Употреба руског вета у Савету безбедности на британску резолуцију о Сребреници није конзистентна са јасном проевропском поруком коју је премијер Вучић послао у Вашингтону“, оцењује Данијел Сервер.

„Да би односи између Србије и Босне и Херцеговине могли да се релаксирају, током посете Председништва БИХ Београду премијер Вучић би требало врло јасно да саопшти да је саговорник Београда Сарајево и да би и босански Срби требало да гледају у Сарајево као у свој главни град“, поручује у интервјуу за РСЕ Сервер професор и експерт за Балкан са вашингтонског Јохнс Хопкинс института

Свима је, додаје он, стало да виде замах кад је у питању европски пут земаља Западног Балкана јер сви и те како добро знамо да кад балкански бицикл не иде напред, он обично падне.

РСЕ: Господине Сервер, помоћница америчког државног секретара за Европу и Евроазију Вицториа Нуланд током сусрета у Беогарду са премијером Србије Александром Вучићем изјавила је да Сједињене Државе подржавају европски пут Србије и да ће помоћи Србији да обезбеди енергетску сигурност. Шта заправо конкретно значи да Сједињене Државе подржавају Србију?

Сервер: Сједињене Државе одавно подржавају снажнију и већу Европску унију, тако да је у том смислу подршка путу Србије у ЕУ заиста нешто најприродније. Шта то у овом тренутку конкретно значи не бих могао знати, али могу рећи ово: тренутно ништа не може заменити обавезе које Србија мора испунити како би се технички квалификовала за чланство у ЕУ; она напросто мора да прође пут преговора о свих 35 поглавља. Тек на крају тог процеса долази на дневни ред питање да ли ће јој се отворити и политички улаз у европски клуб или неће. Као што смо сви тога свесни, постоји много отпора унутар саме Европске уније њеном даљем ширењу, много је, дакле, тренутно политичких препрека томе. Мислим да би баш ту Сједњене Државе могле помоћи, посебно на крају тог процеса квалификација – дакле, у фази када ће улаз у ЕУ бити не техничко него политичко питање.

Да, али док Србија дође до самог прага Европске уније, много ћемо се начекати.

Па, ја бих рекао – немојте да чекате, припремајте се. Припреме су, као што сам рекао, веома важне и нема обилазнице за њих.

Вучић је рекао да намерава да настави дијалог са Приштином. Шта је апсолутно најважније у овој рунди дијалога из перспективе Вашингтона?

Највећи изазов из угла Вашингтона јесте да се пронађе адекватна формула за оснивање Заједнице српских општина на Косову. Истовремено је очигледно да у Приштини тернутно имају неке друге приоритете, као што је формирање Специјалног суда за ратне злочине, тако да су мало успорили решавање тог питања. Иако су то све очекивани проблеми имплементације, Вашингтон ће, како би се све то убрзало, сасвим сигурно извршити притисак и на Приштину и на Београд

Кад је у питању формирање Специјалног суда за ратне злочине на Косову, Вашингтон је 1. август поставио као крајњи термин за усвајање законске регулативе како би тај суд могао да се успостави. Да ли је так рок реалан?

Па, једино што стоји на путу формирања тог суда јесте освајање двотрећинске већине у косовском парламенту и то може да се деси већ сутра ако се та већина направи.

Да ли Вашингтон врши притисак на Приштину како би се Суд формирао?

О да, Вашингтон врши и те какав притисак и Приштини је то јасно. Међутим, није то баш тако лако, као што није лако ни када се Србија суочава са случајевима процесуирања ратних злочина.

Има ли америчких пристисака на Србију кад је реч о формирању Заједнице српских општина?

Не бих рекао да је „притисак“ права реч; ради се пре свега о томе да се дође до прихватљиве формуле; да се избалансирају интереси Приштине која не жели да та заједница буде основ за настајање некакве нове Републике Српске, која би фактички била изван централне владе, и интереси и потребе Срба да сами управљају у многим областима својих локалних заједница, али унутар уставног оквира Косова.

