Pročitaj mi članak

CG RECEPT ZA RUŠENJE VUČIĆA – Boško: Tri stvari moramo da iskopiramo

0

Pad režima Mila Đukanovića u Crnoj Gori, srpskoj opoziciji prema sopstvenom priznanju nudi model za neke nove izbore, a to podrazumeva više kolona, nestranačkog nosioca opozicionog fronta, dobru međusobnu saradnju i sklanjanje istrošenih lidera u drugi plan.

У Црној Гори догодило се оно што је многима изгледало као научна фантастика: Мило Ђукановић је изгубио власт, и то на изборима.

Суседска држава одржала је на овај начин лекцију Србији, како треба да се понаша опозиција да би однела победу, али и како власт на достојанствен начин прихвата пораз.

Смена власти у Црној Гори дошла је након 31 године, али је стигла, а тамошња опозиција изабрала је сасвим супротан концепт борбе од оне за коју су се определиле њихове колеге у Србији. Уместо бојкота, изабрали су одмеравање снага на биралиштима, чему је претходила активна политичка борба, опозициони фронт водио је стручњак без укаљане биографије и није било никаквих сукоба између три опозиционе колоне. Свака од њих предочила је јавности свој политички програм, а не само критику режима.

Ако је веровати речима припадника домаће опозиције, грешке су уочене, а на њиховом исправљању се може радити, мање-више по узору на комшије.

Лидер Двери Бошко Обрадовић за Нова.рс каже да постоје три кључне ставке коју треба прекопирати од Црногораца.

“Прво и основно стари и истрошени опозициони лидери иду у други план, у први план млади људи. Потребан нам је јак, независан, нестраначки носилац опозиционог фронта. Он мора да има особине Кривокапића, да буде побожан и породичан човек, патриота и угледна јавна личност. Под три, морамо да имамо једну добру сарадњу унутар опозиције, без обзира на то у колико колона идемо на изборе. Нема међусобног нападања, а свака од њих мора да има добар потенцијал за постизање резултата”, наводи Обрадовић.

Сличног је мишљења и Санда Рашковић Ивић из Народне странке.

“Српска опозиција итекако може да извуче поуке из Црне Горе. У тренутку када су њихови лидери оставили своје сујете са стране и почели да инсистирају на ономе што им је заједничко, а не на разликама, победа је стигла”, наводи Рашковић Ивић.

Поред сложности, она сматра и да је више колона опозиције једна од кључних ствари.

“У Црној Гори није било идеолошког вриштања, поделили су се у колоне уз максимално поштовање које су показали једни према другима. Без обзира на то што многи причају да је Мило Ђукановић модерниста, то се никако не може рећи за човека који 31 годину држи власт у својим рукама. Притом, то је био један аутократски режим премрежен криминалним активностима, баш попут овог у Србији. Александар Вучић је сада последњи диктатор у Европи и време је да оде”, наводи Рашковић Ивић за Нова.рс.

О копирању црногорског модела говорио је и председник Демократске странке Зоран Лутовац, истичући улогу медија у овој борби.

“Црногорски Кривокапић” не би био довољан без “црногорског Бечића” и “црногорског Абазовића“. Све три опозиционе листе нудиле су међунационални склад уместо искључивости. Два најтиражнија дневна листа нису прорежимска, постоје и две врло гледане нережимске телевизије…”, поручио је Лутовац овим поводом на Твитеру.

Члан председништва Покрета слободних грађана Павле Грбовић, представник оног дела опозиције која је одустала од идеје бојкота и учествовала на јунским изборима, каже да пораз пораз ДПС у Црној Гори није само резултат борбе опозиције.

“Јасно је да је пораз ДПС-а производ два процеса. Насилног покушаја занемаривања верских и идентитетских права значајног дела становништва, али и појава јаке, аутентичне црногорске опозиције која ни у једном тренутку не доводи у питање европски пут Црне Горе и њену независност, чиме директно узима гласове разочараних бирача ДПС-а. Кључна ствар је то да смо добили доказ да је могуће. Могуће је срушити режим који је заробио државу и који влада уз помоћ злоупотребе јавних средстава, медијску пропаганду и насиље. Једна од ствари које такође можемо да научимо на примеру опозиције у Црној Гори јесте да није пресудан број колона, већ да ли сви иду у истом смеру и са истим циљем”, наводи Грбовић и истиче да смо сведочили и феномену који није често виђан на овом поднебљу:

“То је да се опозиција ниједном једином речју није међусобно напала, иако је јасно да међу њима постоје значајне политичке разлике. Јасно је такође и да нити национално нити либерално оријентисане странке не могу саме да освоје власт, и да је неопходно макар да се међусобно толеришу и пронађу заједнички садржалац, а то и у случају Црне Горе, али и у случају Србије преставља борба против државног криминала. На крају, видело се да можда није без основа дуго понављана мантра да људи желе нове и младе људе у политици, али и да они који имају значајно искуство треба да имају и важну улогу, пре свега да помогну тим лицима да не направе исте грешке које су они правили”, закључује Грбовић за Нова.рс.

Izvor: nova.rs

Oznake: , , ,