Pročitaj mi članak
Апокалиптична поплава је прошла. Али је остао политички муљ који се таложи деценијама.
За време ванредне ситуације, проглашене због катастрофалне елементарне непогоде, Покрет Двери није се оглашавао критички према владајућем режиму, већ смо све учинили да се укључимо и помогнемо тамо где је било најпотребније. И то они који су били у одбрани од поплава на терену добро знају.
Чак и кад су у јеку ванредне ситуације покренули предистражни поступак против нас у Вишем јавном тужилаштву и саслушавали нас у Полицији – ћутали смо, јер су многе породице биле у далеко тежој ситуацији.
Али, време ванредне ситуације је прошло, и дошло је време да се чује критичка реч о свему што нам се десило. И то не само у овој природној бујици, већ у константној поплави политичке бахатости и неодговорности која траје више деценија уназад.
Зашто више немамо државу?
Да ли је коначно дошло време да се запитамо ко нам је уништио Војску, да би у времену ванредне ситуације у држави било ангажовано максимално неколико стотина војника? Ко је укинуо цивилну заштиту да нема како треба и на време узбуне за евакуацију нити одбране градских и сеоских бедема од поплава, док у државном складишту нема ни џакова ни лопата, ни чизми ни рукавица?
Ко је укинуо градске робне резерве, да нема одакле да се унесрећенима и евакуисанима пружи прва помоћ? Ко је годинама вршио инспекцијски надзор над водотоковима, нарушеним или неизграђенима бедемима против поплава, запустелим каналима за одводњавање, уличним водопропустима који су забетонирани…, и ништа није урадио да се боље припреми за овакву елементарну непогоду?
Има ли овде државе?
Како држава која није одбранила себе ни у једној области државног живота може да се одбрани од поплаве? Ако је неко годинама уништавао све елементе државности тај је неспреман и за много мање изазове од елементарних непогода. Тај више не уме ни да прочита упозорење Републичког хидрометеролошког завода о опасности од поплава и припреми џакове са песком!
Србија је држава у којој Председник државе Томислав Николић изађе на поплављена подручја после неколико дана закашњења и у којој министар за ванредне ситуације Велимир Илић нема никакву надлежност у ванредној ситуацији, нити се за шта пита нити је виђен на најважнијим местима одбране од поплава, а камоли да је командовао одбраном.
Какве везе и искуства има Небојша Стефановић са ванредним ситуацијама и Министарством унутрашњих послова, какве Александар Антић са енергетиком и Зорана Михаиловић са грађевинарством, а какве тек Никола Селаковић, министар правде – са спашавањем поплављених?
Хоће ли им неко коначно рећи да је изборна кампања завршена, да не морају сваки дан да воде са собом камере, дају изјаве и сликају се, већ да треба да раде свој посао, а професионалцима препусте да раде оно што они, политичари, не знају и у оваквим, ванредним ситуацијама не би смели да глуме да знају?
Србија је држава у којој Председник Владе, који за то нема никакву надлежност, поставља начелника Генералштаба Војске за команданта одбране једног града од поплаве и тиме руши комплетан државни и војни поредак?
Исти Премијер виче на сопствене министре, диже панику и шаље хиљаде добровољаца у град у коме живи више десетина хиљада људи које нема ко да организује да заштите сопствени град од поплаве. У питању је премијер који има непрестану потребу за саморекламерством и подизањем личног рејтинга, до те мере да и ванредну ситуацију користи за партијску и личну промоцију.
Зар је могуће да надлежни нису могли да однесу флаширану воду поплављеној Коцељеви која је остала без исправне пијаће воде док премијер није стигао да оде хеликоптером у Коцељеву и истовари пакете воде? Па, добро, где је крај овој медијској представи?
Зар је могуће да премијер мора да глуми строгоћу и самосажаљење и у оваквим тренуцима, уместо да командује и координира? И заиста нам је већ доста те Премијерове глумачке позе у којој непрестано кука како ради 25 сати и устаје у 6 ујутру.
Ако је толико тешко г. Вучићу – поднесите оставку и препустите другима да воде овај народ и државу, без таквог глуматања и саморекламирања у свакој прилици. И да видимо мало одговорност Ваше Владе, Ваших министара, Ваших службеника, Вас лично? Испада да Ви никада ни за шта нисте одговорни: ни када Ви лично доведете неуспешне министре, ни када их прво хвалите а после оптужујете за разна недела, ни када директно Ви поставите председнике управних одбора у државним банкама које банкротирају јер их Ваши чланови и кадрови опљачкају, или, пак, кад Ваши људи воде Државну лутрију која послује са губитком или запослите хиљаде партијских војника у јавном сектору да бисте после свима запосленима смањивали плате? Има ли у свему овоме Ваше одговорности?
И сада ће очито, као што рече наш несрећни Председник, на крају бити констатовано да је све било изузетно добро одрађено од стране власти, а криви ће опет бити грађани који не слушају власт. Када ћете, г. Вучићу и г. Николићу, признати да сте Ви за нешто криви и сносити и најмању одговорност?
Нема обнове у неолиберализму
Актуелна Влада Србије, која представља врхунац поплавног таласа петооктобарске распродаје и уништавања државе, не може извући никакву поуку из ове ванредне ситуације. Имала је Јоргованка Табаковић радне акције у тачки 2 предлога Новог народног договора са којим су Двери изашле у политички живот још у фебруару 2011. године, али није било радних акција до сада. Зашто?
Зато што су масовне радне акције могуће само у друштву које има заједнички идеал и систем вредности, а не и у разореном друштву које су опљачкали страначки паразити, који нису могли да одоле да се и у овој ванредној ситуацији не појављују са страначким обележјима и којима више нико не верује да неће све на овоме свету искористити искључиво у страначком интересу?
Да бисмо у будућности спречили овако катастрофалне последице елементарних непогода и друге несреће потребне су сасвим другачије реформе од неолибералних. Потребно је вратити државу српском народу и свим грађанима Србије!
Вратити редовно служење војног рока, повећати кадровске и техничке потенцијале Српске Војске, обновити систем цивилне заштите и градске робне резерве, као и војно-народне вежбе за одбрану од елементарних непогода, послати наше оперативце из сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије у Русију на обуку, подржавити водопривредна предузећа и покренути јавне радове и радне акције у којима ће учествовати сви који то желе без обзира на страначку припадност и интересе.
Како да овим мерама прибегну они којима су Владу формирали амбасадори западних земаља, Светска банка и ММФ? Како да државу обнављају они који деценијама учествују у њеној разградњи? Како да нешто конкретно ураде они који су се цео живот бавили искључиво личним маркетингом и страначким интересима?
Можда је управо сада прилика да се изађе пред неолиберале на власти и понуди им се овај, другачији концепт руковођења државом који би се могао означити као – повратак држави, па да тако сви могу да виде њихов одговор након краха њиховог система власти у једној ванредној ситуацији. И у склопу тога обавезно затражити њихову одговорност од које беже као ђаво од крста.
(Бошко Обрадовић за СРБИН.ИНФО)
