Прочитај ми чланакНе знам хоће ли облаци прекрити небо данас. Хоће ли се, барем овде у Београду, видети сунце. И боја неба. Не знам све оно што су они знали. А знали су и да се не треба "бојати јастреба него кукавица, не лажова него њине лажи".
© Sputnik/
Не знам хоће ли облаци прекрити небо данас. Хоће ли се, барем овде у Београду, видети сунце. И боја неба. Не знам све оно што су они знали. А знали су и да се не треба „бојати јастреба него кукавица, не лажова него њине лажи“.
Знали су шта значе стихови „твоје светло небо понели смо с нама, и зоре да зраче на путима снова“. И први су написали, и једини, да их „све ране мога рода боле“. Описали су Петровачку цесту.
Знали су више и боље од нас. Знали оно што се ми нисмо усудили да сазнамо. Плашили смо се. Знали и онда када их је већина, са друге стране реке, презирала. Када је од њих окретала главе. Створили су државу. Нас, мањину, су њихове сузе пекле више него наше сопствене. И у тамним данима би нам свест да постоје враћала наду. Били су, они и држава коју су створили, и јесу и данас у нашим молитвама. Северњача су наших сумрака.
На данашњи дан су они који су бољи од нас, они који су знали да је „Бог слободу дао за човјека“ прогласили Републику српског народа Босне и Херцеговине. Државу Срба западно од Дрине.
Данас је Свети Стефан. Двадесет пет јој је година. Срећан вам Дан Републике Српске. А небо са почетка? Па они су знали, знају и данас, да „српско је небо плаве боје“..
