Чедомир Антић: Бањска

06:00 05.10.2023.

Нисам поклоник теорија завере. Такве теорије највећи су изазов не само историји као научној дисциплини, већ и разумном и критичком сагледавању света око нас. Ипак, после толиких деценија и даље се тешко навикавам на догађаје какви су прошлонедељни – они који су се одиграли на Косову и Метохији, у близини манастира Бањска. Реч је о једном новом времену тираније медијског спина и симулакрума, који полако постају део наше реалности. Није битно, дакле шта се догодило, већ коме је одговарало и ко је поверовао.

Да су се Срби одважили на терористичко деловање једноставно не могу да поверујем. Један од разлога је исход недељног догађаја: „терористи“ су поставили два камиона барикаде и у пуној опреми су са стотинак возила чекали да дође шиптарска и најамничка војска. Пркосећи тако НАТО-у, који је окупирао нашу покрајину, има обавештајну контролу над њом и техничку надмоћност која нема историјског ни савременог упоредника. Резултат је да су погинула тројица или четворица Срба, много њих је рањено. Србија је, после шездесет напада на српски народ на Косову током само три месеца, убистава и рањавања цивила и деце, које су извеле шиптарске снаге, оглашена за терористичку државу. Промењена је тема, Душан Јањић, који је раније тврдио да Србима не треба заједница општина, пошто су председници српских комуна ионако љубоморно везани за велику власт што им је даје устав „Репубљик Косова“, сада је славодобитно изјавио да је „Заједница српских општина мртва“. Све то после тек неколико месеци од појаве нове пророчице на британским оствима, моралне наказе али не и слепице, Алише Кернс, која је „предвидела“ и српски напад на шиптарске полицајце, те улогу цркве и хитне помоћи у свему томе. За то време по шиптарским медијима лута лажни монах који тврди да манастири Немањића нису српски и да их треба „ослободити“.

Србија је овим догађајем ипак темељно обрукана. Да, косовскометохијски Срби су организовали нерегуларне војне формације и ухваћени су од стране косовске, шиптарске полиције. Тешко су поражени у сукобу, изгинули су сиротани међу њима, који су преживљавали радећи цивилне послове углавном за државу. Злогласни Милан Радоичић је побегао у Централну Србију. Реакција Вучићеве власти је била самооптужујуће успорена, неинвентивна, а детаљи на којима су инсистирали указивали су да су свесни своје кривице. Уплашен од САД и савезника Вучић је – све претећи Шиптарима некаквим снимцима на којима се чује како не жале ако би неко од њихових заробљеника искрварио на смрт – повукао војску на стотину километара од административне линије са Косовом и Метохијом.

Шта се заиста догађало? Извесно је да о некаквом терористичком нападу српских снага није могло бити речи. Пре свега свакоме је јасно да се то не ради тако. Терористичкој организацији дају се по правилу најопштија упутства, прекину се везе са њеним вођама, па се она пусти да ради у народу и из њега. Шиптарски полицајци били би у том случају били поубијани мучки и крвнички. Усред дана од цивила, који би се после изгубили, оставаљајући шиптарске власти да немоћно врше репресалије над обичним народом. Тако су радили њихови терористи: рецимо, архисељачина што се крила иза деце, која се звала Адем Јашари, такође и осуђени (од шиптарског правосуђа) криминалац Султан те, Реми, Нациста и други. Они су то могли да раде зато што су располагали са десетак пута више територије и становништва него Срби на северу покрајине, као и зато што су их организовали и финансирали САД и НАТО. Шта би Срби добили тероризмом? Па нема реакције када Шиптари убијају децу и пале манастире, а шта би добили као шовинисти који су спремни на злочин да би дошли до циља? Добили би само бомбардовање српских градова и села натовим напалмом и осиромашеним уранијумом.

Остају две могућности. Прва, мало вероватна, да је неко преварио Вучића или само његове криминалце на Косову, да би једна демонстрација српских устаника могла да доведе до промене статуса Севера Косова. Ипак, у овим условима, радити то са војницима који толико личе на пресвучене руске војнике на Криму 2014, недостојно је памети најглупљег међу криминалцима којима је наш режим поверио српски народ на Косову и Метохији, а камоли особе Вучићеве интелгенције. Друга могућност је да су Радоичић и пар пребогатих саучесника радили све то како би избрукали Вучића, а у служби неке стране, не обавезно западне, Велике силе. И та ми верзија делује невероватно, али бољу нисам чуо. У оба случаја и оно мало, у шта смо сигурни, довољно је да режим СНС-а буде оборен са власти и његово вођство заврши на вишедеценијским робијама.

Пре осамнаест година, када је после Погрома од 17. марта 2004. требало реконструисати српске установе на Косову и Метохији залагао сам се за израелску политику према нашој отетој земљи.Тадашња влада се определила за османску политику. Уместо да јачамо српски народ на Косову и Метохији ми смо га подмићивали и дозвољавајући најгорима да се домогну власти, систематски смо га криминализовали. Тада сам написао текст тражећи да не буде дозвољено да од севера настане „разбојничка република“. Одговорио ми је Оливер Ивановић, један од српских вођа који је тада би близак Борису Тадићу: „Ако Антић има неке доказе нека све то пријави суду.“ – био је изричит. Наступали смо после пар година заједно у једној емисији. Био је тада државни секретар у српској влади. Овај храбри, учени и честити човек ме је само тужно гледао, није улазио у расправу. Касније ће га затварати Шиптари, а сумња се да су га убили они који су ових дана наоружали сиротињу и предали је шиптарским снајперистима. Срби су за Српску листу на почетку гласали тако што на шиптарске изборе није изашло ни 42% наших од Београда зависних и уцењених гласача! Сада се тражи само изговор да их српска влада преда шиптарским крвницима.

Зашто то дозвољавамо? После оваквог држања Србије према патњама Срба на Косову, лако ће бити укинути СПЦ изван граница Србије, окупирати Републику Српску и протерати заграничне Србе у Србију. После ће успоставити другосрбијанску власт у Новом Саду противно вољи народа и на оружје подићи Нови Пазар.

Зар нас пример Јерменије није ничему научио?