Pročitaj mi članak
Некадашњи директор ВБА Светко Ковач о деловању обавештајних служби у нашој земљи, исламским екстремистима на Балкану, присклушкивању, погибији гардиста…
СРБИЈА је последњих скоро 25 година била у жижи интересовања светске јавности, а самим тим и врло интересантна за стране обавештајне службе. То је и сада. Обавештајне службе око 40 одсто података добијају из јавних извора, исто толико коришћењем техничких средстава, а само око 20 процената преко агентурних веза, односно људских извора.
Говори овако бивши директор Војнобезбедносне агенције генерал Светко Ковач, који је готово целу каријеру провео у војним службама безбедности, а послењих десетак година налазио се на челу ВБА. Овај „безбедњак“, екслузивно за „Новости“, говори о деловању обавештајних служби, опасности од тероризма у нашој земљи, прислушкивању, погибији гардиста у топчидерској касарни…
* Можете ли да објасните како данас делују стране обавештајне службе у Србији?
– Обавештајне службе су одувек биле инструмент раног упозорења на потенцијалне претње националној безбедности неке државе, односно значајан извор података за креирање и вођење спољне политике. Обим, интензитет и начин деловања зависе од интересантности и безбедносне ситуације у тој земљи.
* Колики је стварни утицај страних служби, посебно САД, Русије, Велике Британије, Немачке, у свету и у нашој земљи?
– Стране обавештајне службе прикупљају податке о актуелним догађајима у нашој земљи. Владе свих земаља желе да имају поуздане информације о Србији, како би на основу тога креирале и водиле политику према нашој земљи. Према томе, обим, интензитет и утицај страних служби зависе од заинтересованости њихових земља за догађаје у нашој земљи.
* У НЕДАВНО објављеној књизи сте доказали да Ранковић није тајно прислушкивао Тита. – О Брионском пленуму и афери прислушкивања написано је много књига. Већина аутора, од којих су неки учесници тих догађаја, сматра да није постојало нелегално прислушкивање. За разлику од других аутора, ми смо ову тезу аргументовано потврдили на основу великог броја докумената, који су први пут објављени. Не знам да ли је то била завера против Србије, али је то сигурно био сукоб два концепта, федералног, кога су у почетку заступали Тито и Ранковић, а касније само Ранковић, и конфедералног који су заступали представници Словеније и Хрватске, Кардељ и Бакарић. Победа конфедералног концепта и све што се након тога дешавало указује да је то био почетак разбијања Југославије.
* Када говоримо о шпијунажи, углавном мислимо на њен „политички део активности“…
– Да, али не треба заборавити један врло значајан сегмент, а то је економска шпијунажа. Велике светске фирме иза којих стоје њихове државе желе да знају колики је ниво безбедности њихових улагања, стварна вредност некретнине, предузећа или посла у који улази и слично. Наравно, битни су и подаци о конкуренцији, као и сви други у тендерима необјављени подаци.
* Да ли је последњих година можда промењен метод деловања страних обавештајних служби?
– Обавештајне службе настоје да дођу до релевантних и поузданих података, који се налазе у центрима моћи, односно одлучивања, а то су највиши функционери и најутицајније личности у државама. Сноуден је открио да је НСА пратила „милионе особа у свету“ и чак око 35 светских лидера. Сигуран сам да међу овим „милионима“ скоро да нема обичних грађана, него су то носиоци значајних података или особе које због разних разлога представљају потенцијалну и реалну претњу.
* А како долазе до података?
– Обавештајне службе мењају методологију деловања и траже како да на најбржи и најбезбеднији начин приступе тајним подацима. Данас се комуницира телефонима, таблетима, лаптоп рачунарима и другим савременим средствима, а према неким истраживањима друштвена мрежа „Фејсбук“ има око 1,35 милијарди корисника, међу којима се налазе и особе које поседују значајне податке. Због тога се и методологија прилагођава и тражи најбољи начин долажења до података из ових извора.
* Постоје ли механизми заштите од деловања обавештајних служби?
– Главни посао контраобавештајних служби је да откривају и пресецају делатности страних обавештајних служби. Ја, као контраобавештајац, кажем да су контраобавештајне службе успешније у обавештајно-безбедносним сукобљавањима. Велики изазов за сваког контраобавештајца је да открије агента неке стране обавештајне слубе.
