Pročitaj mi članakU novom sazivu Narodne skupštine poslanička grupa Srpski pokret Dveri – Patriotski blok pokazala je opozicionu solidarnost uvek kada je trebalo: potpisali smo zahtev za vanrednu sednicu na temu političke odgovornosti vlasti za tragedije koje su se desile 3. i 4. maja, potpisali smo zahtev za smenu ministra policije Gašića, podržali smo zajedničke opozicione zahteve koji su postali osnov protesta ”Srbija protiv nasilja”…
Са друге стране, прозападна опозиција одбила је све предлоге које су до сада предложиле Двери и државотворни блок патриотске опозиције: да се одржи посебна седница о стању на КиМ, да се поднесе захтев за смену председника Владе Ане Брнабић, да државотворни блок добије овлашћеног представника за тачку дневног реда о одговорности РЕМ-а уместо што је то дато Бакарецу… Сада одбијају и да представник државотворног блока буде на челу Анкетног одбора упркос чињеници да наше три посланичке групе (НАДА-Заветници-Двери) заједно имају 28 народних посланика и за разлику од прозападне опозиције нису имали овлашћена лица нити за једну тачку дневног реда на претходној седници. То не може бити случајно већ је то управо договор између ССП и СНС да се државотворни блок патриотске опозиције маргинализује.
Изражавам отворену сумњу да Странка слободе и правде има договор са Српском напредном странком да подржи увођење санкција Русији, а да заузврат добије подршку за повратак на власт у Београду и Републици. То знају сви у прозападној опозицији и донедавно нису желели да имају било шта са ССП-ом због тога. Како је дошло до тога да ССП, упркос тајним договорима са Вучићем, буде поново примљена у опозицију, питање је за остале колеге из прозападне опозиције.
Оно што је лако проверљива чињеница која се тиче првих предлога за формирање Анкетног одбора за утврђивање истине о мајским трагедијама јесте да сви ти предлози, који су дошли и из редова власти и из редова опозиције, нису садржавали реченицу да највећа опозициона посланичка група даје председника Анкетног одбора, већ да се – као што стоји и у Пословнику о раду Парламента, он бира из редова чланова Анкетног одбора (у прилогу: допис из посланичке групе Народне странке са потписима Маринике Тепић, Срђана Миливојевића и Радомира Лазовића од 12. маја, 13:16 часова, као и допис Миленка Јованова од 16. маја, 8:11). Све се, међутим, променило тог 16. маја када Јованов брзо повлачи свој предлог већ у 11:17, а Лазовић предаје нови са том додатом реченицом у 14:35 који Орлић сутрадан уврштава у дневни ред седнице. Јавности и нама остало је потпуно непознато како је до тога дошло и ко се и када о томе договорио, јер то није био договор унутар опозиције нити на колегијуму Народне скупштине. Не видимо друго објашњење сем да је ово договор између СНС и ССП да управо Мариника Тепић буде на челу Анкетног одбора. Ми сматрамо да председник и треба да буде из редова опозиције, али да то не може бити Мариника Тепић, управо зато јер сумњамо у договоре иза сцене који постоје између ССП и СНС и не желимо да будемо део њихове политичке игре.
Сигуран сам да грађани који су на протестима широм Србије и који су генерално против власти нису за повратак на бивши режим већ да желе промену комплетног корумпираног система који овде влада више од 30 година. Зато на челу Анкетног одбора не могу бити политичари који су већ били на власти, који су променили више странака и који имају закулисне договоре са актуелном влашћу, оличене у састанку који су насамо имали Драган Ђилас и Александар Вучић након београдских избора на којима је опозиција победила.
На сутрашњој конститутивној седници Анкетног одбора нећемо подржати избор Маринике Тепић за председника већ ћемо предложити да за председника буде изабран представник државотворног блока патриотске опозиције, јер прозападна опозиција нема нити може имати монопол на опозициони рад нити ћемо дозволити њихове игре и договоре са влашћу иза сцене. Сматрамо да на овај начин не рушимо опозициону сарадњу коју смо увек до сада испоштовали за разлику од колега, већ истеравамо ствари на чистац. Прозападна опозиција мора да научи да поштује патриотску опозицију без које нема смене актуелне власти, као што морају да схвате да нема повратка на бивши режим и да нова власт мора да буде заиста нова а не стара или рециклирана у америчкој амбасади у Београду.
