Pročitaj mi članak
Русија се током више година чврсто придржава свог става везаног за Косово, који је свима добро познат. Ми подржавамо напоре Срба, који су усмерени ка решавању косовског проблема на миран начин, уз очување суверенитета Србије.
Србија је једна једина земља у регији која има Споразум о слободној трговини са Русијом. Колико то може да допринесе повећању наше трговинске размене?
– За Србију је јако важно што има овај споразум, који јој обезбеђује да 95 одсто робе које извози у Русију заправо извози без царина, које у просеку износе 20 одсто. Од царина су, наравно, изузете само робе попут дувана, шећера и других, за које су у свету одређене строго контролисане квоте. А остало, под условом да је унутрашњи допринос у стварању тих производа већи од 51 одсто, може да се извози у Русију без царина. То је, напросто, био гест подршке Русије према Србији. Србија то користи, и Русија је најважније тржиште за њену пољопривреду која има карактер јужне пољопривредне производње, и у принципу је добра допуна руском тржишту. Изузетна је предност Србије што сада може да уђе и на читаво тржиште у Царинском савезу, који, поред Русије, чине Казахстан и Белорусија. Сада је задатак српске пољопривреде да створи логистичке дистрибутивне центре у Русији ради консолидације свог извоза. Знамо да се у Србији у последње време отворио низ производних капацитета који су усмерени пре свега према руском тржишту.
Има ли неких конкретних помака на том плану?
– Влада Србије је у контакту с руским колегама по овим питањима, и конкретно их разрађујемо како би се у извоз пољопривредних производа у Русију увео ред, а истовремено помогло српским селима да преживе и да се афирмише српски туризам, јер има значајне капацитете. У Турској летује 4,2 милиона Руса, стотине хиљада у Хрватској и Црној Гори, а у Србији је прошле године било тек 28.000 наших грађана, и то тек пошто је Туристичка организација Србије на сајмовима почела да промовише њене потенцијале. Рачунамо да ће ове године доћи бар 40.000 руских туриста у Србију, што је 1,5 пута више, и да ће Србија уложити средства у туризам која не морају да буду велика а брзо дају резултате, посебно у њене бање, како би они који су традиционално ишли у чешке Карлове Вари или немачки Баден-Баден дошли да виде шта им нуди Србија, и како лепо може да се повеже водни и медицински туризам.
За наше две земље јако је важно питање увођења ГМО у производњу, јер Србија има огромне могућности за производњу здраве хране и извоза на тржиште Царинског савеза, а спрема закон којим ће, када је у питању не производња него промет, умногоме дозволити ГМО. Какав је став Русије по том питању?
– Русија поставља појачане услове према коришћењу ГМО производа. Намирнице, којeсу израђене уз употребу генетскoгинжењеринга морају да буду на одговарајући начин сертификоване ради гаранције квалитета. Произвођача обавезују да информишу о постојању ГМО компонената у саставу производа. У законодавству Русије постоје норме које јасно ограничавају коришћење ГМО производа у социјалним установама – дечијим вртићима, болницама, школама. Здрави производи, могућност повећања обима њихове производње и извоза – то је важна конкурентна предност Србије.
Потписан је још један важан документ о војној сарадњи који су потписали министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу и министар одбране Србије Небојша Родић. Иако је то за сада један кровни документ, да ли очекујете унапређење војно-техничке сарадње наших двеју земаља, и да ли Србија заиста може у скоријој будућности рачунати да ће од Русије добити, односно купити, модерне противваздушне системе и авионе који су од велике важности за нашу одбрану и националну безбедност?
– Засад се та сарадња остварује на неким малим пројектима. На пример, на модернизације тенка М 84, или испоруци делова за хаубице, или на ремонту авиона као што су МиГ-21 или Супергалеб. А што се система ПВО тиче, о томе се разговори настављају. Међутим, ту постоје разна ограничења. Јер производња захтева планирање неколико година унапред, због своје специфичности. На крају крајева, треба се одредити према том питању – шта је земљи конкретно потребно, може ли за то да обучи људе и затвори финансијску конструкцију, колико је земља спремна да потроши на то, јер оружја каква су МиГ-29 и системи С 300 и С 400 су веома скупи. Свакако да би у оваквом послу карактер односа Србије и Русије имао значајну улогу, а притом би се Србија осећала много сигурније. Иако живимо у миру, потребно је да осећамо сигурност и да одржавамо форму. Цео свет види да живимо у привидном миру. Руска наменска индустрија данас је модернизована, има велике поруџбине, уговорене пет до десет година унапред.
Колико је, уопште, логично разговарати о набавци ПВО система од Русије, ако се, како се увелико прича, реформа у Војсци Србије апсолутно одвија у складу са принципима НАТО-а?
– Председник Николић је управо боравио у Јужној Африци, и рекао је да је тамо осетио топао пријем, као у време бивше Југославије. Србија несумњиво има одређени капитал у чињеници да је деценијама била на челу Покрета несврстаних и тај капитал је потребно чувати. Свет се, истина, сада променио. И НАТО је своје постојање оправдавао постојањем Совјетског блока, али њега више нема.
