Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Иако се дијалог Београда и Приштине формално одвија под палицом Европске уније, улазак у критичну фазу разговора нескривено надзире, али и усмерава, будно око Вашингтона са чијим званичницима се представници обе стране редовно састају.
Москва се за то време „ограничава на што пажљивије праћење тока“ разговора, навео је руски представник у ЕУ Владимир Чижов, додајући да учешће Русије у преговорима никада није ни помињано.
У Њујорку, у петак увече, премијер Ивица Дачић је констатовао:
– Ми у разговорима немамо на кога да се ослонимо. Немамо кога да консултујемо, замолимо да направи неку добру услугу за нас. Геостратешки, Србија је у веома неповољној позицији.
Дачић каже да пријатељи Србије који се налазе на Истоку немају утицаја на догађања у ЕУ, а да на Западу Србија скоро да нема ниједног моћног пријатеља, што је последица онога што се догађало у протеклим деценијама.
– Ни у једном тренутку Американци нису били искључени из дијалога. Знало се да су њихов покровитељ – каже за „Новости“ Милован Дрецун (СНС), председник скупштинског Одбора за КиМ. – ЕУ је показала да нема капацитет да изврши поверен задатак. Када су САД рекле да не желе Републику Српску на КиМ, видљиво је опао утицај Брисела који је био спреман да притисне Приштину.
Америка, према виђењу Дрецуна, не жели да уважи ниједан одсто интереса Србије и њихово присуство у форуму не иде у прилог Београда:
– Не видим да ће се то променити. Евентуално укључивање Русије био би какав-такав баланс, али то не значи да би Приштина била приморана на попуштање. Увођење ЕУ као посредника била је грешка режима Бориса Тадића када је Резолуцијом УН договорено да технички дијалог поведе ЕУ. Не знам колико су ЕУ у старту могле да буду неутралне, због тога што пет њихових чланица нису признале КиМ. Било је за очекивати да ће отићи на страну Приштине.
Да се у преговарачкој соби Ештонове види једна празна столица на којој је духом присутна САД, сликовито описује и председник Центра за спољну политику Александра Јоксимовић. Али, по њој, једини ко има реалног утицаја на Приштину и ко може Приштину да убеди на одређене кораке је – Вашингтон.
– Ако жели да постигне договор, Србија не треба да убеђује само ЕУ, већ и Америку – каже она. – Америка је била важан фактор и при склапању Дејтонског и Кумановског споразума и у том контескту треба гледати њену улогу данас. Јесте ЕУ та која је преузела одговорност за процес, али пошто посао није једноставан, САД су ту као неко ко подупире процес. Осим тога, као архитект независности Косова, Америка не жели да пропусти ниједан сегмент тог процеса.
Русија, на другој страни, каже Јоксимовићева, није учествовала у санирању кризе и конфликата на Балкану и прва је напустила територију Косова.
Директор Центра за америчке студије и професор ФПН Драган Симић каже да би било наивно искључити утицаје Москве и Вашингтона на дијалог, с тим што ће се амерички у завршници показати као кардиналан, док Русија води рационалну политику „благе уздржаности“ којом се Србији даје маневарски простор.
– Ако би Србија одлучила да промени политику око Косова, Русија ће изнети свој став, али ће имати разумевања. Москва ће подржати оно решење које Србија прихвати – каже Симић.
Овај професор сматра да су САД једине у стању да обезбеде исход који неће угрозити част ниједне стране и да због тога Београд треба да појача контакте са америчким званичницима. А, иако формални предводник дијалога, ЕУ је, наводи он, свесна да је присуство САД драгоцено у одлучујућем моменту.
Точак уназад сада је тешко вратити, али Србија мора да размишља о томе шта ће бити ако дијалог пропадне. Овако више не иде и нешто ће морати да се мења – каже Дрецун. – Једна од опција је да се у преговоре укључе УН, а самим тим и земље попут Русије, Кине и других које уважавају интересе Србије. Евидентно је да Брисел и Вашингтон дувају ветар у једра Приштине, а тако се не може постићи компромис.
Д. Радека Ђорђевић
