заступања права и интереса народа којима припадају, јесте управо важност наставка евроатлантских интеграција.
Што имплицира да ће улазак у НАТО бити једна од кључних ставки у њиховој преговарачкој платформи. Утолико прије може се претпоставити да ће ове партије прије ДПС прогласити за свог природног партнера, а имајући у обзир и примарно клијентелистички менталитет руководстава ових партија, биће заиста велико изненађење уколико ипак одлуче да са опозицијом формирају будућу владу.
Што се тиче СД и коалиције Албанци одлучно, рекло би се да ни они нису упитни за ДПС. Но док год постоји и промил шансе да опозиција својим напорима ипак приволи партије мањинских народа да заједнички покрену еманципаторски процес промјена у Црној Гори, те напоре треба поздравити и подржати. Уколико се ипак одигра вјероватнији сценарио у којем ће ДПС опет задржати већину уз помоћ мањинских странака, али овог пута заиста без дефакто већинске подршке грађана, Црна Гора не може да очекује ништа друго — до нови талас политичке кризе. У том случају на великом испиту ће бити опозиција која се ових дана, на срећу, коначно уједнила и почела да показује знаке јасне и конхерентне заједничке стратегије.
А да ли ће активно учествовати и пристати на такву игру ДПС-а, или ће у складу са одлуком о непризнавању избора бојкотовати институције и покренути и друге облике демократске борбе, видјеће се веома брзо. Већ, како се очекује почетком новембра, када је по најавама могуће и конституисање новог сазива Скупштине Црне Горе.