Немачка канцеларка Ангела Меркел приликом недавне посете Београду углавном је имала речи хвале за постигнуте реформе. Нагласила је, разуме се, и она да је неопходан даљи напредак у нормализацији односа између Београда и Приштине, али није испоручила никакве нове услове. У том смислу, верујете ли да ће ЕУ ове године Србији отворити прво поглавље, поглавље 35?

Ја се свакако томе надам. Из америчке перспективе – што брже се иде напред, то боље. Оно што ми желимо да видимо јесте замах на путу ка ЕУ, не само за Србију него и за друге земље – за Македонију, за Косово и за Босну. Знате, ми смо сви акутно свесни тога да када балкански бицикл не иде напред, он обично падне.

Србија се, као што је познато, жестоко супротставила британском предлогу резолуције о Сребреници, а председник Николић је тражио од Русије да стави вето на њу, што је она и учинила. Мислите ли да ће се тај потез Србији вратити као бумеранг?

Па, већ јесте у извесном смислу. Ја ни на који начин не желим да оправдам оно што се догодило у Поточарима, али јасно је да премијер Вучић, чији долазак на комеморацију у Сребреницу јесте имао поруку помирења, није наишао на пријем какав је очекивао, а део разлога за то је и вето на резолуцију у Савету безбедности. Из америчке перспективе заправо је веома збуњујуће зашто је Београд тражио руски вето, ако се зна да су два међународна трибунала – Међународни суд за ратне злочине у бившој Југославији и Међународни суд правде – оно што се догодило у Сребреници квалификовали као геноцид. У том смислу није нам јасно шта се добило тим отпором речи „геноцид“.

Ми разумемо да је то врло осетљиво питање с обзиром на српску историју и с обзиром на злочине почињене над Србима, али Милошевићев режим је одговоран за оно што се догодило у Сребреници, а не они који су данас на власти. Упркос томе што је Вучић био део Милошевићевог режима, он је данас очигледно направио другачији политички избор и мислим да се то мора респектовати. Али, то би се истински могло респектовати ако би прихватио да се у Сребреници догодио геноцид.

Вучић је отишао у Поточаре и био мета несрећног инцидента. Мислите ли да је било адекватније да није отишао у Сребреницу?

Мислим да је требало да антиципира да неће наићи на аплаузе после вета у Савету безбедности Уједињених нација. Знате, употреба руског вета у Савету безбедности УН на британску резолуцију о Сребреници некако није конзистентна са веома јасном проевропском поруком коју је премијер Вучић послао кад је недавно био у Вашингтону. У суштини, мислим да је добро што је отишао у Поточаре, али било би много боље да је не само отишао него и изговорио реч ‘геноцид’.

Односи између Босне и Херцеговине и Србије под великом су сада тензијом. Шта Србија треба да уради да релаксира те односе? Председништво БИХ прихватило је Вучићев позив и ускоро долази у посету Београду, али – може ли ова влада још нешто учинити у правцу релаксације односа?

Веома је тешко релаксирати односе између Београда и Сарајева зато што је БИХ веома подељена. Међутим, по мом мишљењу, током посете Председништва БИХ премијер Вучић би свима њима требало врло јасно да поручи да је Сарајево саговорник Београда и да би и босански Срби требало да гледају на Сарајево као на свој главни град, а на централну владу као на ауторитет који ће преговарати о чланству БиХ у Европској унији. То је нешто што је Хрватска одбијала да уради непосредно после рата, али коначно је то председник Месић учинио. На изванредну подршку у Вашингтону и Бриселу наишла је, наиме, порука коју је он тада послао босанским Хрватима да треба да прихвате Сарајево као свој главни град. То је врста поруке коју би и Вучић требало да пошаље; да жели да саговорник Београду буде Сарајево и да босанским Србима главни град буде Сарајево.

