Pročitaj mi članakSituacija u BiH podseća na partiju preferansa, ne samo po tome što u njoj učestvuju tri igrača. Popularna kartaška igra zasniva se na taktici, a ne na strategiji, pa bi po toj analogiji moglo da se objasni i najnovije približavanje stavova srpskih i hrvatskih vođa u BiH.
Ако посматрамо једну од интерпретација истине шта се догодило са Југославијом, у њој можемо да нађемо да су Срби, као најбројнији народ, носили и највише одговорности, каже Александар Врањеш са бањалучког Факултета политичких наука. Због онога што се десило, Срби би требало да буду и најодговорнији.
„По тој аналогији, ако би, условно речено, та интерпретација била истинита, данас су Бошњаци у БиХ најбројнији народ и самим тим носе највећу одговорност. А када имате друга два конститутивна народа, који нису задовољни и осећају се угрожено од стране трећег, а трећи и највећи народ, који по овој аналогији требало да сноси највећу одговорност, нађе механизам да посредством Уставног суда и три стране судије да прегласава друга два народа, онда се чуде што се друга два народа осећају угроженим“, објашњава Врањеш.
Игра преферанса заснована је на тактици, а не на стратегији, каже Врањеш, па би то могло да важи и за најновије приближавање ставова српских и хрватских политичких вођа. Аналогију са популарном карташком игром он употребљава када објашњава односе унутар политичког система БиХ.
„Додик и Човић састали су се прошле недеље у Бањалуци. Видели смо да су заједно изашли са иницијативом да треба да буде донет Закон о Уставном суду. Не постоји Закон о Уставном суду; постоје нека правила које су донеле судије и која уређују њихов рад. Република Српска инсистира на томе да се по Дејтонском споразуму, у складу са Уставом, донесе закон где неће бити прегласавања, него ће сва три конститутивна народа, на бази својих представника у Уставном суду и консензуса, доносити одлуке“, каже Врањеш.
Такав је став Републике Српске који се спинује, а када изађе из кухиње спин-доктора, испада да српски ентитет у БиХ тражи сецесију.
Врањеш каже да је имао прилике да о овој иницијативи разговара са представницима међународне заједнице.
„Питао сам их шта имају против тога да се усвоји закон који би коначно регулисао да више нема прегласавања. Они су рекли — па знате, то Бошњаци неће. Када сам их питао зашто десет посто притисака које врше на Републику Српску не изврше на Бошњаке зарад остваривања нечега што би омогућило равноправност сва три конститутивна народа, њихов је одговор био да не желе да се мешају у уставно-правни поредак БиХ. То је све то лицемерје које је присутно“, каже Врањеш.
Он напомиње да оштар став Бањалуке према западним амбасадама долази управо због тог лицемерја које вређа.
„Не можете стално да имате двоструке стандарде, да кршите Устав, а да ми сносимо сву одговорност. Сва прича око референдума била је везана за тему како да се заустави прегласавање. А они ће наћи гомилу спинова да кажу како РС жели да постане независна држава“, закључује Врањеш.
