Иницијативом „Национална држава – а не ЕУ“ почело је формирање националног вишестраначког блока и пре нових избора, којe има зa циљ да, масовношћу присталица, присили власт да се окрене од Брисела и да створи националну државу Србију.

После само седам дана од прве јавне презентације пројекта Окупљање, покретач пројекта и председник Покрета за нормалну Србију Бранко Павловић, тврди да је нација зрела за тaj корак и да је то добијена партија – под условом да странке не буду спутане сопственом сујетом.

Павловић за Факте говори o првим корацима и резултатима покрета, могућим проблемима, партнерима и непријатељима – спољним и унутрашњим – и великом оптимизму који гради на чињеници да је двадесет година на јавној сцени, да је учествовао у многим акцијама, али овакав старт каже да никада није доживео!

– Први пут су ми се, у само неколико дана, јавили људи спремни да дају новац. Тако да оно што сам мислио да ће бити највећи проблем (јер је новац увек највећа и препрека и замка) испоставило се да није ниакакв проблем. Сада смо у фази регистрације организације, отварања сајта итд. и за 7 до 10 дана крећемо у пуну реализацију свега планираног.

Истовремено, наглашава Павловић, из многих контаката које имам, видим да и други на исти начин виде да је неопходно направити блок за следеће изборе. Укратко, мени, са свим искуством које имам, ово изгледа као добијена партија, коју само треба пажљиво и истрајно одиграти до краја.

Ко би све требало да се окупи у Окупљању? По Вашој процени, колики је удео бирача који су дали глас за проевропске странке (пре свега оне на власти), а који заправо не желе у ЕУ , него националну државу?

Прво да појасним улогу Окупљања. Рационално објашњење разлога важности изградње националне државе, а не уласка у ЕУ, угаони је камен делатности Окупљања.

У нашој јавности крајње је недовољно објашњено због чега све Србија не треба да улази у политичку организацију Европска унија. Углавном се све своди на питање Косова и Метохије, што је наравно важан разлог, али се превиђају једнако важни други разлози зашто треба развијати капацитет националне државе, а не улазити у ЕУ где се све битно преноси на неки имагинарни Брисел.

И да немамо проблем територијаног инегртитета због сецесије Косова и Метохије коју подржавају готово сви најважнији у ЕУ, Србија никако не би смела да улази у ЕУ зато што је то гробница демократије, потпуно аморална организација, са макроекономским моделом који већину моћи прелива ка Немачкој и додатно осујећује могући развој мањих друштава (држава) какво је Србија.

Као политички писмени људи, ми ћемо у другом делу наших активности објашњавати да окупљање у политичком наступу, а то значи прављење једне изборне листе, може да рачуна на победу на наредним изборима. У том циљу на једној страни ћемо на слична размишљања подстицати ДСС, СРС и Двери, а на другој страни радити на окупљању мањих организација које имају значајан потенцијал, а до сада нису биле довољно уважене на друштвеној сцени. Ми поуздано знамо да је на претходним изборима ова „групација“ добила 20 одсто гласова, али је нажалост чак 13одсто од тих 20 било расуто.

Уколико би се направила једна листа, она би извесно имала преко 25 одсто гласова, а уз рад на објашњавању грађанима зашто треба радити на развоју националне државе и преко 30 одсто. Таква позиција, нужно би довела до тога да би значајан део гласача и СНС и СПС гласао за такву обједињену листу, уколико би њихови лидери наставили са погрешном политиком борбе за добијање датума за отпочињања преговора за приступање ЕУ, као кључном питању Србије данас.

Да ли је Хаг – ослобођење Готовине и Маркача – довољан подстрек да се Срби окупе у захтеву за националном државом или ће мотивација сплашњавати са временом?

Какве реакције народа очекујете поводом могућег ослобађања Харадинаја, за којим ће уследити и примена споразума о граници са Косовом и Метохијом?

Укидање одговорности за геноцид, када су Срби у питању, веома је допринело отрежњењу људи. Тај тренутак сада треба искористити да се објасне и све друге погубности ЕУ, о којима сам говорио. Ако се то не учини, резултат ће самим окупљањем бити много бољи него на преходним изборима, али у том случају победа неће бити извесна. Харадинај ће извесно бити ослобођен. Све то снажним рефлекторима обасјава актуелну политику фактичког признавања сецесије Косова и Метојихе и битно смањује простор политичарима на власти да халабуком око корупције прикрију своје потезе око Косова.

