„БЕСМРТНИ ПУК” МАРШИРА у 110 земаља света

08:20 09.05.2019.

О нашим људима који су били међу најактивнијима у антифашистичкој манифестацији, за „Политику” говори њен међународни координатор Сергеј Глушченко

Све је почело након што је група локалних новинара у руском граду Томск 2012. године дошла на идеју да „оживи” прославу Дана победе и тада је акција „Бесмртни пук” одржана први пут. Ветерани, који су на обележавање празника доносили фотографије својих сабораца, надахнули су антифашисте да и наредне године подстакну грађане да носе слике својих предака који су учествовали у борби против нацизма и тиме их спасу од заборава. Најпре у Русији, а потом и у целом свету.

– Историја се дописује, преписује и мења вековима, али изузетно је важно што долази до промена постојећих историјских чињеница, и то је оно што се дешава у целом свету. У Европи деца у школама на часовима историје из уџбеника читају оно што одговара владајућој већини. Срби су против ревизије не само своје историје, већ и историје Другог светског рата, али и историје своје земље, и врло је важно да у томе истрају. Док знамо ко смо, ко су нам били преци, ми и постојимо. Наши преци су били победници, ми смо наследници победе, наш је задатак да сачувамо и запамтимо нашу историју – каже за „Политику” Сергеј Глушченко, међународни координатор манифестације „Бесмртни пук”. Сутра, 9. маја, у 110 земаља и више од 500 градова у целом свету, маршираће потомци бораца антифашиста.

Глушченко је до прошле године био координатор „Бесмртног пука” за Србију, у којој се традиционална манифестација одржава четврту годину заредом. Потомци бораца за слободу шетаће у Београду и још 10 градова. У Републици Српској, манифестација се одржава у три града – Требињу, Бањалуци и Источном Сарајеву.

Када се чуло за први марш „Бесмртног пука” у Србији, било је скептика који су говорили да ће се на овој манифестацији појавити само Руси. Грађани Србије су, међутим, великим одзивом, показали да баштине традиције антифашизма и противе се ревизији историје.

– Када смо почињали припрему за реализацију 2016. године нисмо знали шта ће се десити до краја. Људи у Србији са којима смо делили наше идеје, нису увек били позитивни. Неки су нам чак говорили да нећемо успети, али смо ми увек веровали и надали се да ће грађани доћи. Међутим, свакако нисмо очекивали толики број народа који је био те прве, 2016. године. Делили смо беџеве и георгијевске ленте, лепили фотографије, у чијој су нам изради помагали бројни пријатељи, и било је више људи него што смо очекивали. Тада сам коначно схватио да се Срби и те како сећају својих предака – потврђује Глушченко, наглашавајући да се историја дописује, преписује и мења вековима.

Али, садашње генерације не само да неће заборавити херојску борбу против нацизма, у којој су се, раме уз раме, борили српски и руски народ, подносећи велике жртве, већ је циљ акције „Бесмртни пук” очување сећања и на остале ослободилачке ратове из прошлости.

– То није само памћење бораца из породица, већ колективно сећање на све оне који су ратовали. Очувати сећање на подвиг наших народа, који су заједно ишли у бој за нас, значи очувати сећање на претке и њихове подвиге за будуће генерације – напомиње Глушченко.

Постајући координатор „Бесмртног пука” за цео свет, после успешне организације марша потомака хероја у Србији, Глушченко не заборавља помоћ многобројних активиста и пријатеља који су помогли да наша земља постане једна од најактивнијих у антифашистичком маршу. Он ће 9. маја бити у Москви, на централној манифестацији. Прошле године, кад је више од 13.000 војника марширало московским централним тргом на традиционалној војној паради поводом Дана победе, којом је Русија обележила 73. годишњицу тријумфа у Другом светском рату, уз председника Владимира Путина и ратне ветеране, уследио је марш „Бесмртног пука”. Поред Путина, који је носио фотографију свога оца, у поворци су шетали председник Србије Александар Вучић и израелски премијер Бењамин Нетанијаху. Вучић је носио фотографију свог деде Анђелка Вучића, који је страдао у усташком логору Јадовно. У маршу у Москви учествовало је око милион људи.

Шетња „Бесмртног пука” одржава се без било каквих политичких обележја и симбола и има искључиво родољубиви и морални карактер. Гости манифестације у Београду биће високи званичници Руске Федерације, председник Одбора за спољну политику Савета Федерације Русије Константин Косачов и председник Одбора за социјалну политику Савета Федерације Русије Валериј Рјазански.

Манифестација постаје државни празник

– Власти Србије, град Београд, као и локалне самоуправе градова, никада нису одбили да помогну ни мени, ни мојим партнерима, истомишљеницима, и увек и свима као добар пример спомињем однос српских власти према акцији „Бесмртни пук”. Ове године у Србији се дешавају, по мом мишљењу, два изузетно важна и значајна догађаја. То ће свакако бити обележавање 75. годишњице ослобађања Београда, као и одлука власти да обележавање догађаја везаних за 9. мај и „Бесмртни пук” ставе у ред државних празника. Ту одлуку званично је саопштио министар за рад, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић 30. марта – указује Сергеј Глушченко.

Поред Београда, ове године манифестација ће се одржати и у Нишу, Новом Саду, Краљеву, Крагујевцу, Крушевцу, Ужицу, Параћину, Панчеву, Сомбору и Кикинди.

Програм свечаности 9. маја ће отворити традиционално полагање венаца на Споменик Ослободиоцима Београда и Споменик Црвеноармејцу на Гробљу Ослободилаца Београда у 11.30.

16.30 – полагање цвећа и венаца на Споменик Ослободиоцима Београда и Споменик Црвеноармејцу на Гробљу Ослободилаца Београда од учесника шетње „Бесмртни пук“.

17.00 – почетак шетње „Бесмртног пука“ у Спомен-парку Ослободиоцима Београда. Правац кретања поворке: булевар Краља Александра – плато испред Скупштине града Београда (Старог Двора).

Завршетак шетње „Бесмртног пука“ је планиран на платоу испред Старог Двора где ће у 17.30 часова бити приређен спектакуларан концерт и касније пројекција филма „Балканска међа“.

Заједно са српским пријатељима у манифестацијама ће учествовати Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин. Међу гостима ће бити и руски сенатори, председник Одбора за међународне послове Савета Федерације Русије Константин Косачов и председник Одбора за социјалну политику Савета Федерације Русије Валериј Рјазански, као и други високи званичници.

Позивамо свих да заједно прославимо Дан Велике Победе!