Pročitaj mi članak

Boškov odgovor Zorani Mihajlović: Vi ste lobista za strance i simbol korupcije

0

Aktuelni ministar rudarstva i energetike Zorana Mihajlović uvek se javi kada treba štititi interese stranaca u Srbiji. Tako je po ko zna koji put ustala u odbranu po zlu čuvene strane multinacionalne kompanije „RIO TINTO”, koja gde god je poslovala u svetu iza sebe je ostavila ekološku pustoš, a sada je došla i u Srbiju. Upravo je za to najodgovornija sadašnja Vlada na čelu sa Anom Brnabić i Zoranom Mihajlović, koja je 24. jula 2017. godine potpisala „Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i kompanije RIO TINTO u vezi sa implementacijom projekta Jadar”. Njih dve su najveći lobisti za strane interese u vladajućem režimu.

Позивамо Зорану Михајловић да нам наведе пример где „РИО ТИНТО” послује без негативних последица по животну средину и зашто друге државе у Европи не отварају руднике литијума када располажу резервама ове руде? Зар поменуте државе не желе економски развој по овом основу? Зашто би баш овде „РИО ТИНТО” улагао 450 милиона долара до краја ове године ако неће извући ко зна колико пута већи екстрапрофит и ако већ нисте дали дозволе за отварање рудника упркос томе што нема студија о процени утицаја на животну средину? Зашто „РИО ТИНТО” већ откупљује имања у лозничким селима ако им није одобрено отварање рудника? Да ли то значи да ће намештени референдум бити покриће за одлуку власти која је већ донета?

Који је домаћи економски интерес да страна компанија експлоатише наша рудна богатства са овако ниском рудном рентом, а овако високим ризиком за угрожавање животне средине?  Не само да српски сељаци неће моћи више да раде на својим њивама, већ неће моћи више ни да живе на својим вековним имањима. Шта је важније: рудник и остварење екстрапрофита за стране компаније или здравље наших грађана, заштита животне средине и производња здраве хране која ће дефинитивно бити битнија од било чега другог у 21. веку?

Оно што је посебно проблематично јесте да се Зорана Михајловић већ две деценије налази у свим властима иако за њу никада нико није гласао сем у западним амбасадама. Управо је она један од симбола корумпираног политичког система који се овде није мењао упркос променама на власти. Наравно да Двери нису против економског развоја Србије већ напротив – управо у очувању здраве природе, туризму и пољопривредној производњи видимо наш домаћи економски интерес. Ово питање није само еколошко већ управо политичко јер еколошки патриотизам за који се Двери залажу значи одбрану Србије од страних лобиста који би жртвовали и нашу еколошку и здравствену безбеност зарад интереса странаца и њиховог екстрапрофита.