Прочитај ми чланакДа ли још има времена да Србија до краја 2017. године, како је то предвиђено у преговорима са ЕУ, усвоји нови Устав? Одредбе које се тичу правосуђа су готово спремне, али сва остала отворена питања, почев од преамбуле о Косову па до начина бирања председника, која би требало мењати у највишем правном акту, још нису била тема озбиљне расправе ни у Скупштини ни у Влади.
Власти у Београду су се још пре две године Акционим планом за Поглавље 23 у преговорима са ЕУ обавезале да ће до краја ове године мењати Устав. Договорене измене за сада се тичу само области правосуђа, односно начина бирања судија и тужилаца, чланова Врховног савета судства и Државног већа тужилаца, који, према захтеву из ЕУ, не би требало да буду бирани у Скупштини, како би се обезбедила независност домаћег судства.
Ипак, Устав се никада не мења само због једне области, а у јавности се спекулисало да би предмет измена могла да буду и питања која су за јавност у Србији исувише осетљива, да би се мењала ван очију јавности.
И док је јасно да по питању независности правосуђа ни власт ни опозиција не би смели да се буне (јер шта би то говорило о њима), за мењање или брисање преамбуле о КиМ, о чему је говорио и сам премијер Александар Вучић, и те како је потребан шири дијалог.
Има још неколико ставки, које би, како се најављивало, могле да буде предмет измена највишег правног акта, али тај посао свакако не може да буде завршен преко ноћи.
– Измену Устава у Влади нико не помиње. Избори су све одложили. Тек ћемо да добијемо новог председника, а онда нас чека избор нове владе. Питање је да ли ћемо стићи да се озбиљно позабавимо изменама највишег правног акта – наводи извор „Блица“ из Немањине 11.
Правосуђе
Уколико би се Устав мењао само у области правосуђа, референдум би могао да буде расписан за неколико дана. Професор Владимир Петров, члан Радне групе за анализу уставног оквира о правосуђу у Србији, каже за „Блиц“ да је анализа успешно окончана, да је добила одличне оцене Венецијанске комисије, као и да би се за један викенд могла преточити у текст који ће сачињавати уставну норму.
– Следећи корак је преднацрт или нацрт текста Устава, о којем би шира јавност требало да се изјасни – наводи Петров.
У Министарству правде кажу за „Блиц“ да је до сада на ту тему одржана једна јавна расправа, као и да ће до краја ове седмице послати јавни позив факултетима, адвокатским коморама, стручним удружењима, невладиним организацијама… да до 1. јула доставе своје ставове и предлоге.
– Након тога анализираћемо ставове заинтересованих страна заједно са анализом која је урађена и ставовима стручне јавности који су заузети на округлом столу. Истичемо да промена Устава није у искључивој надлежности Министарства правде. Када ће Устав бити промењен стога не зависи од Министарства правде, већ од политичког консензуса – наводе у Министарству правде.
Преамбула о КиМ
Ово ће бити највећи изазов и политички ризик за власти у Србији. Није тајна да Брисел тражи од Србије брисање преамбуле о КиМ, како би Бриселски споразум био примењив у пракси.
Да се о томе размишља пре две године изјавио је и будући председник Александар Вучић, који је тада рекао и да Србија никада неће признати КиМ.
– Мораћемо о томе да разговарамо са српским народом. Мораћемо да имамо веома отворен разговор о будућности Србије. Треба бити искрен према народу, а он ће дати последњу реч – изјавио је тада Вучић.
Није искључено да се направи и мање болна варијанта – мењање текста преамбуле. Постоје предлози да се у тексту наведе да је Косово део Србије над којим она нема суверену власт, што би ближе описало стање на терену.
Ипак, питање је да ли ће се најважнији политички чиниоци у Србији одлучити да направе тако велики корак. Уколико се Устав буде мењао крајем године, мало је времена да се овако озбиљна тема стави на дневни ред.
Начин бирања председника
Ни о овом питању није било озбиљног дијалога у стручној јавности, мада су и парламентарне странке и одлазећи председник Томислав Николић јасно ставили до знања да постоји озбиљан раскорак између легитимитета који председник државе добија директним избором и протоколарним овлашћенима (изузев у ратном стању) које има у редовним условима.
– Треба решити: или ће председник имати моћ, а ја сигурно тада нећу бити кандидат, или ће га бирати Скупштина са тежим условима да га разреши него што га бира – изјавио је Николић пре две године.
И неколико политичких странака има став да или председнику државе треба повећати овлашћења или га треба бирати у републичком парламенту.
Смањење броја посланика
Готово све странке владајуће коалиције залагале су се да се у Скупштини Србије смањи број посланика на 150 или 125. Ипак, и та тема скрајнута је, па је нејасно да ли је служила предизборној кампањи или је мотив ипак био озбиљнији.
Постоје и предлози да се не мења број посланика, али да се Србија подели на 250 изборних јединица, па да они који на изборима освоје највише гласова у изборним јединицама добију место у посланичким клупама. На тај начин састав српског парламента био би репрезентативнији у односу на овај и све претходне.
Реалан рок?
Да ли је реално да око овако крупних промена буде постигнут консензус, да буду преточене у предлоге, стављене на јавну расправу… и усвојене на референдуму до краја 2017?
– То је мало вероватно. О свим тим питањима нисмо говорили. Уколико би се држали само правосуђа, могуће је да се испоштује рок који је договорен са ЕУ – каже Балинт Пастор, посланик СВМ и члан скупштинског Одбора за уставна питања.
Његова колегиница Гордана Чомић из ДС наводи за „Блиц“ да су својевремено све посланичке групе, осим СНС, износиле своје предлоге око тога шта треба мењати у Уставу, али да се већ неко време о томе не говори.
– Имамо прилику да први пут донесемо Устав, а не да нам буде наметнут као што је то био случај са свим претходним. Он треба да буде израз воље грађана по којим начелима желе да живе. Треба да има и развојну компоненту, да допринесе регионализацији и децентрализацији Србије…, али и да се направи неко компромисно решење око преамбуле о КиМ – сматра Чомићева.