Господине амбасадоре, питање могућег уласка Србије у НАТО изузетно је важно и деликатно за Србију, јер то питање не само да дира и евоцира емоције наших грађана на 1999. годину, него може да произведе и дугорочно штетне последице. Можете ли нам одговорити да ли је Русија против уласка Србије у НАТО?
– Русија је против проширења НАТО-а уопште, било где. Ничему осим погоршања ситуације у свету то неће допринети. Видели смо у последњој деценији ове интервенције по разним земљама. И чему је то допринело? Приближавање инфраструктуре војног блока нашим границама представља за нас одређену опасност. Треба тражити компромисе, не треба делити Европу. Европска цивилизација досеже од Лисабона до Владивостока. Европски народи и сами су животно заинтересовани за то. То је говорио и Де Гол, и Хелмут Кол. Потребно је чувати Европу. А читаву енергију не улагати у стварање новог Берлинског зида, спречавање пројеката који би могли да буду корисни за Европу и све њене чланице. Србија каже да ће сарађивати и са НАТО-ом и са ОДКБ, и у обе организације има своје посматраче. Овде је био наш министар одбране Шојгу, и обе стране су сагласне да Србија треба да гледа свој интерес.
Да ли вара утисак да Русија сада заиста води политику сасвим супротну оној из времена СССР-а?
– Не вара, сада као да нам се догађа обрнута историја. Некада су СССР и Источна Немачка градили Берлински зид, а сада Русија говори да се отвори читав европски простор на добробит свих, да заједно користимо могућности које нам тај простор пружа. Русија има огромне просторе, она се граничи са Кином, Јапаном, Корејом, и жели да сарађује са Европом јер ми имамо корене у једној цивилизацији. Русија јесте један од стубова европске цивилизације.
Како гледате на неодмерену акцију Европске уније у Украјини, која је одлучила да не потпише Споразум о приступању Европској унији?
– Украјинци су јако близак народ нама Русима. Ви знате шта је Рус? Рецимо, имамо патријарха − патријарха московског и све Русије. То значи Велике Русије, Мале Русије и Беле Русије. Имали смо и цара који се звао царем све Русије – Велике, Мале и Беле. Дакле, то је била Русија коју су чинила три источна православна народа. Прва руска држава се звала Кијевска Русија. Потребно се сећати да у Украјини живи 8,2 милиона етничких Руса, од укупно 45 милиона становника. За њих су везе са матичном државом јако важне.
Исто тако важне као и за Србе који су се нашли двадесет година уназад ван предела матичне државе, такође против своје жеље. У овом случају, може се рећи да нису ови Срби и Руси напустили своју Отаџбину, него је њихова Отаџбина отишла од њих. И Отаџбина сноси одговорност за ове људе. Потребно је имати у виду да у Русији ради око 5 милиона држављана Украјине. Раде по правилу на равноправној основи, у складу са својом струком: лекари раде као лекари, инжењери – као инжењери, нафташи – као нафташи. Важно је да они сачувају свој посао. Потребно се имати у виду и да су руска и украјинска привреде тесно повезане. Имати у виду да милиони Украјинаца, посебно на индустријски развијеном истоку Украјине, раде у предузећима која су тесно интегрисана у руско тржиште.
Да ли је, уопште, могуће прекинути економске и све друге везе између Украјине и Русије, и на чију би то штету ишло?
– Украјина за Европом иде већ више година након „наранџасте револуције“ Јушченко и Тимошенко. Она не учествује у Царинској унији Русија−Белорусија−Казахстан. Међутим, Украјина је била најбогатија од тих држава и имала је виши животни стандард. Сада је ситуација другачија: БДП је по глави становника у Украјини два пута нижи него у Белорусији или Казахстану, и троструко нижи него у Русији. Погледајте табеле и рејтинге ММФ-а.
Да ли је украјински народ свестан разлике између две алтернативе које му се нуде, или је, као и неки Срби, загледан само у Европску унију?
– Ми не желимо да Украјина буде губитник, али избор је на њеном народу. Русија није против сувереног избора Украјине по питању интеграције са Европом. Потребно ипак имати у виду да Русија са Украјином има отворено тржиште. И ако Украјина отвара своја врата за Европску унију, онда ће Русији бити компликовано да остави широка врата према Украјини онако као она јесу. У томе је проблем. Одлука Русије да нагло смањи цене за гас за Украјину, што, према проценама стручњака, даје Кијеву могућност да уштеди до 7 милијарди долара сваке године, као и одлука о куповини украјинских државних обвезница у износу 15 милијарди долара – то је реална помоћ братској земљи и братском народу.
Узгред речено, подсетићу да је пре око месец дана исти такав конкретни гест привредне помоћи Москва направила према Јерменији, која планира прикључење Царинској унији.
Што се тиче Украјине, питање је потребно решавати у дијалогу, уз намеру да се помогне Украјинцима у том смислу, и материјално.
