Pročitaj mi članak
(Напредни клуб)
У срећним земљама народ ишчекује четврту годину једне владе како би проценио колико је била успешна и да ли да јој поново пружи поверење. У Србији се после вишедеценијског политичког инжињеринга око власти отимају лоши и гори. Посматрамо их тако као дебља жаба мршавију змију и све се нешто надамо удавиће се док нас буду гутали. Део нашег народа који верује телевизији и курироидним новинама, воли оне које исте штеде или их доводе у везу са државом и родољубљем.
Било је довољно да неки шешељевски санкилот почне мало да се носи модерно, да ували свилену марамицу у џеп сакоа, који кошта годишњу просечну пензију, и метне интелектуална очна помагала на нос, а притом га споменути медији нису темељно блатили или клеветали дуже од две године, и ето нам народног изабраника, државника.
Глупи знају за кога да гласају, мада им није познато и зашто. Хистерични знају на кога да не вриште, већ напротив пусте и коју сузу када на екрану телевизора виде оног ко ће их спасити (мада не и излечити)… Још да се не троши много више него што се заради… И да САД и СР Немачка немају још неке замисли како би стабилизвале своје бројне а нејаке политичке „младунце“ – који се свијају око мрске Србије, а предвиђено је да се кад дође време њоме и нахране – ово би био „рај на земљи“. Док просечни српски бирач има шта да потроши, и за потрошено нешто и купи, њега ситуација много не забрињава. Не треба ту толика машта, као рецимо у неким суседним државама, да би грађанин поднео лицемреје, лоповлук и безакоње.
Читам да је највећи индустријски гигант у Црној Гори у стању које би се могло поредити са тренутним виталним функцијама диносауруса. Ипак, то не смета творцима јавног мишљења да пишу о томе како је Црна Гора међу првима у региону по богатству (бруто производу) . Што би рекао Душан Ковачевић, наш познати писац и комедиограф, „други међу првима“ – одмах иза Хрватске. Кад сте гладни ви лепо немојте да се понижавате и признате да живите лоше, него прочитајте у новинама и уверите се да вам је добро. У Федерацији Босне и Херцеговине протести. Кажу не дају им „бирократе“ (овај, Срби) „основно људско право“ јединственог матичног броја грађана на државном нивоу. Питате се како су до сада то решавали – па имали су број за свој ентитет, а сада желе „да цијела домовина има један број“.
Локалне бошњачко/хрватске (добре) бирократе спремне су да узму децу за таоце. Тако новорођенима више не издају матичне бројеве, ако неко случајно умре зато што рецимо његови родитељи не могу да добију документе и отпутују са бебом у иностранство, нису криве фашисоидне бирократе које не дају број деци, већ „бирократе“ (Срби) зато што не дозвољавају стварање унитарне Босне и Херцеговине. И док новинаре РТРС-а приводе у некакву полицијску установу по имену СИПА, по пријави екстремистичке организације под називом „Први март“, из Београда група глумаца из позоришта и један глумац , билдер и планинар из ЛДП-а, позивају на успостављање јединственог ЈМБГ-а за Босну и Херцеговину. У Хрватској, весело, чекају улазак у ЕУ, за то време прославâ и обележавањâ не мањка. Председник републике трчи у околину Сиска, тамо је у Туђманово време пронађен етнички већински хрватски партизански одред из 1941. године (!). Пре месец дана могао је, баш као и 2010. да оде и у Блајубург.
Свакако неће отићи у Срб где је и подигнут устанак у Хрватској – бар је тако било за Брозовог времена, он је као маршал вероватно за то питање био стручнији него Туђман који је био само генерал. Свакако ће доћи у Книн 5.августа да прослави победу, изрази домовинску захвалност и присети се Туђмана на тој светој земљи „чистој каква је била у време (краља) Звонимира”, али не и Срба који су отишли не успевши да однесу „ни своје прљаве гаће“. Хрватска је улагала нешто у Србе, они сиромашнији мораће истина тај новац за своје спаљене куће да врате ако не узмогну да докажу да су у обновљеној кући без основних животних услова и посла стално пребивали, али српски политичари не треба да врате ништа, посебно ако дуђу у Книн и сами се придруже прослави.
Чак и у Србији, ако сте другачији, ако прихватате „европске вредности“ као што су недемократска процедура, неуставни закони, кршење права једног народа… Може се живети лепо и добро. Пошто је настао проблем око „Војвођанске академије наука и уметности“ локални властодршци (који су на власт дошли захваљујући моћи и обећањима ДС које везе са сататусом АП Војводине нису имали) одлучили су да финансирају истоимену невладину организацију. Али да мало заварају траг доделили су Српској академији наука и уметности двадесетак хиљада евра. И док Бојан Пајтић, председник владе АПВ, држи говор о томе како помажу САНУ (иако не морају) само због привржености науци, вођство академије им се клања. Срећни су да за ситан новац постану покриће за финансирање невладине, новонационационалне конкурениције!?
Важно је да је Србија „добра“. Усвојили смо и декларацију у којој изражавамо жељење због мађарских жртава из Другог светског рата. Не сећам се да је мађарски парламент усвојио нешто слично кад је реч о српским жртвама, хрватски парламент тражи да жртве славимо као ослобођење. Али, важно је да нашу државу, што рече шеф дипломатије Иван Мркић, у тридесет година нису толико хвалили.
Само, познато је да се највеће похвале изговарају на сахранама.
