Прочитај ми чланакБошко Обрадовић. Председник Српског покрета Двери. Слови, и важи, за једног од ретких лидера нове генерације политичара у Србији.
Можда је и зато свакодневна мета режимских медија и прорежимских аналитичара.
У будућем сазиву Скупштине Србије биће на челу посланичког клуба Двери.
С: Господине Обрадовићу, шта Двери доносе ново у Скупштину Србије?
Бошко Обрадовић: Пре свега, нове људе, а затим и нову политику. Скупштина Србије више неће изгледати онако безидејно, једнолично и анемично као до сада. Чуће се један нови и другачији политички глас.
С: Поново сте, као и 2012, године, указивали на изборну крађу. Шта се заправо десило?
Б.О: Када је СНС увидела да ће имати 30 посланика мање него у претходном скупштинском сазиву, покушали су са изборном крађом којом су желели да испод цензуса спусте три листе опозиције и украду те мандате, који би по Донтовом систему у највећој мери припали првопласираном, тј. СНС.
Нису очекивали солидарност опозиције и бирача који имају потпуно супротне и често супротстављене политичке програме. Успели смо заједничким снагама да одбранимо изборну вољу грађана Србије, јер не може СНС да одлучује о резултатима избора. Сада је веома важно до краја истражити целу ствар и предложити промене изборног законодавства које би онемогућиле да се овакви покушаји крађе више икада дешавају.
С: Који су највећи проблеми Србије данас о којима ћете говорити у Парламенту?
Б.О: Огромна незапосленост, низак стандард грађана, бела куга, урушен здравствени систем, неадекватан образовни систем, корупција на сваком кораку, угрожен територијални интегритет…Огроман је број проблема, а они се погрешном политиком не решавају, већ се само продубљују.
С: Па зар се власт не буса свакодневно како се „уби од посла”, од јутра до сутра, за добробит грађана Србије?
Б.О: Урушавањем државног, самим тим и привредног и економског система, досадашња власт је више радила у интересу странаца и увозничког лобија, који желе да нас колонизују, него у интересу грађана. Србија се уводи у дужничко ропство, а од наших грађана ствара се јефтина радна снага и робље у сопственој земљи.
С: Добро, то су констатације, али – шта да се ради?
Б.О: Време је да побољшамо економску, привредну, културну и војно-безбедносну сарадњу са Руском Федерацијом. Време је да неко стави породицу и породичне људе на прво место, да ту основну ћелију друштва сачувамо и да јој максимално помогнемо. Време је за домаћу привреду и нова радна места.
С: Шта замерате (до)садашњој власти?
Б.О: Цела претходна (напредњачка) власт свела се на самовољу једног човека. То је посебно велики проблем. Вучићу замерам што је, у тренутку када цео свет напушта погубан концепт неолиберализма, одлучио да нас уназади агресивним неолибералним мерама, попут политике штедње, давањем субвенција и земљишта странцима и увођењем диктатуре која је својствена неолибералним режимима.
Имаће ДВЕРИ свог кандидата
С: Шта планирате за председничке изборе идуће године?
Б.О: Надам се да је ово последња година председничког мандата Томислава Николића, који са купљеном дипломом не заслужује да се налази на том месту. Томислав Николић је прекршио сва своја предизборна обећања: није истражио изборну крађу 2012, прекршио је Устав Србије подржавајући антиуставни Бриселски споразум, потписао је скупштински закон о сарадњи са НАТО пактом, стао је на страну Александра Вучића у свим тренуцима када је власт радила на штету српских националних и државних интереса… Вучић никада не би дошао у позицију на којој се налази да није било политичког превртљивца и прелетача Томислава Николића, тако да одговорност за све лоше што ради Вучићева власт мора да преузме и Томислав Николић.
С: Добро, то је о Томиславу, али шта ће Двери догодине…?
Б.О: На председничким изборима следеће године Српски покрет Двери имаће свог кандидата. Ко ће то бити одлучиће Главни одбор Покрета. Србији су за председничке изборе потребни нови, а не стари и већ толико пута виђени кандидати.
С: На шта конкретно мислите?
