Прочитај ми чланакЕстаблишмент САД се последњих месеци брутално обрачунава са својим "прљавим играчима" на Балкану, преко којих су радили шта су хтели и који су им ваљали деценијама, а сада их једног по једног шаљу у Хаг. После Хашима Тачија, и Мило Ђукановић би ускоро могао да заврши са оптужбом за ратне злочине и судећи по најави пуковника САД у пензији Вес Мартина, неће још дуго бити на слободи.
Foto: In4s
Наиме, Вес Мартин се у ауторском тексту за „International Business Times политички магазин са седиштем у Њујорку, „дотакао“ и председника Црне Горе Мила Ђукановића.
Навео је да се „ближи политички крај последњем неосуђеном ратном злочинцу на Балкану“. Неко ће питати откуд Мила да сврстају у исти ранг са Тачијем, али из текста се може видети како ће конструисати оптужницу против њега.
Судећи по тексту, Милу Хаг не гине…
Ауторски текст Веста Мартина објављен у овом америчком магазину, преносимо у целости:
„У политичком сумраку, када ти се председничка каријера ближи крају и налазиш се под међународном истрагом за етничко чишћење, корупцију и убиство новинара – шта треба да се уради да заштитиш себе, своје сараднике и чланове породице?
Одговор: у изопаченој, дистопијској политици Балкана – лажно оптужити своје политичке противнике за одбијање да признају геноцид у који си сам био дуго уплетен и означен као последњи, преостали „неосуђени ратни злочинац“.
Након само нешто више од стотину дана откад је прва демократски изабрана влада преузела дужност у Црној Гори, чланици НАТО-а и најмањој држави региона, председник Мило Ђукановић и његова партија „Демократских социјалиста“ – криминална и изнуђивачка смицалица која се представља као политичка партија – очајни су, и са ваљаним разлогом.
Поражен на парламентарним изборима прошле године по први пут у 30 година, поражен у својој општини рођења овог марта, и у припреми за поновни пораз на локалним изборима који ће уследити у мају, са сваким месецом који прође види како нестаје приступ државним ресурсима и способност за подмићивање, намјештање избора и корупцију клизи му из руку.
Западни адвокати припремају се да подигну оптужнице против Ђукановића пред међународним судом за злочине против човечности током ратова у Југославији. Доказ је потпун, и то његовим сопственим речима: 1997. године Ђукановић се уживо на телевизији хвалио да је две године раније као премијер наредио да муслимански бошњаци буду послати из Црне Горе назад у Босну где су били масакрирани од стране ратног злочинца Ратка Младића. У одвојеном сведочењу, Младићев шеф полиције је признао да без Ђукановићевог прекидања санкција ради снабдевања горивом Младићевих тенкова, они не би били у могућности да изврше грозоте против босанских муслимана – укључујући геносцид у Сребреници.
Даље, на Малти, где се високим политичким фигурама суди за убиство антикорупцијске новинарке Дафне Каруана Галиција, њена породица је открила да је њена последња истрага пре њене смрти била о Ђукановићевим везама са онима изведеним пред суд.
Али најнепосреднију претњу Ђукановић осећа код куће. Са сваким даном којим нова влада разоткрије више корупције и малверзација из олупине коване у државним институцијама од стране ДПС-а. Руски шпијуни откривени су у срцу служби безбедности; откривено је да је чланство Црне Горе у међународном савезу Ковакс вакцине остало неплаћено; национална авио-компанија је банкротирала бивајући коришћена као приватни авион за породицу Ђукановић. У свим министарствима и владиним агенцијама утврђени су преступи.
Стога, није изненађење да Ђукановић осећа да мора да монтира коначан ударац онима који су његову партију учинили потрошеном силом. Напад је почео прошле седмице у Скупштини, где је његова значајно умањена дружина послушника послушно поставила питања – постављајући покушану замку новом министру правде током времена питања упућених Влади.
Постоји пуно питања која је ДПС могао упутити министру: могли су поставити питање зашто мисли да је специјални тужилац којег је раније именовао ДПС тврдио да не постоји довољно доказа да се поднесу оптужнице против Ђукановића; или су могли унакрсно испитивати дискусију владе са Европском комисијом и Саветом Европе о плановима да се ослободе тог компромитованог тужиоца, који не сарађује; могли су испитивати о начину на који планира да поправи низ злоупотреба у сфери људских права и владавине права које су наведене од стране Стејт Департмента Сједињених Држава да су се десиле под Ђукановићевом стражом током ДПС-ове последње године на власти. Али не. Питали су министра о његовим погледима на геноцид у Сребреници који се десио у суседној Босни – када је он имао десет година.
Као међународно признат адвокат – иако са четири месеца на функцији, политички почетник – министар је дао правнички одговор који они нису заслужили. Циљ ДПС-а је био да подели и да покуша да означи њега – бившег асистента Високог комесара за избеглице Уједињених Нација – као апологету за догађаје који су се десили када је он био дете. Тиме је све још циничније, имајући у виду да докази показују да је њихов сопствени ДПС вођа заправо уплетен.
Напад није успео. Босанске групе жртава иступиле су наводећи да су вољне да сведоче против Ђукановића због његовог саучесништва подупирањем оних који су извршили геноцид – и повећала се подршка министру и владиној кампањи да испоруче владавину права и реформу правосудног система. Чак и медиј који је некада био посвећен ДПС-у сада признаје да је питање било безобзирни шав.
Даљи покушаји да се спотакну и оштете други министри – и влада – долазе. Ипак стоји чињеница, без обзира на то колико оштро се бори, Ђукановићево време је окончано. Са 60 – и после 30 година на власти – нико не би био толико будаласт да се претвара да он има будућност у политичком животу. Сам обим истовремених случајева и оптужница и тужби већ иницираних и припремљених против њега од Хага, до Босне, Малте и саме Црне Горе значи да је немогуће за њега да их све избегне.
За оне у ДПС-у, избор је једноставан: Или ће се ослободити Ђукановића – или они ризикују да потону са бродом“, наводи се у ауторском тексту пуковника у пензији Веса Мартина, који је служио као први Високи официр за спречавање тероризма за све Коалиционе снаге у Ираку“.
Уз Мила Ђукановића, овај текст ће вероватно узнемирити и Александра Вучића, кога такође сада подржава естаблишмент САД. Јер, ако Мила из Црне Горе могу да повежу са „случајем Сребреница“, Вучића могу још лакше да оптуже да је као министар за информисање Слободана Милошевића ширио пропаганду, а и мимо тога је изјављивао „100 муслимана за једног Србина“. Против Војислава Шешеља нису имали баш никакве доказе, није био ни на функцији нити у униформи током ратова 90-их, а толике године провео у Хагу…
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 4, 2021