* Али, оне не добијају податке само од агената…
– Пошто поред агентурних, односно тајних метода, обавештајне службе користе отворене изворе и техничка средства, постоји велики број процедура и мера заштите од оваквог начина деловања. За нас је посебно значајно како се заштитити од много супериорнијих техничких система. И ту наравно постоје мере које знатно повећавају степен заштите.
* Да ли постоји реална опасност од исламиста на нашим просторима?
– Исламски екстремизам се на овим просторима појавио након доласка муџахедина и њиховог учешћа у оружаним сукобима на простору БиХ. Када је 2007. године на планини Нинаји код Новог Пазара откривена екстремистичка група која је поседовала оружје и изводила класичну војну обуку, било је јасно да се ради о потенцијалној терористичкој групи. Захваљујући веома брзим и ефикасним мерама државних органа, превентивно је спречено формирање и ширење екстремистичких група.
* ВБА је својевремено била укључена у истрагу смрти двојице гардиста у Београду… – Погибија двојице гардиста у објекту Караш је велика трагедија за њих, њихове породице и за Војску Србије. Трагично је и то што до сада тај случај није решен. Верујем да не постоји нико ко опструише или прикрива неке податке због којих се овај случај не решава. Војнобезбедносна агенција није учествовала у предузимању истражних радњи у вези са овим случајем зато што је погибија оквалификована као акт убиства, а не тероризма, када би ВБА била надлежна за поступање. * Да ли ваши извештају указују да су они убијени од трећег лица? – Немам агрументе да кажем да гардисти јесу или нису убијени од трећег лица. Међутим, потпуно сам сигуран да то није повезано са наводним скривањем Ратка Младића у том објекту. Утврдили смо да се у овом објекту никада није скривало ниједна особа која је оптужена пред Хашким трибуналом. Младић од 1. јуна 2002. године није боравио у војним објектима. У време погибије гардиста и много пре тога боравио је у приватним становима на Новом Београду…
* Немали број наших држављана из Рашке области бори се на страни Исламске државе…
– Да, посебан проблем је чињеница да су многи екстремисти са наших простора отишли на Блиски исток, првенствено у Сирију и Ирак, и учествују „у светом рату“ за стварање „калифата“.
За нас је проблем што су многи од њих са простора Рашке области, КиМ и југа Србије и што ће се део њих вратити одакле су и отишли.
Не верујем да ће се бавити неким другим послом осим јединим који знају – тероризам и изазивање сукоба.
Не треба занемарити ни чињеницу да Исламска држава ставља Балкан на мапу будућег „калифата“. Према томе, исламски екстремизам је претња не само Србији него и региону.
* Које су најважније мере превенције и заштите од тероризма?
– Једна од најважнијих је добра сарадња служби безбедности, како у региону тако и у свету, првенствено на прикупљању и размени података и изради процена о терористичким претњама. Значајне су и мере на политичком, дипломатском и економском нивоу. Сви морамо бити свесни какве би могле наступити последице у региону у случају да тероризам од потенцијалне постане реална претња.
* Да ли вам је познато да је неко у нашој земљи осуђен због такозваних недозвољених активности, односно шпијунаже? Или су се обавештајци „ућутали“?
– Јавности је познато да је у току један судски поступак који се води због шпијунаже. Поучен неким лошијим искуствима управо из овог случаја, као и неких сличних случајева у свету, сматрам да је санкционисање шпијунаже кроз судски поступак често контрапродуктивно. Случајеви шпијунаже се могу санкционисати и на дипломатском нивоу.
* Колико је данас реална опасност од недозвољеног прислушкивања или изношења у јавност тајних докумената ради дискредитације појединаца у политичке сврхе?
– У последње време било је неколико случајева где је постојала сумња да су чак и највиши државни функционери нелегално прислушкивани. Велики је проблем што ниједан од тих случајева није разјашњен.
* Шта може да очекује обични грађанин ако не можемо да утврдимо да ли су наши највиши државни функционери прислушкивани и по чијем налогу је то рађено?
Увек постоји могућност нелегалног прислушкивања и управо због тога и постоје механизми контроле и надзора над радом служби безбедности.
(Новости)