Б.О: Као председник Владе, потписао је уредбу о смањењу подстицаја за пољопривредну производњу за 2016. Направио је потпуно погрешан избор кадрова у влади, наставио је урушавање државе и српске привреде на погубном путу у ЕУ, потписао је антиуставни Бриселски споразум који је штетан по националне интересе, спроводи диктате Брисела и ММФ-а на штету грађана Србије и српских привредника, понижава грађане бестидним промотивним кампањама, више се бави личним маркетингом него решавањем горућих проблема у друштву…
С: Чекајте, а борба против криминала с нултом толеранцијом?
Б.О: Даље, испоставило се да је напредњачка борба против корупције и криминала била само фарса: она је почела са хапшењем Мишковића, а завршила се са Мишковићевим испијањем шампањца са градоначелником Београда Синишом Малим.
Ниједно раније предизборно обећање нису испунили – нема Закона о пореклу имовине, није укинуто страначко запошљавање, нису угасили сувишне државне агенције, већ су основали нове, нема нових радних места, константно нам пада запосленост, нема најављених инвестиција, нема јефтиних станова, Канцеларије за брзе одговоре…
С: Па, јел има да је нешто урадио?
Б.О: Има! Вучић је задужио земљу за додатних 10 милијарди евра, и по томе је неславни рекордер. Поскупела је струја, а обећао појефтињење. Повећао је порезе, смањио плате и пензије. С друге стране, нигде на медијима не можете да критикујете власт.
С: Све је више медија, како изгледа та сцена?
Б.О: Медијска сцена Србије изгледа овако: Парови, Вучић, Фарма, Вучић, Парови, Вучић, Фарма, Вучић…
С: Шта бисте Ви урадили да сте на њиховом месту?
Б.О: Залажемо се за економски патриотизам, за политику развоја, а не политику штедње. Залажемо се, превасходно, за улагање у домаћу привреду, а не у стране инвеститоре, за развој српског села и пољопривреде, а не за смањење и укидање субвенција за пољопривредну производњу. Улагања у нашу пољопривреду подразумевају и развој прерађивачке индустрије и индустрије пољопривредних машина.
С: Ви и Ваша странка стално о породици и породичним вредностима, а оно…
Б.О: Породична политика је јединствена појава на српској политичкој сцени. У најмању руку је чудно да се проблемом беле куге, наталитета и подршке породицама и рађању, не бави ни једна од политичких организација и то у земљи чије је становништво међу најстаријима у Европи и где сваке године умре 35.000 људи више него што се роди деце!
Као израз наше породичне политике је и залагање за заштиту презадужених породица и предлог за доношење Закона о личном стечају. Тражимо враћање обавезног служења војног рока, разумне дужине и облика примереног нашим безбедносним потребама.
С: Спољна политика?
Б.О: Сматрамо да јачање наших билатералних односа са Русијом треба да буде приоритет наше дипломатије у наредном периоду.
С: Каква је Ваша спољно-политичка оријентација? Час Вас финансирају Руси и Путин, час САД и Обама, ЦИА се подразумева?
Б.О: Ми смо против учлањења Србије у злочиначки НАТО. Противимо се и уласку Србије у ЕУ, јер је она у великим проблемима и распада се пред нашим очима. Такође, против смо ММФ-а и распродаје националних ресурса странцима.
Одбранили смо Телеком, а морамо сачувати у нашим рукама и ЕПС, ПКБ, као и све природне ресурсе и изворе пијаће воде. Српске оранице не смемо продавати странцима. Против смо генетски-модификоване хране и ГМО семена на нашим њивама.
После 16 година безалтернативног пута ка ЕУ, после распродаје државних предузећа странцима и банкарског ропства у које смо упали, залажемо се искључиво за спровођење политике српских интереса.
Доста су странци били привилеговани у Србији, ми желимо да држава Србија превасходно улаже у развој домаће пољопривреде, у развој малих и средњих предузећа у Србији.
Не треба ММФ да нам одређује колике ће бити плате и пензије. То је понижавајуће. Ми бисмо се захвалили ММФ-у и отказали њихове услуге, јер нам не треба тутор у рођеној кући.
