Pročitaj mi članakBEČ - U regionu u kojem rane rata početkom 90-tih još uvek nisu zaceljene, eksplozivna je mešavina ekonomsih, političkih i socijalnih faktora povod su koji mlade tera u zagrljaj ekstremista, tvrdi danas bečki dnevnik "Prese".
Фото: Фонет
Велики изазов је незапосленост младих, упозорава Ведран Џихић са Аустријског института за међународну политику.
Он је указао да незапосленост младих на Балкану износи 50 одсто, а у Босни чак 63 процената, што је највише вредност у свету.
„Већина младих у Босни живи код родитеља, нема перспективе приступања ЕУ или побољшања животних услова. Такође приступ тржишту рада још увек је организован од стране странчаког апарата“, нагласио је Џихић додајући да је слично и на Косову.
И са Косова се претежно необразовани, незапослени и мушкарци, који су се огрешили о закон, из разорених породица, прикључују самопроглашеној Исламској држави.
Они беже од породичног насиља, проблема у браку, дугова, наркотика, алкохола и кривичних дела, те су у потрази за партнером, изазовима.
„Пресе“ подсећа да је почетком јуна „Хајат медиа центар“, пропаганда машинерија џихадиста такозване Исламске државе објавио видео, са групом наоружаних који најављују талас терористичких напада у Србији, Косову, Албанији и Македонији уз позив муслиманима на Балкану да следе „позив килафата“, то јест да успоставе исламски систем.
Лист указује да у редовима Исламске државе у Сирији или Ираку највећу групу страних бораца чине, према извештају „Суфан групе“, грађани Босне и Косова.
До октобра било је 330 бораца из Босне, а са Косова 232.
Према „Суфан-у“ са Балкана се 875 особа прикључило Исламској држави.
Босна и Косово су, у поређењу са другим европским земљама, надпросечно заступљени.
На милион становника на Косову дође 125 бораца, а у Босни 85, подвлачи „Косовски центар за безбедносне студије“.
Поређења ради у Белгији, која се бори, такође, са радикализацијом својих грађана, на милион становника дође 41 борац Исламске државе.
Регрутовање на Балкану функционише само делимично преко интернета – онлајн садржај служи асмо као мултипликатор, тврди невладина организација „Атлантиц Инитиативе“.
„Пресе“ указује да је у Босни, као и на Косову, Саудијска Арабија дала великодушне донације за изградњу инфраструктуре и хуманитарне организације после рата 90-тих, чиме је себи обезбедила занчајан утицај.
Тиме је саудијски вехабизам годинама добијао на утицају.
Проблем постају све више салафистички проповедачи, који у „подземним“ заједницама шире своје ултраортодоксне ставове.
Та „легла радикализације“, како из назива „Атлантиц Инитиативе“, попуњавају рупе социјалног, здравственог и образовног система, које владе економски слабијих земаља нису у стању да затворе, додаје лист.
Дневник указује да ЕУ повећава притисак на Босну, те, како би затворила славине новца терористима, Брисел намерава да успостави „црне листе“ земаља које олакшавају финансирање терориста.
Према извештајима, како додаје „Пресе“, Босна је једина европска држава на тој листи, поред већ уобичајених Авганистана, Ирана, Ирака, Јемена, Северне Кореје, Сирије, Гвајане, Лаоса, Уганде и Вануатуа.