– Што се „Јужног тока“ тиче, рекао бих да нема места хистерији. Наша народна пословица каже „Ако се бојиш вукова, не иди у шуму“! А у случају гасовода не постоји баш никакав разлог да се било ко, и било чега, плаши, јер то је један велики пројекат од кога сви могу да имају користи, а нико штете. „Јужни ток“ ће, у ствари, Европу повезати у једну велику породицу земаља, у којој ће се, као и у свакој породици, око постојећих проблема морати проналазити компромисна и конструктивна решења у интересу свих.
Представници неких невладиних организација у Србији говоре да се Русија превише меша у наше унутрашње ствари, а са друге стране блок патриотских партија и националних организација, као један велики део српске јавности, сматра да би Русија овде морала да буде много активнија. Како Ви коментаришете ове ставове?
– Питања унутрашње политике – нису наша питања. Изношење руских приступа према развоју билатералних веза – то је обична пракса. Изношење става Русије по међународним и билатералним питањима – то је нормална пракса.
Увек онда има силеџија, који свуда виде руку Москве. Како је не тако давно рекао наш председник Путин, такви људи покушавају да се докопавају, да угризу да би подигли ниски властити рејтинг.
Географија, историја, култура, хришћанска вера, привреда – то су ствари које су учиниле да смо ми – Европљани − данас блиски. Доживљавамо време које није једноставно.
Нама је потребно да превазилазимо менталитет прошлости. Хајде да производимо позитив. Русија активно сарађује са Европском унијом у више сфера и жели да сарађује још активније. Земље ЕУ су наш највећи трговинско-економски партнер – више од 50% наше робне размене.
Не треба, са моје тачке гледишта, супротстављати интеграционе пројекте на Западу и Истоку Европе. Они би требало да узајамно допуњују једни друге. Санкције, претње, мешање у унутрашње ствари, било уз изговор заштите људских права, или заштите хомосексуалне заједнице – није то начин. Време ултиматума је прошло.
Све то је из прошлости. Данас Европљани желе слободније комуникације, размене, хуманитарне сарадње, желе бољи живот и добре односе. Желим још једном да кажем – да производимо позитив заједно!
Званична власт у Србији је уз посредовање и помоћ Европске уније са Приштином потписала „Бриселски споразум“, и активно учествовала у организовању локалних избора на Косову и Метохији. Да ли су позиције Русије по питању Косова остале непромењене и да ли ће Москва, када је у питању Косово и Метохија, и даље бити проактивна?
– Кратко ћу одговорити на ово ваше питање, јер сам у последње време прилично подробно говорио о овом важном проблему. Русија се током више година чврсто придржава свог става везаног за Косово, који је свима добро познат. Ми подржавамо напоре Срба, који су усмерени ка решавању косовског проблема на миран начин, уз очување суверенитета Србије.
И сасвим на крају, Ви сте у Београду и Србији већ годину дана; осим са званичницима, срећете се и са обичним народом. Какви су Ваши утисци?
– Први утисак је да су животне ситуације код нас веома сличне. Ми смо имали сличну историју, распале су се наше државе, Совјетски Савез и Југославија, а онда су остале Русија и Србија.
И нико нам није ни помагао, нити нас питао како смо. Али, сад постоји друга тенденција, она се у Русији више осећа. Људи живе боље. Не може се већ сутра направити рај, али сваке године може да се побољшава животни стандард, да плате и пензије буду веће, здравство боље. Може одлучно да се бори против корупције.Сасвим је могуће да у наредних седам до десет година успемо да од наших земаља направимо добро место за живот.
Понашање на путевима овде, као и у Русији, није баш „европско“. На томе треба још много радити.
Друго, приметио сам леп пријем руског језика у Србији, а то је јако важно. Сви се осмехују када чују руски језик, покушавају да Вам одговоре на руском.
Затим, приметио сам јако висок ниво интелектуалног и културног живота. Србија није велика земља, али без обзира на то овде постоји јако издаваштво, позориште, музички живот, спорт, и то је својеврсни изазов и вредност коју Србија мора да сачува.
Духовност, спремност да се чува своја земља, коју штите вера, нада и љубав − то су основе наше убеђености у бољу будућност.
Царинска унија − тржиште будућности:
У тржиште Царинске уније морамо да уведемо више реда. Из Србије су, на пример, у Русију извезене јабуке које нису биле санитарно исправне, али се испоставило да те јабуке нису произведене у Србији. Овај царински савез отвара врата великог тржишта и земљама које су уложиле у Србију и отвориле своју производњу, као што је то урадило словеначко „Горење“, па запослило људе у Србији и добило могућност да извози на поменуто тржиште. Има и руских компанија које би могле да ту остваре производњу уз помоћ квалификоване радне снаге, па да после готов производ испоруче за Русију без царине. Важно је да би удео српске додатне вредности у цени робе износио више од половине.
Амбасадор Александар Чепурин у разговору са уредником Слободаном Ерићем и новинаром Геополитике Невенком Стојчевић
Геополитика број 70, јануар 2014.