С: Лепо, а новац?
Б.О: Додатно бисмо опорезовали стране банке и увели прогресивно опорезивање. Та средства преусмерили бисмо у развој домаће привреде.
Тражићемо решавање кредита у швајцарским францима. Банке су за осам година, само у валутним разликама, оствариле екстра-профит, читај отеле, пола милијарде евра нашим грађанима.
Наравно, нису проблем само кредити у швајцарцима, већ и остали кредити. Ми нудимо свеобухватна решења – отпис дугова кроз лични стечај, укидање валутне клаузуле итд.
Јасно и гласно кажемо: ми смо гласноговорници и заштитници интереса грађана Србије, а не страног капитала и банкарских зеленаша.
С: У недавно завршеној изборној кампањи готово нико није говорио о култури. Да ли је ово питање толико неважно у Србији?
Б.О: Одсуство културне политике није био проблем само ове кампање. Ради се о вишедеценијском националном проблему. Маргинализација културе и дугогодишња небрига државе у том правцу као директну последицу имају разарање нашег друштва и система вредности на коме оно почива.
Културне институције су у веома тешком положају, а недопустиво је да најстарије међу њима, Српска књижевна задруга и Матица српска, опстају само захваљујући ентузијазму људи који у њима раде. Однос према култури је углавном политикантски.
То смо могли ведети приликом откривања споменика Бориславу Пекићу. Две странке су покушавале да напакосте једна другој, а да самом Пекићу није посвећена дужна пажња: није организован научни скуп о његовом стваралаштву, никаквом серијом на националној телевизији његово дело није приближено широј јавности, нити је у том правцу организована било каква просветна акција у нашим школама.
Слично је било и приликом недавног обележавања 75. годишњице од оснивања НДХ: никакав међународни научни скуп није пратио ову годишњицу, никакви пројекти за систематско и трајно проучавање геноцида над српским народом нису промовисани (само је Ваш „Сведок” дао специјални додатак у којем је обелоданио изворни документ у којем сами Хрвати признају да је у Јасеновцу убијено преко 600 хиљада људи!)…
Није дошло до јачања стручних и техничких капацитета Музеја жртава геноцида, а није било ни просветне акције у државним, образовним и информативним системима.
С: Утисак је да сте огорчени на реакцију државе?
Б.О: Како протумачити овакав однос у тренутку када наша Црква улаже велике напоре да се спречи канонизација Алојзија Степинца у Ватикану, а у Хрватској се поново разбуктавају авети усташтва?
С: Помињали сте, чини ми се, доста и Његоша?
Б.О: Хоћу овде да укажем и на то што 2013. ни на који начин није обележена 200. годишњица од рођења Петра Петровића Његоша.
Пристајемо ли ми на тај начин прећутно на фалсификовање историјских чињеница и прекрајање нашег националног идентитета по моделима створеним у Бриселу, Берлину, Лондону или можда Загребу или Подгорици? Захтев времена је да посебну пажњу посветимо промоцији културе у масмедијима, првенствено на телевизији.
С: Незадовољни сте и електронским медијима?
Б.О: Услови за добијање националних фреквенција морају се мењати у правцу подизања квалитета програма, у смислу обавезе емитера на одговарајући проценат образовног, играног, те програма са садржајима из културе, и то у прихватљивим терминима.
С: Ви, заиста претерујете, а ријалити, старлете, неукус „јер то народ воли”…?
Б.О: Ријалити програми се морају – или забранити – или додатно опорезовати и изместити у термине после поноћи.
Посебну пажњу желимо да посветимо неговању традиционалне културе и фолклора, како српског, тако и свих националних мањина које живе у Србији.
Жеља нам је да се овај сегмент културне делатности унапреди и да се стално осавремењава, јер национално сматрамо темељном одредницом идентитета сваког појединца, те добрим пољем за неговање заједништва и еманципацију најширих друштвених слојева.
Квалитетна и објективна информација захтева новац. Поштујте рад новинара и помозите опстанак слободног новинарства. Купите Сведок на киоску.