Како видите Коштуничин проглас да је Србија угрожена, затим Двери које су потписале, као и ви тај проглас? Да ли је то почетак интеграције о каквој говорите?

То је одличан потез, зато сам и ја међу потписницима. У периоду који је пред нама, морамо показати акционо јединство, без икакве сујете – ко је у нечему био успешнији. Сада је потребна међусобна подршка, зато што је кључни противник изван Србије. И сам текст прогласа и све даље поводом њега такође показује да свест о неоходности заједничког наступа расте на свим странама. Ако је држава угоржена, а јесте, како би ДСС могао да не буде стожер окупљања?

Кажете да пројекат окупљања за годину дана кошта свега 150 000 евра, а већ првих дана сте скупили трећину. Када очекујете да ћете бити спремни да кренете са реализацијом пројекта и шта он све укључује?

Сада смо већ на 110.000. Крећемо крајем недеље са првом панел расправом „Демократија у ЕУ-Грчка и друге приче“, а пуним капацитетом за десетак дана. Мени је најдражи позив стигао из Лесковца, где су ми рекли да можемо да рачунамо на бесплатне опремљене просторије у Лесковцу за Окупљање.

Пројекат укључује више ствари. Потребно је озбиљно истраживање по најстрожим мерилима социологије шта грађани мисле о битним питањима о којима их нико не пита. На пример: да ли Србија треба да има снажну војску; да ли треба да понуди Русији отварање војних база на својој територији, да ли треба да постоји обавезан војни рок за мушкарце; серија питања која би анализирала зашто су за ЕУ они који се тако изјашњавају

Друга активност је продукција филма о настајању политичког окупљања, који би као презентација од 30 минута био доступан преко интернета. Планирамо серију разговора о свим битним темама (макроекономија, здравство, образовање), који би били вођени као отворени панели уз учешће публике и које би снимили у две верзије – по 7 и 30 минута.

За младе би тако добили жив и занимљив програм и унапред утемељили главне правце будућег вођења државе (све оно што пре избора партије тврде да имају, а после се покаже да немају готово ништа). Израдићемо сајт пројекта „Окупљање“, а требало би и да отворимо око 20 канцеларија у већим градовима преко којих бисмо промовисали потребу за остварење програма „Национална држава – не ЕУ“. Према искуству које имам, за годину дана рада износ који сам навео би био довољан.

Према Вашој процени, колико дуго би требало да функционише Окупљање у пуном капацитету да би на представнике власти извршило довољно велики притисак да бикренули у прављење националне државе и окренули се од ЕУ? Како замишљате притисак који би проевропљане окренуо од европског пута?

Ми се окрећемо бирачком телу. Па и бирачком телу СПС и СНС. Чак и једним делом УРС-а. Не наравно Г17. Њима нема спаса! Подршка коју Окупљање, активности политичких партија, покрета и организација за једну листу „Национална држава – не ЕУ“ буде добијала од грађана, биће главни притисак на све на политичкој сцени. Мера тог притиска је: прикључи се или идеш у опозицију.

Кажете да је први корак да Србија дефинише непријатеље – ко то треба да уради и шта потом?

То морају да ураде сви којима је до Србије. Нема потребе да их ми сврставамо у непријатеље. То су они сами урадили признавањем сецесије Косова и Метохије. Кад се то наведе у званичном документу, тек онда ће странци почети да слушају шта ми то хоћемо. Овако, док нас они комадају, а ми чезнемо за датумом отпочињања преговора за пријем у ЕУ, они на нас гледају као на бескичмењаке које нису довољно згазили.

Које су главне препреке да Окупљање успе? И, шта ако не успе?

Увек сујета. Али то се превазиђе кад је мука велика. И кад је човек стрпљив и спреман да из свакога извуче оно најбоље. Окупљање не може да не успе. Може само да се покаже ко у ствари није био одговоран према народу и Србији, а и то је важно рашчишћавање терена. До победе ће извесно доћи. Мој напор је само да дође што пре.

Диана Милошевић

 

(Факти)

Ознаке: блок, држава, партије, Србија, сујета партија