Pročitaj mi članak

Aleksandar Živković: Kako se odupreti posle Banjske

0

Srbima na Severu, ali i na Jugu, Kosova i Metohije ne ostaje nijedna organizovana snaga iz centralne Srbije koja bi im mogla pomoći

Хроника најављене предаје

Још дуго ће се разматрати несрећна акција у Бањској. У некој разложнијој дебати можда би се извукла поука о штетности импровизације у државној политици. Сада је прешније питање: Како даље?

Пиши да је Алфа Вуку у недељу 24. септембра задрхтала усна, каже ми пријатељ, стручњак за „говор тела“. Задрхтала је цела Србија, лако ћемо за његову усну, одговарам. Читалац је већ направио своју слику догађаја тог дана, има неку идеју о узроцима и последицама акције у „маленој Бањској крај Косова“. Већина се, укључујући и врх режима, слаже да су сада Србима на Косову и Метохији остале црне, да црње не могу бити, шаховске фигуре.

Режим чак признаје, што је дуго оповргавао као непријатељску пропаганду, да се са Севера Косова иселило више од 10% становника последњих месеци. Физички се тешко одржати уз затворене Јариње и Брњак, блокаду робе из централне Србије, а атмосфера неизвесности, страха од малтретирања, нарочито младих људи, од хапшења без „ловостаја“, осећај да их је Србија оставила на цедилу; све то доводи до новог таласа етничког чишћења Севера.

Посебна је трагедија што се то етничко чишћење спроводи у тишини, без протеста, као она суза без родитеља.

Али, нека буде што бити не може. Ако је Курти добио битку, не смемо да признамо капитулацију. Наша војска која није смела на време да се супротстави преговарачким акробацијама политиканта који се представља као државник, сада је стављена под посебан надзор државних секретара и високих представника, и под том срамотном марамом дуго ће остати.

Политичке снаге у Србији или су потпуно незаинтересоване за Косово или су, ако су супротно усмерене, маргинализоване. Црквени врх је у страху да би се после злоупотребе манастира Бањске, могао десити и неки удар на Цркву већих размера. Последње саопштење Синода на ту тему говори да је у Цркви присутно неповерење и у контролисану „београдску медијску сцену“.

Тако Србима на Северу, али и на Југу, Косова и Метохије не остаје ниједна организована снага из централне Србије која би им могла помоћи.

Остаје могућност која је до сада била блокирана од тзв. Српске листе, а то је да формирају своје организације и институције које би их убудуће представљале и у „преговарачком процесу“ и у питањима свакодневног живота.

То организовање није лако, али отпор мора да се пружа ако се жели опстати. Пуно каријериста је учествовало у Алфа Вуковом „политичком систему“ пузајуће предаје Севера. Они су имали своје клијенте, а и једни и други „резервне положаје“ у централној Србији. Сада није време за надгорњавање са њима, мада ће се неки од њих трудити, као ономад у Крајини, да одиграју своју игру до краја.

Треба окупити веродостојну елиту отпора и без икаквих обзира за танкоћутност буџетски финансираних директора домова култура и сличних институција, напунити сале онима који хоће да остану и да се боре, и направити договоре о томе како да се то чини.