Pročitaj mi članakOtkazivanje sastanka u Parizu signal je da bi SAD trebalo značajnije da se uključe u pregovore Beograda i Prištine, izjavio je američki profesor Edvard Džozef
БЕОГРАД – Отказивање састанка на којем је 1. јула у Паризу требало да се сретну највиши званичници Србије и Косова, и да у присуству француског председника Емануела Макрона и немачке канцеларке Ангеле Меркел нађу решење за блокаду дијалога, сигнал је да би САД требало значајније да се укључе у преговоре Београда и Приштине, изјавио је амерички професор Едвард Џозеф.
Е. Џозеф, Foto: twitter.com/@edwardpjoseph
Џозеф, предавач на Институту за међународну политику Универзитета Џон Хопкинс у Вашингтону, рекао је за Глас Америке да је сигуран да могући већи ангажман САД не би побудио захтеве лидера Србије за значајнијим учешћем Русије.
„Следећи корак треба да буде искорак кључних учесника, а у то би морале бити укључене и САД. Видели смо да је председник (Србије Александар) Вучић, када је износио очекивања да би париски сусрет могао бити отказан, помињао САД. Претходно су (председник Косова Хашим) Тачи и косовка страна више пута на то указивали. Важно је приметити да је Београд увидео колико би значајан био већи ангажман САД“, рекао је Џозеф.
Он је казао и да је шеф српске дипломатије Ивица Дачић у мају као један од главних разлога за неуспех самита у Берлину 29. априла означио одсуство САД. „Делује ми да у вези с већом улогом САД у преговорима нема несагласја између Србије и Косова“, рекао је Џозеф.
Оценио је да би влада САД, Европска унија и кључне европске владе за решење косовског питања „требало да потраже савете од познавалаца прилика, људи који су били на терену, располажу правим информацијама“ и могу да понуде алтернативе идеји замене територија, „коју су међународни експерти и лидери у Северној Македонији, Црној Гори и БиХ одбацили као веома опасну“.
Џозеф је рекао и да се залаже за потпуну промену приступа у решавању косовског питања, јер је, како је рекао, досадашња стратегија заснована на томе да се Србији да компензација за губитак Косова, а то води логици територијалне размене или поделе и отвара питање граница у БиХ и другде у региону.
„Алтернатива компензовању Србије и Вучића за губитак Косова јесте учинити управо супротно. Часно и достојанствено очувати трајне везе Србије са Косовом, док се у контексту међусобног призања процес окончава постојањем независне државе Косово. Међу многим могућим начинима налази се и идеја о обезбеђивању суверенитета Српској православној цркви и имовини којом располаже на Косову јужно од Ибра“, казао је Џозеф.
Додао је да би „давање потпуног суверенитета цркви био знак за Србе који живе на Косову и у Србији да су вечно везани за то подручје и да су добродошли да остану на Косову“. Поводом евентуалног укључивања Москве у дијалог Београда и Приштине, Џозеф је рекао да „не верује да Русија у овом случају може бити од помоћи“.
„Интерес Русије се умногоме разликује од интереса Европе и САД. Руски интереси су негативни. У интересу јој није да проблем буде решен, већ да проблем буде очуван. То је и више него јасно у светлу негативног утицаја који Русија развија у Србији, на српске власти и на председника Вучића. САД и ЕУ су заинтересоване за решавање, а не за продубљивање проблема. И верујем да су искрено заинтересоване за стабилност и напредак Србије и Косова“, навео је.
Џозеф је рекао и да се не слаже с констатацијом да би због значајнијег ангажмана САД део српске јавности несумњиво тражио укључивање Русије у дијалог. „Када је Ивица Дачић у мају помињао могуће укључивање САД, уопште није говорио о Русији. Никаквог помена Русије није било. Нити неке друге државе, осим САД. Верујем да обе стране схватају да је дијалог предводила Европска унија и висока представница Федерика Могерини. Званично, никада није било никаквих помена о укључивању Русије. Нити раније, нити данас“, рекао је Џозеф. Он је казао и да је „добра вест“ да су Вучић и Тачи „развили неки однос“, да „гаје известан степен међусобног разумевања“ и да када разговарају – то чине конкретно.
„Међутим, проблем је што без изразитог спољног утицаја решење до којег би могли доћи носи знатне ризике. Како по њих двојицу, тако и за регион. Много би теже било на терену применити концепт територијалне размене. Оно што би Срби требало посебно да разумеју су разорне последице таквог решења које би нарочито угрозиле Србе насељене јужно од реке Ибар. Ако би до тога дошло, Срби који би остали испод линије поделе не би задржали исти степен заштите и не би могли да очувају своју позицију на Косову. То би била трагедија, како за све Србе, тако и за Албанце“, навео је Џозеф за Глас Америке.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
