Прочитај ми чланак
Сепаратистичка јесен стиже у Србију, али не полако као у песми аутономашког морнара Ђорђа Балашевића, већ у галопу, добро потерена из Брисела и Вашингтона.
Не прође ни дан, а да представници другосрбијнског картела не најаве стварање „аутономашког фронта“, вруће политичке јесени, интернационализацију војвођанског проблема, па и демонстрације за Војводину републику… А шта за то време ради нова Влада Србије? (Не)очекивано ништа.
Није довољно ни што се Ненад Чанак и Бојан Пајтић упорно оглушују на одлуке Уставног суда о ограничавању надлежности Војводине. За њих Устав Србије, по свему судећи не важи, а и зашто би, када нема ко да спроводи законе и одредбе тог истог Устава.
Можда ново политичко руководство Србије има тренутно друге приоритете, али сепаратистичка лавина (и поред тога што је Војводина равна) је кренула и прети да удари у Београд у сред наставка косметских преговора. Нема сумње да је и Бриселу у интересу, да са два отворена фронта додатно ослаби српске интересе.
Још би било добро да је толеранција војвођанског сепаратизма једина грешка у корацима нове Владе и председника. Очајничку политику „Европа нема алтернативу“ (јер само човек у очајању нема алтернативу) , Томислав Николић и компанија (за сада) практично нису напустили, а обећавају да ће испунити и све погубне уступке Шиптарима у режији Борка Стефановића.
Техничка Влада Мирка Цветковића је улизички према Америци увела санкције Сирији и Белорусији, што сада срамно подржава и Влада Ивице Дачића. Председник социјалиста је очигледно заборавио како је братски белоруски народ помагао Србији за време санкција.
Откривање изборне крађе више нико не сме ни да помене председнику Николићу. Такође, време пролази, а ново руководство не показује намеру да разбије другосрбијански монопол у српским медијима, култури и агенцијама за маркетинг.
Канцерогена владавина Демократске странке, Србију је довела до практично безизлазне економске ситуације, а како ствари стоје, Млађан Динкић ће са политиком „ММФ нема алтернативу“ да настави у овом мандату.
Једини плус који је нова Влада уписала у овом летњем периоду (поред најаве нешто ближих политичких и економских односа са Русијом) је иницијатива потпредседника Александра Вучића да се обрачуна са корупцијом, поништи спорне приватизације и ухапси све актере бројних афера, од којих су многи чланови бивше Владе.
Ипак, једно су речи, а друго дела. Док се Вучић залауфао са одмотавањем клупка у (Б)Агробанци и због здравствених проблема завршио на ВМА, премијер и министар полиције Ивица Дачић је Јапанцу уручио украдени бицикл, а затим искусно скокнуо до Гуче и на Олимпијске игре у Лондону.
Још је уверавао домаћу јавност да са Вучићем није у сукобу, иако је јасно да неке ствари не штимају.
Реално, Вучић би требало да прочешља афере и министара у својој Влади, нарочито оних из Уједињених региона Србије. Када је већ кренуо са банкама, не би било лоше да се коначно на светлост дана изнесе сав прљав веш Млађана Динкића из Националне штедионице, али и махинације Ненада Чанка и његових људи у Металс банци и Развојној банци Војводине. Зашто се лидер ЛСВ не би бавио и неким другим (личним) проблемима, осим „војвођанског питања“…
Посебно је интересантна улога штампаних медија под контролом Драгана Ђиласа, који већ данима Вучићу на „тацни“ сервирају афере чланова Демократске странке (оних што не припадају струји и даље актуелног градоначелника Београда).
Тајни пакт Ђилас-Вучић, о којем је „Србин инфо“ већ писао, очигледно има и своју практичну примену: лидер напредњака је добио прилику да начне врх корупцијског леденог брега, а Ђилас да се отараси противничке струје пред септембарске изборе у Демократској странци. Макар до тада, жути популиста ће остати на месту првог човека престонице.
После овако оштрог старта, Александар Вучић ће постати пуковник или покојник. Ако је Вучићево демонтирање корупцијског и криминалног система у Србији само празна реторика, боље да није оволико ни таласао на почетку мандата. Ако Вучић заиста жели да испуни предизборно обећање, онда га чека опасан и изузетно тежак посао, који Србији неће донети економско благостање или историјско решење националног питања, али ће донети оно што је просечном Србину можда и највише недостајало последњих двадесет година – осећај правде.
Ипак, у Шумадији постоји изрека „знамо се“. Кладионичарским жаргоном, реално је да „из кеца“ дође следећи сценарио: Вучић ће истерати неколико „аферица“ чији су актери жртвени ДС јагањци, а затим ће се наћи нове теме да се окупира пажња домаће јавности… Када је беше оно заказана геј парада?
Саша Суботичанин