На Јутјубу се појавио исламистички видео у коме чланови Исламске државе поручују на бхс језицима да ће освојити Србију, Босну, Македонију, Хрватску, Црну Гору, Косово. Србију означавају као центар Балкана коју прво треба заузети. На крају видео клипа прети се и Сједињеним Државама. Шта мислите, шта то младе људе са ових простора опредељује да се придруже Исламској држави?

Ја бих у том контексту истакао две ствари. Прва је да то није ништа необично; имамо младе људе и у Сједињеним Америчким Државама који су индоктринирани да се боре за Исламску државу. Наша полиција, ФБИ и обавештајне службе веома су свесни тога и, као што је познато, хапсе такве индивидуе с времена на време. С једне стране, дакле, то није ништа непознато. С друге стране, историја Балкана, посебно историја муслимана на Балкану који су знатно трпели у ратовима у Босни и на Косову, може бити извор неке додатне мотивације за регрутовање људи за Исламску државу, али ја нисам видео никакве статистичке податке који би ме убедили да су балкански муслимани склонији придруживању ИСИС-у него муслимани из других делова света.

Напротив, мислим да постоје разлози да се верује да су они мање склони екстремизму у односу на друге муслимане. Дакле, ове и сличне претње захтевају да буду пажљиво анализиране и систематски праћене од стране безбедносних служби у свакој од балканских земаља, а захтевају, разуме се, и њихову активну сарадњу. Али, хајде да се уозбиљимо – да ће Исламска држава преузети Србију, то, ипак, не може бити схваћено озбиљно, то је пука реторичка претња и ништа више од тога

Какав став имате о томе како је разрешена грчка криза, о исходу преговора између еврозоне и Грчке?

Мислим да оно што Грчка никад није разумела јесте да брига канцеларке Ангеле Меркел није била само Грчка. Њен главни фокус је заправо био еуро и Европска унија као целина. У том смислу, да је попустила грчким захтевима, слична очекивања од ње би се ширила као зараза на Португалију, Шпанију, Италију, а такав развој ситуације она, наравно, није хтела. Није хтела зато што би таквом кризом било много теже управљати и што би она била много скупља него грчки банкрот. У том смислу, она је одлучила да жртвује Грчку зарад стабилности еура и јединствуа остатка Европске уније.

Не очекујем, наравно, да Грци имају разумевања за то, али мора се рећи да је суштина читаве приче био еуро, односно, Европска унија, а не Грчка. Грци су, дакле, лоше проценили шта треба да ураде да задовоље Меркелову и то их је екстремно скупо коштало; зато што су били на путу да олакшају терет свог дуга пре него што је Сириза дошла на власт, а сада када су напустили тај пут биће изузетно тешко да се на њега врате.

Али, гледано нешто дугорочније, мислите ли да би после свега овога стабилност евра, па и самог пројекта ЕУ, ипак, могла бити пољуљана, с обзиром да ово вероватно није крај кризе?

Да, мислим да би то могло да се деси, свакако, и то је оно што је Меркел покушала да избегне. На крају, решење свега овога није само да се исхендлује Грчка, већ да се покрене раст привреде у Европској унији. Изостанак економског раста није само погубан по Грчку него и по многе земље еврозоне.

Да, али мере које предлаже Меркел тешко да остављају простор за привредни раст?

Да, то је тачно, али треба да уочимо разлику: мере које су наметнуте Грчкој дефинитивно јесу ригорозне мере штедње, али Грчка представља веома мали проценат европске економије. Оно где је раст заиста насушно потребан јесте остатак Европске уније. Марио Драги, шеф Европске централне банке, и други чине све од себе да снизе каматне стопе, како би извукли привреду Европске уније из кризе, али то ће потрајати. Уосталом, и Сједињеним Државама је требало неколико година да изађу из рецесије, па ће неко време за то требати и Европској унији.

Извор: slobodnaevropa.org

Ознаке: Данијел Сервер, ЕУ, НАТО, НАТО експерт, руски вето, САД, Србија