Pročitaj mi članak
Колико у данашњој Србији схватају величину улога тренутног геополитичког супротстављања Истока?
Предстојећа посета председника Русије Владимира Путина, предвиђена за 16. октобар, има кључни значај са становишта очигледне неопходности „преформатирања” руско-српских односа. Ово преформатирање за свој циљ требало би да има не само потврду стратешког карактера двостраних односа него и стварање неопходне политичке баријере пред покушајима одређених западних кругова да отргну Србију од Русије.
Да се слични покушаји продужавају од почетка године и постају све упорнији, признају и прва лица Србије. Конкретно, премијер Александар Вучић је у разговору са новинарима приметио да „већ 7-8 месеци мора да слуша” спекулације о притисцима на Србију како би она променила свој однос према Русији ради приближавања ЕУ. [1]
Међутим, очигледно се по овом питању не ради о „спекулацијама”. Последња изјава Јоханеса Хана, кандидата за место комесара ЕУ за европску политику добросуседства и проширења, сведочи да управо однос према Русији (а не проблем Космета) у тренутним геополитичким условима, представља кључну тачку уцењивања Србије. „Уколико Београд жели напредак на путу ка ЕУ, он мора послати исправан сигнал по питању санкција према Русији”, ова фраза кандидата за еврокомесара значи да је српском руководству практично укинута могућност маневрисања између два центра моћи – ЕУ/САД и Русије. [2]
ИЗМЕЂУ ДВА ГЕОПОЛИТИЧКА БЛОКА
Антируска политика Брисела – послушно праћење трајекторије Вашингтона – лишава смисла спољно-политички коректну формулу премијера Вучића о томе да је „Србија земља којој верују и Исток и Запад”. Ако говоримо о ЕУ и њеним приоритетима, како би се рекло, у чистом виду – ова формула би била тачна. Међутим, нова рунда глобалне геополитичке игре, коју су наметнуле САД у савременом свету, не предвиђа самосталну улогу не само Србији него ни Европској унији. А из тога следи да ће Београд на овај или онај начин морати реално да бира између два геополитичка блока.
![iskenderov]()
О аутору
Петар Искендеров је виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“.
О томе да се ради управо о концептуалној супротстављености сведочи и пропагандна припрема америчке стране против посете руског председника. Мајкл Кирби, амбасадор САД у Београду, већ је ставио под сумњу не само савремене везе Русије и Србије него и њихову историјску прошлост, па тако и по питању ослобођења Београда. „Због чега Путин долази у Србију? Ради обележавања годишњице ослобођења Београда?
Али Београд је ослободила и Трећа Украјинска Армија (група армија с Трећег Украјинског фронта) као део Црвене Армије”, ова фраза из недавног интервјуа америчког дипломате Вечерњим новостима сведочи не само о непознавању историје него и о покушају да се савремени сукоб око Украјине прошири на целу европску историју.
Дипломати није засметала чињеница што је Трећи Украјински фронт био наследник Југозападног фронта и што је имао веома услован (и само територијалан) однос према Украјини. Сигнал је јасан – Београд су ослободили Украјинци – преци данашњег кијевског режима. И Срби према њима треба да имају обавезе. А прикључивање антируским санкцијама само је враћање историјског дуга “украјинским ослободиоцима”.
Амбасадор САД је незадовољан и тиме што је руководство Србије решило да позове на јубиларне свечаности лидере Русије и Кине. „Наша позиција поводом посете кинеских и руских званичника се разликује. Кинези скоро никога нису напали, а Руси јесу”, речено је у сензационалном интервјуу дипломате.
Као што је познато и СССР и Кина су у Другом светском рату биле жртве агресије држава осовине. Због тога оваква оцена америчког дипломате представља богохуљење према успомени на све жртве фашизма и изругивање над осећањима преживелих.
ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА СПРЕМНА?
Таква је тренутна идеолошка конструкција „миротворачког” нобеловца Барака Обаме и његовог окружења. Колико у данашњој Србији схватају величину улога тренутног геополитичког супротстављања Истока? Одговор на то питање пружиће ближа дејства Вучићеве владе. И управо то питање ће, нема сумње, бити у центру пажње преговора са председником Русије у Београду. Није случајно у саопштењу прес-службе председника истакнута и конкретна историјска позадина посете и њен савремени значај.
У том саопштењу се каже да ће „шеф руске државе узети учешће у свечаним догађајима у Београду поводом 70-годишњице ослобођења града од немачких нацистичких освајача”; поред тога, „током преговора са Томиславом Николићем и разговора са председником владе Србије Александром Вучићем, предвићено је разматрање кључних питања билатералне сардње, пре свега у трговинско-економској сфери”. [3]
Русија има шта да понуди Србији у данашњим сложеним условима. Конкретно, ових дана је савет директора ОАО Газпромњефт усагласио споразум о привлачењу кредитне линије руске Пољопривредне банке у обиму од 30 милијарди рубаља са роком од две године за финансирање у том смислу и инвестиционих програма за 2015. годину. Међу најважнијим областима у овом програму, у својству приоритета се истиче инвестирање у производњу нафте на традиционалним и новим активима компаније и налазиштима српске компаније НИС. [4]
Русија је спремна да и даље сарађује са Србијом као својим историјским и стратешким партнером. Да ли је сама Србија за то спремна?
Упутнице:
[1] ИТАР-ТАСС 02.10.2014 12:51.
[2] ИТАР-ТАСС 30.09.2014 22:31.
[3] http://kremlin.ru/news/46697
[4] РИА НОВОСТИ 30/09/14 18:30 30.09.2014 18:31.
