Pročitaj mi članak

A. Papić – sinonim za bahatost SNS biznismena; s kumom N. Stefanovićem u aferama

0

Aleksandar Papić je u poslednjih nekoliko godina postao sinonim za bahatost naprednjačkih novokomponovanih biznismena. Što bi klinci rekli na i oko Papića, sve je prštalo.

Извори из МУП-а Србије тврде да су све набавке за МУП, док је на његовом челу био Небојша Стефановић, ишле преко Папића, његових фирми и његових људи. Иначе, Аца Папић и Стефановић су кумови. О блискости ова два човека најбоље говоре две ситуације.

Прва је везана за аферу око куповине Хотела „Шумадија“ у коју је био умешан покојни Бранко Стефановић, Небојшин отац. Његомир Килибарда, како је писао КРИК, купио је Хотел „Шумадија“, који се налази близу Београдског сајма и Аде Циганлије, у процесу приватизације крајем 2004. године за 2,8 милиона евра. Хотел је био запуштен и у јако лошем стању, а нови власник је имао уговорну обавезу да у уложи додатна средства. Убрзо је Килибарда упао у дугове, а један од оних који су му нудили помоћ, према Килибардиним речима, био је управо Бранко Стефановић.

– Хтели смо да помогнемо том несрећнику, јер је сложио причу да га нека мафија нешто јури, да га цеде неки зеленаши, неки ови, неки они. Када је дошло до тога да прича постане озбиљна, он се показао као преварант какав је и био, што сам накнадно чуо. Рекао сам „немој више да ме гњавиш“ и отишао сам…. – казао је тада Бранко Стефановић.

Хотел купује на лицитацији Б&Б гроуп за 280.000 евра, али Килибарда, сматрајући да је оштећен, не дозвољава новим власницима да преузму „Шумадију“. У том прегањању 15. фебруара 2019. године, око 20 часова, када није било гужве у холу хотела и када је већина гостију била напољу или у собама, група мушкараца са фантомкама на главама, наоружана палицама и секирама, упада у зграду. Секирама ударају у врата која су од дебелог стакла. После пар удараца врата се ломе у парампарчад, маскирани хулигани одлазе и остављају крхотине за собом.

Истог дана Килибарда добија позив за састанак од Александра Папића, који се представио као изасланик министра полиције Небојше Стефановића. Он је Килибарди рекао да наступа у име „свог шефа“, министра полиције Небојше Стевановића, са задатком да „исправи брљотине министровог оца“.

Папић је за БИРН потврдио да се састајао са Килибардом, али није одговорио на питања за кога и у чије име преговара, нити да ли заступа интересе министра полиције. Килибарди који је требало да да изјаву у полицији поводом целог случаја, отказују састанак након његовог виђања са Папићем, а у медијима се појавио и снимак разговора у коме се види да Папић са Килибардом преговара око накнаде за све што се десило.

Друга ситуација се појавила тек накнадно. Наиме, Небојша Стефановић је пријавио да са породицом живи у четворособној кући у елитном делу Бежанијске косе. Накнадно ће се утврдити да Александар Папић није само Стефановићев комшија, већ и власник куће у којој је министар боравио и то без било какве накнаде. Никада до краја није објашњено како је та некретнина доспела у руке Александра Папића.

Потпуно је јасно да је успон Александра Папића заснован на његовим везама са Српском напредном странком, матичним одбором у Земуну и Небојшом Стефановићем. Само кроз замршену мрежу притисака, уцена, финансијског мешетарења Папић је за кратко време себи обезбедио оно што нормани људи не могу ни да замисле.

Он је продукт златног доба у коме ако сте део напредњачке екипе и ако сте спремни на све – ви заиста можете све. Александар Папић по томе умногоме подсећа на још један филлмски лик – Тонија Монтану из мегахита „Лице са ожиљком“. Спаја их реченица коју је и Папић помислио – „The world is mine“, која у преводу значи – свет је мој.